Teatar apsurda Semjuela Beketa: "Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine"

"Na Zemlji si. Tome nema leka."

On je bio irski romanopisac, dramaturg, pisac kratkih priča, pozorišni reditelj, pesnik i književni prevodilac.

Književna i pozorišna dela nobelovca Semjuela Beketa karakterišu sumorna, bezlična i tragikomična iskustva života, često u kombinaciji sa crnom komedijom i besmislicom, a u istoriji književnosti ostao je upamćen kao jedan o poslednjih modernističkih pisaca i ključna figura "pozorišta apsurda".

Preporučujemo

Iako je bio iz Dablina u Irskoj, veći deo svog života je proveo u Parizu, pišući na francuskom i na engleskom. Tokom Drugog svetskog rata bio je čak i nagrađivani član franuskog "Otpora".

Za dramu "Čekajući Godoa" dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine, koju je prihvatio, ali odbio da ode na ceremonju. Ova drama opisuje dva glavna lika,  Vladimira (znanog i kao Didi) i Estragona (znanog i kao Gogo) koji čekaju izvesnog Godoa - osobu koja se nikad neće pojaviti.

Ova dva beskućnika kroz celu dramu pričaju sve što im padne na pamet, dok čekaju nešto bez nade što vremenom prerasta u očaj. Oni vreme pokušavaju da zatrpaju nepovezanim pričama i ćutanjem, pri tom uopšte ne slušajući onog drugog. Genijalnost Beketovog dela dopunjuje i to da je dramu prvo napisao na francuskom, pa tek potom preveo na maternji jezik kada joj je tada je pridodao podnaslov - Tragikomedija u dva čina.

Ovaj veliki jahač apsurda koji je preminuo na današnji dan (22. decembar 1989. godine) u borbi za prosvetljenje svojih čitalaca, ostavio je iza sebe mnoga dela i misli koje nas uče o životu:

"Na Zemlji si. Tome nema leka."

"Možda sam sve potpuno pogrešno shvatio, ali shvatio sam, i u tome je novina."

"Ništa nije smešnije od nesreće, priznajem. Da, da, to je najkomičnija stvar na svetu!"

"Dva su trenutka u pisanju vredna truda: onaj u kome počinjete i onaj drugi kada ga bacate u korpu."

"Koristim reči koje ste me naučili. Ukoliko više ništa ne znače, naučite me nove ili me pustite da ćutim."

"Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovek."

"Eto šta ti je čovek: vazda krivi svoje čizme za mane svojih stopala."

"Imam svojih mana, ali predomišljanje iz koristi ne spada u njih."

"Po svemu sudeći, nikada mi neće biti dopušteno da dovršim bilo šta osim, možda, disanja. Pa ipak, čovek ne sme biti pohlepan."

"Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine."

"Pesnici su osećanje, a filozofi razum čovečanstva."

"Pronaći formu koja odgovara masama, e to je zadatak umjetnika."

"Moje greške su moj život."

(Ona.rs)