Slavica sa Suvobora otkriva kako žene na selu dostojanstveno stare: "Svaka moja bora nosi neku životnu priču"

Neizostavan detalj koji bi pojačavao žensku lepotu nisu bile veštačke trepavice i kosa, nego lep broš koji je bio obavezan detalj na svečanoj garderobi

Lepota i mladost kao prioritet koji nam sve više i sve češće nameću društvene mreže. Plastični hirurzi, ali i "priučeni stručnjaci" za lepotu i negu imaju pune ruke posla. Ali, kao da ni to nije dovoljno, pa ako niste potpuno zadovoljni kako izgledate, tu su brojne aplikacije koje vas ulepšavaju do maksimama. Sve ovo obeležava našu svakodnevicu i nije nimalo lako ići u korak sa svim trendovima koji nam stižu, mahom sa zapada.

Ipak, ima i onih žena koje su odlučile dostojanstveno da stare, bez pomagala i korekcija. One žive mahom u srpskim selima, potpuno opuštene i nezavisne od stega koje im se nameću. Slavica Vesković iz Koštunića kod Gornjeg Milanovca mišljenja je da su za dostojanstveno starenje najvažniji širok osmeh i vedar duh.

Preporučujemo

- Svaka moja bora nosi neku životnu priču, na svaku sam ponosna i nijedne se ne stidim. Što se tiče šminke, ja šminku ne koristim, koristim samo jednu kremu i ruž. Mislim da je važno dostojastveno stariti, a ja to činim svojom pozitivnom energijom i dobrim raspoloženjem, kaže za RINU Slavica, koja već ima i unučiće.

Ona dodaje da ne može da razume da neko daje silne novce kako bi ostao mlad na silu, a vrlo često zbog toga izgleda smešno. Na ogromne količine novca koje žene i devojke danas izdvajaju za šminkanje kod takozvanih profesionlanh šminkera, takođe se čudi.

- Šminkanje košta nekoliko hiljada dinara i posle nekoliko sati vi dođete kući i umijete se, sperete sve te date pare. Pritom ja koliko sam videla kad idem po veseljima, često ta šminka uopšte ne traje nešto dugo. Razmaže se posle sat vremena. Al, eto valjda su to ta neka nova vremena koje mi malo stariji, sada ne razumemo. Sve ima svoje - kaže Slavica.

Ova vitalna planinka priseća se da ranije neizostavan detalj koji bi pojačavao žensku lepotu nisu bile veštačke trepavice i kosa, kao što je sad slučaj, već lep broš koji je bio obavezan detalj na svečanoj garderobi.

- Moram da naglasim da nekada nismo mogli da nosimo mnogo visoke štikle, jer prosto ne bi mogle da izdržimo. I danas nema neke razlike između žena na selu i u gradu, mada ja iz mog aspekta smatram da je za lepo i dostojanstveno starenje najvažniji vedar duh” - zaključila je Slavica.

(Ona.rs/RINA)