Kada je odraz u ogledalu iskrivljen: Psihoterapeut Milojević objašnjava šta je telesna dismorfija

Mentalni poremećaj sa kojim se suočava i slavna lepotica Megan Foks, dijagnostikovan je kod dva posto svetske populacije, a najugroženiji su mladi

Odabir glumice Megan Foks za naslovnu stranu magazina "Swimsuit Sport Illustrated" nikoga nije mnogo iznenadio - više puta proglašavana jednom od najlepših žena sveta, ova tridesetsedmogodišnjakinja svojom atraktivnošću i lepotom opravdano se našla na naslovnici prestižnog izdanja. No, pažnju javnosti privukao je intervju u kome je Foksova obelodanila da pati od telesne dismorfije.

- Nikada sebe i svoje telo nisam videla kako su ga videli drugi – rekla je zvezda filma „Transformers“ i dodala: - Ne postoji nijedan trenutak u mom životu kada sam volela i poštovala svoje telo, baš nikada!

Preporučujemo

Sudeći prema podacima, Megan Foks nije usamljena u ovom stavu. Čak odsto posto svetske populacije pati od telesne dismorfije, ali se pretpostavlja da je ta cifra i veća jer je reč o poremećaju sa kojim se nosi „u tišini“, sakriva se i nije vidljiv okolini, a pacijentu je potrebno dugo da se obrate za pomoć. Telesna dismorfija je za nijansu prisutnija kod žena u odnosu na muškarce, a dominantnija je u zapadnoj kulturi. No, to što veliki deo populacije nije zadovoljan svojim izgledom i rado bi promenio nešto na sebi hirurškim intervencijom, ne znači i da boluje od telesne dismorfije.

- Telesna dismorfija je poremećaj u kome osoba doživljava delove svog tela kao ekstremno ružne, deformisane i neprivlačne. Osoba ima nerealnu sliku svog fizičkog izgleda, stalno je usredsređena na telesni nedostatak i manu koji su često i izmišljeni. Ovaj poremećaj nema nikakve veze sa realnim fizičim izgledom - objašnjava nam psihoterapeut Mirjana Milojević.

Iako ovaj poremećaj može da se javi i u zrelom dobu, njime su najčešće pogođeni adolescenti i mladi. Ovo i ne čudi ako se uzmu u obzir uticaji društvenih mreža, nametnuti estetski standardi kao i pritisci okoline ali i porodice. Takođe, traumatična iskustva, seksualno zlostavljanje kao i epizode vršnjačkog nasilja mogu biti uzroci nastanka ovog poremećaja.

- Telesni identitet osobe se gradi od najranijeg detinjstva. Doživljaj sebe osoba gradi u odnosu na to kako su je videli prvenstveno roditelji ili one osobe sa kojima je bila najbliskija - kaže Milojević i dodaje: - Ako su roditelji bili stalno fokusirani na to kako dete izgleda i često kritikovali fizički izgled deteta, takva osoba će, kada poraste, to nastaviti da radi sebi. Društvo, takođe, nameće fizički izgled i lepotu kao imperative i favorizuje ih u odnosu na ostale vredosti. Ako ovakvo ponašanje u fazi dolescencije ne traje dugo i nije prenaglašeno, ne smatra se poremećajem.

Prema rečima naše sagovornice telesna dismorfija često je praćena opsesivno-kompulzivnim poremećajem, strahovima kao i anksioznošću. Takođe, bulimiju i anoreksiju neretko prati osećaj telesne neadekvatnosti. Osoba koja pati od dismorfije kreira slike o sebi u svojoj glavi i one nemaju nikakve sličnosti sa odrazom u ogledalu. A da bi se problem prevazišao, neophodna je pomoć stručnjaka.

- Prevazilaženje problema moguće je uz psihoterapiju. Ukoliko je neophodno, uključuje se i pomoć psihijatra koji može da prepiše medikamentoznu terapiju – zaključuje Mirjana Milojević.

(Ona.rs / Tamara Kostić)