Kako da leti ne trošite struje kao da je Sveti Nikola: Vi radite i mučite se, a uređaji po kući vam kradu pare

Niko od nas ne voli kada na kraju meseca u poštanskom sandučetu zatekne račun za struju od kog se podiže kosa na glavi. Često mislimo da jedino velika ulaganja, menjanje kompletne stolarije ili ugradnja novih peći mogu da naprave neku razliku.

Međutim, istina je sasvim drugačija.

Preporučujemo

Stručnjaci su sakupili deset jednostavnih i brzih fora i fazona koje možete da primenite već danas, bez ikakvih majstora i skupih radova. Ako primenite sve ove savete, u novčaniku vam godišnje može ostati i preko 40.000, pa do čitavih 50.000 dinara.

Recite doviđenja sušilici i skratite pevanje pod tušem

Sušilica za veš je divna stvar, ali je i pravi pravcati gutač struje u svakom domaćinstvu. Čim grane sunce i prolepša se vreme, iznesite veš na štrik ili ga raširite na stalak u kući. Ova prosta promena navike godišnje vam ostavlja oko 7.000 do 8.000 dinara u džepu.

Osim toga, svi volimo da se opustimo pod toplim mlazom vode, ali ako skratite tuširanje na samo četiri minuta, sačuvaćete još oko 6.000 dinara godišnje na računu za struju i vodu. Ako vam je teško da merite vreme, pustite neku omiljenu kratku pesmu i izađite iz kabine čim se završi.

Takođe, ako bar jednom u nedelji zamenite ležanje u punoj kadi brzim tuširanjem od četiri minuta, uštedećete dodatnih oko 1.300 dinara.

Crvena lampica na aparatima ne znači da oni ne rade

Većina ljudi misli da televizor ili muzička linija ne troše ništa kada ih ugase na daljinski. Lampica koja svetli u mraku znači da je uređaj u takozvanom stanju mirovanja i da vam tiho izvlači novac iz džepa.

Ugašen utikač iz zida ili korišćenje produžnog kabla sa prekidačem donosi uštedu od oko 6.000 do 7.500 dinara svake godine.

Naravno, frižider i zamrzivač moraju raditi stalno, a pre isključivanja digitalnih prijemnika proverite uputstvo kako ne biste obrisali zakazana snimanja serije.

Mladi ne znaju za ringlu, ali zato svaki čas spremaju kafu na kuvalu

Električni bokal za vodu je jedan od najčešće korišćenih uređaja u kuhinji, naročito kada se gledaju utakmice ili serije pa svi pojure da prave kafu i čaj. Ogromna greška koju mnogi prave jeste punjenje bokala do samog vrha iako im treba samo jedna šolja.

Sipajte samo onoliko koliko ćete popiti i uštedećete od 1.400 do 1.600 dinara godišnje.

Na kuhinjsku slavinu možete staviti i takozvani aerator - malu mrežicu koja meša vazduh i vodu. Ona košta sitniš u svakoj gvožđari, lako se zavrće, a mlaz ostaje jednako jak dok vam u džepu ostaje još oko 2.500 dinara.

Aparati za kafu na kapsule ili espreso postali su glavni rekviziti u kuhinjama, naročito kod mlađih generacija, ali ako ih redovno ne čistite od kamenca, grejač im se napreže i vuče duplo više struje za samo jednu šoljicu. Pored toga, držanje aparata stalno uključenog na standby režimu da bi voda uvek bila vruća neprimetno vam račun za struju mesecima.

Pametno perite veš i sudove

Svoju veš-mašinu možete podesiti tako da troši znatno manje energije ako poslušate ove dve jednostavne cake:

• Perite odeću na 30 stepeni umesto na višim temperaturama.
• Preskočite jedno pranje nedeljno, odnosno sakupite više veša pa uključite mašinu jedno pranje manje tokom sedmice.

Ove dve male promene donose od 3.500 do 4.500 dinara čiste uštede.

Isto važi i za mašinu za sudove. Nemojte je uključivati polupraznu. Kad god preskočite jedno nepotrebno pranje nedeljno, sačuvali ste od 1.400 do 1.800 dinara.

Ne drndajte klimu gore-dole i isključite svetlo

Domaćinstva koja imaju bojlere sa toplovodnim cilindrom mogu lako sačuvati od 5.000 do 6.000 dinara ako staru, tanku izolacionu jaknu od 25 mm zamene novom, standardnom debljine 80 mm. Izolacija cevi i rezervoara je brz posao koji se višestruko isplati.

Gasite svetla u prostorijama u kojima niko ne boravi. Ta navika vam štedi od 1.000 do 1.200 dinara, a ako klasične sijalice zamenite led sijalicama, ušteda će biti još veća.

Propuštanje hladnog vazduha zimi kroz pukotine na vratima i prozorima tera vas da pojačavate grejanje. Stavljanje traka za izolaciju ili profesionalno zapušivanje svih rupa može vam uštedeti oko 7.500 do 11.000 dinara godišnje. Profesionalci ovaj posao naplate oko 7.500 dinara, ali ako sami kupite trake u farbari i zalepite ih, proći ćete daleko jeftinije.

Vodite računa jedino da ne zatvorite baš sve otvore za provetravanje, kako ne bi došlo do stvaranja vlage u kući.

Posebna priča leti su klima-uređaji. Mnogi prave grešku tako što klimu pale tek kad u kući postane neizdrživo vruće, pustite je na najjače da duve, pa je ugasite čim rashladi. Tako kompresor vuče najviše struje! Znatno je pametnije i jeftinije držati klimu uključenu na umerenoj, konstantnoj temperaturi, jer tako troši daleko manje struje nego kada se iznova pali i gasi na maksimumu.

(Ona.rs / energy saving trust)