Ako imate voćke u dvorištu, ovo morate znati: Zašto krečenje stabala pravi ključnu razliku

Krečenje stabala deluje kao nešto što pripada prošlim vremenima, onim dvorištima u kojima se znalo kada se šta radi i zašto. Danas, u eri brzih rešenja i hemije za svaku sitnicu, ova stara navika mnogima izgleda kao relikt. Ipak, istina je jednostavna, retko šta je toliko efikasno, a toliko potcenjeno.

Jer, ako se radi pogrešno, može napraviti više štete nego koristi. A to većina ljudi ne zna.

Preporučujemo

Nije estetika, već zaštita

Bele voćke u dvorištu možda izgledaju uredno i "sređeno", ali krečenje nema veze sa estetikom. To je zaštita u najbukvalnijem smislu te reči.

Tokom zime i ranog proleća dolazi do naglih temperaturnih promena. Sunce tokom dana zagreje tamnu koru, a onda temperatura noću naglo padne. Taj šok dovodi do pucanja kore, što je praktično otvorena rana za bolesti i štetočine. Kreč reflektuje sunčevu svetlost i smanjuje taj stres.

Uz to, otežava prezimljavanje štetočina koje se kriju u pukotinama i delimično smanjuje razvoj gljivičnih bolesti. Ne rešava sve, ali pravi ogromnu razliku.

Tajming koji većina promaši

Najčešća greška nije u tome šta se koristi, već kada.

Idealno vreme za krečenje je kasna jesen ili zima, po suvom vremenu. Ako se to propusti, može i rano proleće, bolje i u martu nego nikad. Ono što ne sme da se radi jeste krečenje po kiši, jakom mrazu ili kada je vegetacija već krenula.

Drugim rečima, nije stvar u tome da "odradite posao", već da ga uradite u pravom trenutku.

Ne kreče se sve, i ne kreči se svuda

Ne premazuje se celo drvo, i to je još jedna česta greška. Kreči se deblo, do prvih ramenih grana, a po potrebi i njihov donji deo.

Ova praksa posebno znači mladim voćkama, koje imaju tanju i osetljiviju koru, ali koristi i starijim stablima, naročito ako je kora već ispucala.

Najčešće se kreče jabuke, kruške, šljive, trešnje, orasi, ali pravilo je jednostavno, ako ima koru koja trpi temperaturne šokove, ima koristi od kreča.

Najjednostavniji recept je zapravo najbolji

Ljudi imaju potrebu da "pojačaju" stvar, pa dodaju sumpor, so, bakar, razne preparate. I tu najčešće pogreše.

Za hobi voćnjake, osnovna varijanta je i najbezbednija, voda i gašeni kreč. Na pet litara vode ide oko kilogram kreča, sve se dobro izmeša i ostavi da odstoji dva sata. Gustina treba da bude kao ređi jogurt, dovoljno gusta da prekrije, ali da ne curi.

Sve preko toga ulazi u zonu rizika. Pesticidi, deterdženti i ulja mogu oštetiti koru, zagaditi zemljište i napraviti problem koji niste imali.

Manje je više i to bukvalno

Ne treba da izgleda savršeno belo. Ne treba da bude debelo naneto. Cilj nije estetika, nego zaštitni sloj.

Ako ima stare, oljuštene kore, lagano se očisti pre nanošenja. Kreč se nanosi četkom ili valjkom, ravnomerno i bez preterivanja. Dovoljno je jednom godišnje. Ako ga kiša spere, može se ponoviti, ali nema potrebe praviti od toga komplikaciju.

Na kraju, ovo je jedna od onih stvari gde se vraćamo na staru logiku, jednostavno je, funkcioniše i ne traži filozofiju. Samo traži da se radi kako treba.

(Ona.rs)