Da li su bokali za filtriranje vode zaista dobri ili je voda sa česme dovoljna? Evo u čemu je razlika

Sve češće ih viđamo u kuhinjama, na društvenim mrežama i u preporukama za zdraviji način života. Bokali za filtriranje vode postali su jedan od popularnijih kuhinjskih dodataka, a proizvođači obećavaju da uz pomoć posebnih filtera mogu da uklone nepoželjne materije iz vode, poboljšaju njen ukus i učine je prijatnijom za svakodnevnu konzumaciju.

Ali da li oni zaista rade ono što obećavaju? Da li obična voda sa česme postaje zdravija nakon prolaska kroz filter i da li bi svako domaćinstvo trebalo da ima ovakav bokal?

Preporučujemo

Odgovor nije sasvim jednostavan, jer nisu svi filteri isti, a njihova efikasnost zavisi od tehnologije koju koriste i supstanci koje su namenjeni da uklone.

Kako zapravo funkcionišu bokali za filtriranje vode?

Na prvi pogled, reč je o sasvim običnom bokalu, ali se u njegovom unutrašnjem delu nalazi zamenljivi filter kroz koji voda prolazi pre nego što dospe u donji deo posude.

Najčešće se koriste dve tehnologije: aktivni ugalj i jonoizmenjivačka smola.

Aktivni ugalj ima izuzetno poroznu strukturu i veliku površinu koja omogućava vezivanje određenih supstanci iz vode. Na taj način može da smanji količinu hlora, koji se često koristi za dezinfekciju vode, kao i pojedinih organskih jedinjenja koja utiču na njen miris i ukus.

Zbog toga voda nakon filtriranja često ima blaži ukus i manje izražen miris hlora.

Drugi važan sastojak nekih filtera je jonoizmenjivačka smola. Ona funkcioniše tako što određene jone iz vode zamenjuje drugim jonima. U zavisnosti od sastava i namene filtera, može da doprinese smanjenju tvrdoće vode ili uklanjanju pojedinih metala.

Kombinacija ovih materijala omogućava da bokal zadrži određene nepoželjne materije dok voda prolazi kroz njega. Ipak, važno je znati da filter ne uklanja automatski sve što se nalazi u vodi.

Šta sve mogu da uklone iz vode?

Ovo je verovatno najvažnije pitanje prilikom kupovine bokala. Iako se često reklamiraju kao uređaji koji prečišćavaju vodu, njihova mogućnost filtriranja zavisi od konkretnog modela i sertifikacije.

U zavisnosti od filtera, mogu da smanje:

• Hlor – poboljšava se ukus i miris vode.
• Olovo – pojedini sertifikovani filteri mogu da smanje njegovu koncentraciju.
• Bakar – određeni modeli mogu da uklone deo ovog metala.
• Određena organska jedinjenja – uključujući neke supstance koje utiču na ukus, miris i kvalitet vode.
• Kamenac – pojedini filteri smanjuju tvrdoću vode, ali ne rade svi to u istoj meri.

Postoje i napredniji filteri koji su posebno projektovani za smanjenje određenih zagađivača, poput PFAS jedinjenja, poznatih i kao večne hemikalije.

Međutim, običan bokal sa aktivnim ugljem ne treba poistovećivati sa sistemom za potpuno prečišćavanje vode.

Da li uklanjaju bakterije i viruse?

Ovde dolazimo do jedne od najvećih zabluda.

Većina klasičnih bokala za filtriranje vode nije namenjena uklanjanju bakterija, virusa i drugih mikroorganizama. Njihova osnovna funkcija je poboljšanje ukusa i mirisa, kao i smanjenje određenih hemijskih materija.

To znači da voda koja nije mikrobiološki bezbedna neće automatski postati bezbedna za piće samo zato što je prošla kroz običan kućni filter.

Za uklanjanje mikroorganizama potrebne su odgovarajuće tehnologije, poput određenih membranskih sistema ili dezinfekcije.

Da li nam je onda uopšte potreban bokal za filtriranje vode?

Odgovor zavisi od toga kakvu vodu već imamo u svom domaćinstvu.

Ako živimo u području u kojem je voda iz vodovoda zdravstveno ispravna, bokal za filtriranje nije nužno potreban kako bismo imali bezbednu vodu za piće.

U Beogradu, na primer, JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” redovno kontroliše kvalitet vode kroz fizičko-hemijske i mikrobiološke analize, a gradska voda se smatra zdravstveno bezbednom prema objavljenim izveštajima nadležnog preduzeća.

Ipak, postoji jedna važna razlika: kvalitet vode koja napušta vodovodni sistem i kvalitet vode koja izlazi iz naše slavine ne moraju uvek biti potpuno isti. Stare instalacije, dotrajale cevi i kućni vodovodni sistem mogu uticati na kvalitet vode u samom domaćinstvu.

Zato bokal može biti praktično rešenje za ljude kojima smeta ukus hlora, koji žele da smanje određene materije ili jednostavno više vole ukus filtrirane vode.

Ako postoji sumnja u kvalitet vode, mnogo je korisnije prvo uraditi analizu nego nasumično kupovati filter.

Da li je filtrirana voda zdravija od obične?

Ne nužno.

Ako već pijemo zdravstveno ispravnu vodu, njeno dodatno filtriranje ne znači automatski da smo dobili zdraviju ili hranljiviju vodu.

Štaviše, pojedini filteri uklanjaju i neke korisne minerale, u zavisnosti od tehnologije koju koriste. Klasični bokali sa aktivnim ugljem uglavnom nisu namenjeni uklanjanju svih minerala, dok sistemi poput reverzne osmoze mogu značajno da smanje njihovu količinu.

Važno je razumeti i da minerali poput kalcijuma i magnezijuma prirodno prisutni u vodi nisu nešto što treba automatski uklanjati.

Izbor filtera treba da zavisi od konkretnih materija koje želimo da uklonimo. Ako voda već ne sadrži štetne materije, dodatni filter možda nam uopšte nije potreban.

Kako da znamo da li kupujemo dobar filter?

Pre kupovine ne bi trebalo da se vodimo samo izgledom bokala, cenom ili reklamnim obećanjima. Mnogo je važnije da proverimo šta konkretan filter zaista može da ukloni.

Obratite pažnju na sledeće oznake:

• NSF/ANSI 42 – odnosi se na smanjenje estetskih nečistoća, poput hlora, ukusa i mirisa.
• NSF/ANSI 53 – odnosi se na smanjenje određenih zagađivača koji mogu imati uticaj na zdravlje, poput olova.
• NSF/ANSI 401 – odnosi se na određene supstance koje se mogu pojaviti u vodi, uključujući neke farmaceutske i druge organske materije.

Važno je da sertifikacija ne znači da filter uklanja baš sve navedene supstance. Potrebno je proveriti za koje je konkretne materije određeni model sertifikovan.

Koliko često treba menjati filter?

Ovo je detalj koji mnogi zanemaruju, a zapravo je veoma važan.

Filteri imaju ograničen kapacitet. Kako kroz njih prolazi sve više vode, njihova sposobnost zadržavanja određenih materija postepeno se smanjuje.

Zato je neophodno menjati kertridž prema preporukama proizvođača, odnosno nakon predviđenog broja litara ili isteka preporučenog perioda korišćenja.

Takođe, bokal treba redovno prati, održavati čistim i čuvati prema uputstvu proizvođača. Nepravilno održavanje i predugo korišćenje filtera mogu pogodovati razvoju mikroorganizama.

Drugim rečima, filter koji nije redovno menjan ne mora nužno da pruža zaštitu koju očekujemo.

Da li se isplati kupiti bokal za filtriranje vode?

Ukoliko vam smeta ukus vode sa česme, želite da smanjite količinu hlora ili imate konkretan razlog za uklanjanje određenih materija, ovakav bokal može biti koristan dodatak kuhinji.

Njegova prednost je jednostavnost korišćenja, ne zahteva ugradnju i može da bude praktičnija alternativa stalnoj kupovini flaširane vode.

Ipak, ne treba očekivati da će svaki bokal ukloniti sve štetne materije, bakterije i viruse ili da će običnu vodu pretvoriti u neku posebnu, zdravstveno superiornu tečnost.

Najvažnije je da ne kupujemo filter zato što je postao trend, već zato što znamo šta želimo da postignemo njegovom upotrebom. Ako je voda koju već pijemo bezbedna, filter nam možda nije neophodan. Ako želimo bolji ukus ili imamo konkretan problem sa kvalitetom vode, pravi model može biti sasvim dobra investicija.

(Ona.rs)