Paradajz će biti mesnat, sladak i pun soka: Baštovani sipaju ovo oko korena, razlika se vidi za dve nedelje

Nema većeg razočaranja za baštovane od paradajza koji izgleda savršeno spolja, a kada ga presečete, unutra je vodenast, bez ukusa i mirisa. Mnogi misle da je za to krivo jako sunce ili visoke temperature, ali stručnjaci kažu da je razlog najčešće pogrešna prihrana.

Ako biljka ima bujno lišće, a plodovi su sitni i bezukusni, vreme je da obratite pažnju na ono što se nalazi u zemlji oko korena.

Preporučujemo

Bujno lišće nije znak da će paradajz biti dobar

Jedna od najčešćih grešaka je preterivanje sa azotnim đubrivima. Iako ona podstiču brz rast biljke i stvaraju mnogo zelenih listova, istovremeno usporavaju razvoj kvalitetnih plodova.

Za sočan, čvrst i sladak paradajz mnogo su važniji kalijum i fosfor. Upravo oni pomažu da plodovi budu mesnati, puni ukusa i da manje pucaju tokom leta.

Jedan od najjednostavnijih prirodnih načina da obogatite zemljište kalijumom jeste upotreba drvenog pepela. Dovoljno je da jednu šaku suvog pepela pomešate sa deset litara vode, ostavite da odstoji preko noći, a zatim oko pola litra rastvora sipate oko svakog korena. Postupak možete ponavljati na svakih deset dana.

Ako nemate pepeo, može poslužiti i kora od banane. Isečena i plitko zakopana uz koren postepeno oslobađa kalijum i hrani biljku tokom leta.

Kada paradajz oslabi, u pomoć stiže još jedan kuhinjski sastojak

Posle prve veće berbe biljke često usporavaju rast, a novi plodovi postaju sitniji. Tada mnogi baštovani koriste rastvor od svežeg kvasca kako bi podstakli razvoj korena.

Pola kocke svežeg kvasca rastvorite u deset litara mlake vode, ostavite da odstoji oko dva sata, a zatim zalijte oko pola litra rastvora oko svake biljke. Ovaj postupak najbolje funkcioniše tokom toplih dana, kada je zemljište dovoljno zagrejano.

Međutim, ni najbolja prihrana neće pomoći ako pravite jednu čestu grešku. Paradajz ne treba zalivati po listovima, naročito uveče, jer se tako povećava rizik od razvoja plamenjače. Mnogo je bolje zalivati ujutru, direktno oko korena.

Još jedan jednostavan trik je da oko stabljike rasporedite sloj pokošene trave ili drugog organskog malča. On čuva vlagu u zemlji, sprečava naglo isušivanje i smanjuje mogućnost pucanja plodova tokom velikih vrućina.

Da bi paradajz ostao zdrav do kraja sezone, stručnjaci savetuju i da se sa prihranom prestane dve do tri nedelje pre poslednje berbe. Tako biljka svu energiju usmerava na sazrevanje postojećih plodova, umesto na stvaranje novih izdanaka. Redovno, umereno zalivanje je podjednako važno, jer upravo nagle promene u količini vode najčešće dovode do pucanja paradajza, a ne samo visoke temperature.

(Ona.rs)