Depilacija kroz istoriju: Sve je započeo praistorijski muškarac

Uklanjanje dlaka sa tela počelo je još u praistoriji. Sa određenim prekidima održalo se sve do danas, iako se čini na momente da se opet udaljavamo od te potrebe za glatkom kožem bez ičega

Brijanje, depilacija, epilacija - metode uklanjanja dlaka sa tela menjale su se kroz istoriju i od praktične higijenske potrebe došlo se do potrebe za ispunjavanjem estetskih zahteva.

A evo kako je sve počelo! Iako mnogi misle da je depilacija izum modernog doba, naučnici su utvrdili da je uklanjanje dlaka postojalo još u praistoriji. Naime, arheolozi su otkrili da je praistorijski čovek primitivnom pincetom čupao dlake sa tela. Pre desetina hiljada godina, ljudska tela su bila izuzetno dlakava, što im je pomoglo da održavaju odgovarajuću telesnu temperaturu. Ali, dolaskom leta i vrućine, dlake su predstavljale otežavajuću okolnost.

Preporučujemo

Muškarci iz kasnog kamenog doba koristili su oštro kamenje ili uglačane školjke za brijanje brade.

Egipat, stara Grčka i Rim

Potreba za čistom i glatkom kožom menjala se tokom istorije. U starom Egiptu uklanjanje dlaka predstavljalo je društveni status i za ljude iz viših staleža, kako muškarce tako i žene, bila je obavezna.

Od materijala korišćene su metalne oštrice, šećerni vosak ili pčelinji vosak. Upravo u Egiptu započelo je oslobađanje od dlaka po celom telu.

Međutim, iako je depilacija bila pitanje statusa, ona je takođe predstavljala i ozbiljnu higijensku potrebu. Usled nedostatka pristupa tekućoj vodi, a vrlo visokih temperatura, rast dlaka je bio povezan sa razmnožavanjem bakterija. Ali, mora se istaći i činjenica da su Egipćanke bile preteče lepote uglađenosti, što su muškarci veoma voleli.

U staroj Grčkoj i Rimu, depilacija je takođe predstavljala društveni položaj, posebno među ženama, ali se više se nije radilo o uklanjanju dlaka sa celog tela, već uglavnom o dlakama na rukama, nogama, a vrlo retko intimnim delovima.

Za Evropljanke depilacija je bila greh

Kako je srednji vek doneo velike promene gledano kroz istoriju, tako je bilo i za depilacijom. Naravno, postojale su razlike od kontinenta do kontinenta po pitanju uklanjanja dlaka sa tela. Takođe, običaji su imali veliki uticaj na odnos prema depilaciji, jer su modni zahtevi podrazumevali pokrivanje većine tela odevnim predmetima. Žene su nosile duge haljine i nisu videle razlog za depiliranjem.

Za razliku od njih, neke kulture su i dalje smatrale depilaciju lepom. Indijanke su smatrale da "donošenje" svog glatkog telo mužu predstavlja znak nevinosti i odanosti.

U Evropi i Americi uklanjanje dlaka smatrano je za greh. Obrijani intimni delovi bili su nečuveni, kao i noge i ruke. Uprkos opštem gnevu na zle žene veštice koje su čak pomišljale da se otarase dlaka, Evropljani su se divili ženama sa Bliskog istoka koje su se depilirale tokom krstaških ratova. Međutim, ovo je ostalo isključivo u domenu fantazije, jer je brijanje i dalje bilo sramotno u evropskoj kulturi.

Sve do 20. veka depiliranje je izazivalo veliko gnev u našoj kulturi. Hrišćanska učenja su govorila društvu da je žena koja je otkrila svoje telo prokleta. Žene iz određenih sfera života raspravljale su o brijanju jer je vremenom postalo liberalnije istraživati žensko telo, ali u to vreme je bilo teško govoriti o svetskim standardima.

Modna revolucija pospešila depiliranje

Kao i svaka revolucija tako je i modna donele sa sobom velike promene, Počelo se sa krojenjem haljina koje su otkrivale pazuhe, zatim kratke suknje koje su dosezale do listova i butina. Logična je postala i potreba da pomenuti izloženi delovi tele budu bez dlaka.

Ipak, mora se istaći i činjenica da je i marketing imao ključnu ulogu u tom periodu. Sa industrijskom revolucijom počela je i proizvodnja žileta za brijanje, kao i brijača. Iako su brijači, pa čak i epilatori prvobitno stvoreni za muškarce, vremenom se tržište razvijalo i prilagođavalo i ženama.

Novine i časopisi su još početkom 20. veka počeli da reklamiraju proizvode za brijanje namenjene i damam. Članci u ženskim časopisima počeli su polako da iznose da su dlake razlog za sramotu kao i suprotnost higijeni. To je bila smišljena akcija vezana za širenje tržišta za prodaju proizvoda za brijanje. Druga polovina dvadesetog veka donela je napredne metode depilacije, tako da telo žene postaje što glatkije - skoro od glave do pete.

Dolazak bikinija podstakao je žene da briju stidne dlake. Lepota je počela da se povezuje sa glatkoćom. Godine 1987. prvi put se pojavilo i brazilsko uklanjanje dlačica koje ne ostavlja dlake na intimnim delovima tela.

Feministkinje i vraćanje dlaka u modu

Jačanjem feminističkog pokreta sve više se zastupao stav da je potreba za depilacijom, odnosnom glatkoćom tela nastala u patrijarhalnom društvu sugerišući ženama šta treba, a šta ne treba da rade. I stoga, toga se treba osloboditi i dati ženama slobodu da same odlučuju šta će sa svojim dlakama da čine.

Stoga neka vas ne začudi kada danas naletite na lepu ženu koja ispod pazuha ima dlake i ponosi se time: to više nije odraz sramote već slobode izbora!

(Ona.rs)