Koristite omekšivač pogrešno i tako ga trošite uzalud: Veš brzo gubi miris zbog ovih grešaka

Ako imate osećaj da vam veš nekad miriše savršeno, a nekad posle dva dana izgubi svežinu i postane težak na dodir, velika verovatnoća je da grešite u doziranju ili izboru omekšivača. To je jedna od najčešćih kućnih navika koje svi radimo rutinski, a vrlo malo ljudi zna kako zapravo funkcioniše.

Omekšivač vešu daje mekoću i lep miris, ali radi još jednu mnogo važniju stvar. Štiti tkaninu od trošenja, čuva oblik i usporava bledjenje boje. U prevodu, omiljene majice traju duže, farmerke se manje oštećuju, a posteljina ostaje mekana.

Preporučujemo

Kako omekšivač stvarno deluje

Njegov princip je sličan balzamu za kosu. Komponente se zalepe za vlakna i naprave tanki zaštitni sloj. On sprečava da se tkanina izgrebe u mašini, smanjuje statički elektricitet i olakšava peglanje. Zato veš izgleda urednije i bolje pada.

Mnogi ljudi misle da se omekšivač aktivira tokom pranja, ali ne. On deluje tek u fazi ispiranja. Zbog toga je važno da ga sipate u deo koji je namenjen baš za omekšivač. Ako ga sipate direktno u bubanj, promašili ste ceo efekat.

Koncentrisani ili običan, šta stvarno izabrati

Koncentrisani omekšivač je bolja verzija iz dva razloga. Prvo, dozira se u mnogo manjim količinama, a daje jači efekat. Drugo, dugoročno je isplativiji jer traje duže za istu količinu veša.

Ekološki je takođe bolji izbor. Koristi se manje vode u proizvodnji, manje ambalaže i manje prostora u transportu. To znači manju emisiju gasova i manje plastike koja završi u otpadu.

Običan omekšivač radi posao, ali koncentrisani štedi novac i tkanine. Jedina obaveza je da se držite preporučenih doza.

Najčešće greške koje svi pravimo

Najveća greška je preterivanje. Ljudi misle da će više omekšivača dati lepši miris, ali zapravo dobiju suprotan efekat. Odeća postane teška, masnija i neprijatna na dodir, a višak se ne ispere potpuno. Za klasičnu količinu veša od pet kilograma dovoljno je trideset do trideset pet mililitara, što je jedan standardni čep.

Druga česta greška je pogrešna upotreba kod osjetljivih tkanina. Vuna, flis, somot, šenil i neki frotir ne vole omekšivač, jer im smanjuje upijanje i narušava strukturu vlakana. Sve ostale moderne tkanine dobro reaguju.

Treća greška je niska temperatura. Ljudi misle da omekšivač slabije radi na trideset stepeni, ali zapravo je obrnuto. Niska temperatura štedi tkanine, a omekšivač ih dodatno štiti. To je najbolja kombinacija.

Šta ako imate osetljivu kožu ili alergije

Ako ste osetljivi, birajte omekšivače koji imaju oznaku dermatološki testirano, ili još bolje, sertifikat Evropskog centra za istraživanje alergija. Takvi proizvodi su napravljeni da smanje rizik iritacije i obično dolaze bez jakih parfema.

Omekšivač može biti koristan čak i kod osetljive kože, jer mekša tkaninu i sprečava trenje. Ali uvek proverite sastav. Ako vam smeta određeni miris ili komponenta, izaberite neutralnu ili hipoalergenu varijantu.

(Ona.rs)