Većina vrtlara uklanja ove izdanke sa paradajza, a stručnjaci kažu da možda greše: Ovako će biti više ploda

Kada paradajz počne da buja, mnogi baštovani posegnu za makazama uvereni da će tako dobiti više plodova i zdravije biljke. Ovaj savet prenosi se generacijama, od baka i deka do brojnih baštovanskih portala, pa je orezivanje paradajza za mnoge postalo gotovo obavezna letnja aktivnost.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da orezivanje nije uvek najbolja ideja i da u pojedinim slučajevima može čak da smanji ukupan rod.

Preporučujemo

Najčešće se uklanjaju takozvani zaperci, mladi izdanci koji rastu između glavne stabljike i bočnih grana. Mnogi veruju da upravo oni biljci oduzimaju snagu, ali istraživanja pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Da li orezivanje zaista donosi više paradajza?

Iako se dugo smatralo da uklanjanje zaperaka povećava prinos, pojedina istraživanja nisu pronašla značajnu razliku između biljaka koje su orezivane i onih koje su rasle prirodno.

Stručnjaci objašnjavaju da svaki izdanak, pa i zaperak, može da razvije cvetove i plodove. To znači da uklanjanjem ovih delova biljke zapravo uklanjate i potencijalne buduće paradajze.

Neki baštovani tvrde da biljke sa jednom stabljikom daju krupnije plodove jer svu energiju usmeravaju na manji broj paradajza. To može biti tačno, ali ukupna količina plodova često bude manja.

Zato stručnjaci ističu da odgovor zavisi od cilja koji imate. Ako želite što više paradajza, često je bolje pustiti biljku da se razvija prirodno.

Može li orezivanje da zaštiti od bolesti?

Jedan od najčešćih argumenata u korist orezivanja jeste bolja cirkulacija vazduha između grana. Pošto paradajz ne voli dugotrajnu vlagu na listovima, prozračnija biljka može imati manji rizik od pojedinih gljivičnih oboljenja.

Ipak, postoji i druga strana priče.

Svaki rez predstavlja malu ranu kroz koju štetočine i uzročnici bolesti lakše mogu da prodru u biljku. Preterano orezivanje zato može da izazove dodatni stres i oslabi paradajz.

Stručnjaci smatraju da postoje mnogo efikasniji načini zaštite od bolesti.

Preporučuje se postavljanje sloja organskog malča oko biljke odmah nakon sadnje. Na taj način se sprečava prskanje zemlje i gljivičnih spora po listovima tokom zalivanja i kiše.

Dobro je i ukloniti najniže listove koji dodiruju zemlju, kao i zalivati biljke direktno pri korenu umesto orošavanjem preko lišća.

Koje vrste paradajza ne treba orezivati?

Nisu sve sorte iste i upravo tu mnogi greše.

Patuljaste sorte namenjene gajenju u saksijama i visećim žardinjerama ne bi trebalo orezivati. Ove biljke prirodno ostaju male i kompaktne, pa svaki uklonjeni izdanak znači i manje plodova.

Isto važi i za determinantne sorte, odnosno žbunaste paradajze koji dostižu ograničenu visinu. Njihovo orezivanje uglavnom smanjuje prinos.

Jedina grupa kod koje orezivanje može imati smisla jesu indeterminantne sorte. To su visoki paradajzi koji rastu tokom cele sezone i nastavljaju da formiraju nove grane i plodove sve do prvih mrazeva.

Čak i kod njih stručnjaci poručuju da makaze ne moraju uvek biti prvi izbor.

Ponekad je najbolja stvar koju možete da uradite za paradajz upravo to da ga pustite da raste onako kako je priroda zamislila.

(Ona.rs / Good Housekeeping)