Više krastavaca, manje posla: Islandski trik koji menja način na koji uzgajamo krastavce

Sve više baštovana traži jednostavnije i praktičnije načine za uzgoj krastavaca, posebno u plastenicima. Jedna neobična metoda iz Islanda poslednjih godina privlači pažnju jer značajno smanjuje količinu posla oko biljaka, a istovremeno olakšava berbu i održavanje biljke krastavac.

Umesto klasičnog vezivanja pomoću štipaljki i stalnog usmeravanja stabljika, krastavac raste samostalno i sam se penje po mreži. Rezultat je uredniji plastenik, manje utrošenog vremena i krastavac koji se lakše bere.

Preporučujemo

Zašto je islandska metoda toliko praktična?

Iako Island ima hladnu klimu, tamošnji baštovani godinama usavršavaju načine uzgoja povrća u plastenicima. Upravo ih jednostavnost ovog sistema čini sve popularnijim i van Islanda.

Glavna razlika je u tome što se krastavci ne vezuju pojedinačno. Umesto toga, postavlja se mreža iznad uzdignutih leja, a biljke se same penju čim puste prve prihvatne izdanke.

Na ovaj način izbegava se stalno vezivanje stabljika, postavljanje kolaca i oslonaca, kao i problem zapetljanih biljaka i otežano pronalaženje plodova u gustoj lisnoj masi.

Kada biljka potpuno prekrije mrežu, krastavci vise sa obe strane i beru se veoma lako.

Kako primeniti ovaj princip?

Ova metoda ne zahteva skupu opremu. Dovoljni su čvrsta konstrukcija i plastična mreža za oslonac, koja ne rđa i ne oštećuje se od vlage.

Pripremite uzdignute leje, idealno dubine od 30 do 40 centimetara, jer one omogućavaju bolju drenažu i brže zagrevanje zemljišta. Koristite kvalitetan, rastresit i hranljiv supstrat.

Postavite drvene ili metalne nosače sa gornjom prečkom iznad leja.

Konstrukcija bi trebalo da bude visine između 1,8 i 2,2 metra, kako bi biljke imale dovoljno prostora za rast, a berba bila lakša. Pričvrstite plastičnu mrežu za konstrukciju sa većim otvorima, idealno od 10 do 15 centimetara.Mreža bi trebalo blago da visi, kako bi se stabljikama olakšalo da se same "uhvate" za nju.

Kako saditi i održavati krastavce?

Sadnice rasporedite duž mreže, na razmaku od 30 do 40 centimetara. Kada biljka počne da razvija prve vitice, pažljivo ih usmerite ka mreži, bez preteranog savijanja stabljike.

Posle toga, biljke nastavljaju da rastu same i dodatno vezivanje više nije potrebno.

Kada krastavci potpuno prekriju mrežu, plodovi vise sa obe strane i lako su uočljivi, pa više nema pretraživanja kroz gustu lisnu masu niti slučajnog oštećenja stabljika tokom berbe.

Pored uštede vremena, ova metoda uzgoja poboljšava cirkulaciju vazduha i može smanjiti zadržavanje vlage u biljkama.

Šta raditi posle sezone?

Na kraju sezone, stabljike se jednostavno preseku pri korenu i ostave da se osuše nekoliko dana. Nakon toga se osušeni delovi lako uklanjaju, mreža ostaje čista, a konstrukcija spremna za narednu sezonu.

Upravo zbog jednostavnog održavanja, mnogi baštovani kažu da se, nakon što isprobaju ovaj sistem, više nikada ne vraćaju klasičnom vezivanju krastavaca.

(Ona.rs/Telegrafi)