Kako se slavio Prvi maj u Jugoslaviji? Ovaj video budi nostalgiju i onima koji to nisu doživeli

Miris roštilja koji se širio po parkovima i izletištima, pivo rashlađeno u potoku, crvene zastave koje se vijore na vetru i radničke pesme koje odzvanjaju iz starih tranzistora — tako se slavio Prvi maj u nekadašnjoj Jugoslaviji. Dan rada bio je mnogo više od državnog praznika: bio je praznik naroda, praznik zajedništva, praznik života.

Jedan video koji poslednjih dana kruži internetom uspeo je da probudi emocije čak i kod onih koji nisu imali priliku da osete duh tadašnjih prvomajskih proslava. U opisu videa stoji:

Preporučujemo

„Miris roštilja, pivo u potoku, crvene zastave, radničke pjesme, smijeh i graja… Cio narod kao jedna velika porodica pod otvorenim nebom. Nismo imali mnogo, ali imali smo jedni druge. Nije bilo interneta, ali je bilo života! Osjećaj zajedništva koji se nije mogao kupiti.”

I zaista, te reči sumiraju duh jednog vremena koje je, ma koliko bilo skromno materijalno, bilo bogato po onome što nam danas često nedostaje — bliskosti i osećaju pripadnosti.

Izleti, karanfili i zastave

Uoči Prvog maja, ljudi su danima pripremali sendviče, meso za roštilj, kuvala se pasulj čorba u kotlićima, slagale deke, pakovali tranzistori i prenosivi frižideri. Veče pred praznik palili su se uranci — logorske vatre uz koje se igralo i pevalo do jutra. Najpopularnija izletišta bila su prepuna porodica, prijatelja, kolega, komšija. Bilo je to vreme kada su radnici bili ponos nacije, a praznik rada bio iskreno slavlje njihove vrednosti.

Deca su nosila balone i šarene kapice, dok su odrasli nosili crvene karanfile u znak poštovanja prema radničkom pokretu. Neretko su se organizovale i povorke, sa zastavama i transparentima, a iz zvučnika su dopirale pesme poput "Po šumama i gorama" ili "Hej Sloveni".

Bez telefona, ali s osmehom

Nije bilo Instagrama, storija ni statusa, ali su se slike i sećanja stvarali svakim smehom, svakim zagrljajem i svakim zajedničkim obrokom pod vedrim nebom. Ljudi su razgovarali, igrali karte, pevali i smejali se, a deca su trčkarala oko ražnjeva i kotlića.

Za mnoge je to bio dan kada su mogli da zaborave brige, kredite, nestašice i svakodnevnicu, i da se, bar na jedan dan, osete kao deo nečega većeg — jedne zemlje koja ih je, makar simbolično, gledala s jednakim poštovanjem.

Praznik koji danas ima drugačiji ton

Danas, Prvi maj za mnoge znači produženi vikend, gužve na autoputevima i roštilj u vikendici. Retko gde se vidi zastava, još ređe povorka. Radnik više nije heroj, već često zaboravljen deo sistema. Možda je baš zato ovaj video izazvao toliko emocija — jer nas je podsetio kako je to izgledalo kada smo jedni druge gledali u oči, a ne u ekrane.

Možda nismo imali mnogo, ali imali smo jedni druge. I možda u tome i leži odgovor na pitanje zašto Prvi maj u Jugoslaviji i danas budi toliku nostalgiju.

(Ona.rs)