Kako se koža menja nakon menopauze? 5 stvari koje treba da znate

Menopauza ne utiče samo na raspoloženje i metabolizam. Hormonske promene značajno se odražavaju i na stanje kože. Koža može postati suvlja, tanja, osetljivija i manje čvrsta, a nega koju ste do tada koristili odjednom više nije dovoljna. Važno je razumeti zbog čega se to dešava i kako treba prilagoditi svakodnevne navike.

1. Koža postaje znatno suvlja

Jedan od najkarakterističnijih problema tokom menopauze jeste suvoća kože. Smanjuje se lučenje sebuma, menja se sastav lipida u površinskom sloju kože i pogoršava se njena sposobnost da zadržava vodu. Zbog toga koža brže gubi vlagu, a njena prirodna zaštitna barijera postaje slabija. Prvi znak problema nisu uvek bore. Često se ranije javljaju osećaj zatezanja, hrapavost, beživotan izgled, perutanje ili svrab.

Preporučujemo

Problem ne mora zahvatiti samo lice već i šake, noge, dekolte i druge delove tela. U ovom periodu preterano intenzivno čišćenje može dodatno pogoršati stanje. Preporučuje se smanjenje upotrebe kozmetike koja previše odmašćuje kožu, kao i izbegavanje veoma vrućih kupki. Osnova nege postaje redovna upotreba hidratantnih i emolijentnih preparata koji sadrže, na primer:

• glicerin
• hijaluronsku kiselinu
• ceramide

Dermatolozi takođe preporučuju blaga sredstva za pranje, umesto proizvoda nakon kojih koža ostaje toliko odmašćena da na dodir deluje neprirodno čisto i zategnuto.

2. Smanjuje se količina kolagena, zbog čega se može promeniti oblik lica

Menopauza može ubrzati vidljiv gubitak čvrstine kože. Jedan od razloga je smanjeno stvaranje kolagena i promene koje nastaju u elastičnim vlaknima kože. Prema podacima koje navode dermatolozi, tokom prvih pet godina menopauze količina kolagena u koži može se smanjiti čak za približno 30 odsto. Nakon toga ovaj proces se odvija sporije. Zbog toga vremenom postaju vidljivije ne samo sitne bore već se menja i zategnutost kože.

Koža može postati opuštenija u predelu obraza, donje vilice i vrata, dok konture lica postepeno gube svoju raniju izraženost. U nezi kože posebnu važnost dobija zaštita od sunca, jer UV zračenje dodatno ubrzava razgradnju potpornih vlakana kože. Možete razmotriti i kozmetičke preparate koji sadrže retinol ili druge kozmetičke retinoide. Ipak, ako je koža suva i osetljiva, ove sastojke treba uvoditi postepeno. Jače preparate najbolje je odabrati uz savet dermatologa.

3. Koža postaje tanja i sporije se obnavlja

Hormonske promene utiču i na površinski sloj kože. Usporava se aktivnost ćelija odgovornih za njegovo obnavljanje, pa koža može postati tanja i nežnija, a njena sposobnost regeneracije postepeno se smanjuje. Rane i ogrebotine mogu zarastati duže nego ranije. Ovo je važno imati na umu i prilikom svakodnevne nege. Piling koji godinama nije izazivao nikakve probleme nakon menopauze može postati previše agresivan. Koža takođe može slabije podnositi:

• visoke koncentracije kiselina
• intenzivne tretmane eksfolijacije, odnosno uklanjanja mrtvih ćelija
• često korišćenje više aktivnih sastojaka istovremeno

U ovom životnom periodu više ne znači uvek i bolje. Dobra nega pre svega treba da zaštiti i obnovi zaštitnu barijeru kože, a tek nakon toga da se usmeri na intenzivno ublažavanje bora.

4. Mogu se javiti povećana osetljivost i svrab

Žene nakon menopauze relativno često primećuju da kozmetički proizvod koji su koristile godinama odjednom počinje da pecka ili izaziva crvenilo. Suvoća i oslabljena zaštitna barijera kože povećavaju sklonost ka iritacijama. Mogu se pojaviti:

• svrab
• peckanje
• osećaj toplote
• povremeno crvenilo

Postojeći problemi, poput ekcema ili rozacee (hroničnog zapaljenskog oboljenja kože lica), takođe mogu postati izraženiji. Međutim, ne znači da je svaki ovakav simptom znak alergije. Zato je, umesto samostalnog izbacivanja sve većeg broja sastojaka iz kozmetike, najbolje konsultovati dermatologa ako se osip ponavlja ili je svrab intenzivan. Za svakodnevnu negu sigurniji izbor predstavljaju jednostavni kozmetički proizvodi bez intenzivnih mirisa, blaga sredstva za čišćenje i kreme koje jačaju zaštitnu barijeru kože.

5. Pigmentne fleke mogu postati izraženije

Nakon menopauze menja se i funkcionisanje melanocita, odnosno ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta. Istovremeno, na koži postaju sve vidljivije posledice dugogodišnjeg izlaganja sunčevom zračenju. Mogu se pojaviti takozvane lentigo fleke, odnosno pigmentne mrlje povezane sa starenjem i izlaganjem suncu, kao i neujednačen ten. Zbog toga krema sa zaštitnim faktorom nije namenjena isključivo sprečavanju bora. Ona štiti kožu i od daljeg fotostarenja, odnosno starenja izazvanog sunčevim zračenjem, kao i od nastanka novih pigmentnih fleka. Dermatolozi preporučuju svakodnevnu zaštitu preparatom širokog spektra, sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili višim. To važi i kada je glavni cilj nege sprečavanje daljeg produbljivanja znakova starenja.

Nakon menopauze koži je potrebna drugačija nega Najveća greška može biti pokušaj da kožu negujete potpuno isto kao pre deset godina. Ako je postala suva i sklonija reakcijama, najpre joj je potrebno:

• Blago čišćenje – bez agresivnih sredstava koja uklanjaju prirodne masnoće.
• Obnova zaštitne barijere – preparatima koji pomažu koži da zadrži vlagu i zaštiti se od spoljašnjih uticaja.
• Redovna hidratacija – svakodnevnom upotrebom odgovarajućih krema.
• Svakodnevna zaštita od UV zračenja – preparatima sa širokim spektrom zaštite.

Sastojci namenjeni usporavanju znakova starenja takođe imaju svoje mesto u nezi, ali ih treba uvoditi promišljeno. Retinol, kiseline i intenzivniji kozmetički tretmani mogu doneti koristi, ali ne bi trebalo da izazivaju iritacije i dugotrajnu isušenost kože.

Važno je zapamtiti i da se svaka promena na koži ne sme pripisati menopauzi. Nova promena koja brzo raste ili krvari, ranica koja ne zarasta, uporan svrab ili osip koji se ponavlja zahtevaju lekarski pregled. Menopauza menja potrebe kože, ali ne treba da bude razlog da zanemarite simptome koji mogu ukazivati na neki drugi zdravstveni problem.

Šta je najvažnije da zapamtite?

uština članka je da se nakon menopauze nega kože mora prilagoditi promenama u njenoj strukturi i potrebama.

Za suvoću: birajte kreme sa ceramidima, glicerinom i hijaluronskom kiselinom.

Za gubitak čvrstine: koristite svakodnevnu zaštitu od sunca, a retinol uvodite postepeno ako ga koža dobro podnosi.

Za osetljivu kožu: izbegavajte preterano pilingovanje i previše aktivnih sastojaka odjednom.

Za pigmentne fleke: svakodnevno koristite zaštitu SPF 30 ili višu.

Za zdravlje kože: nove, uporne ili zabrinjavajuće promene proverite kod dermatologa.

Najvažnija poruka jeste da koži nakon menopauze često treba više nežnosti, hidratacije i zaštite, a ne nužno više kozmetičkih proizvoda.

(Ona.rs/kobieta)