Najlepši stihovi Čika Jove Zmaja: Inspiraciju za svoje pesme pronašao je u ličnoj tragediji

Kako su nastali stihovi iz "Riznice pesama za decu" bez kojih ne možemo ni da zamislimo naše detinjstvo

On bio je prvi srpski pisac za decu, čije su besmrtne pesme sastavni deo odrastanja svakog deteta.

Jovan Jovanović Zmaj, kojeg svi od milja zovemo čika Jova Zmaj, rođen je davnog 6. decembra 1833. godine u Novom Sadu. Prve stihove i veliko interesovanje za srpske narodne pesme pokazao je još kao veoma mali, odrastajući u staroj i uglednoj porodici.

Preporučujemo

Nakon gimnazije otisnuo se u na studije prava u Pešti i Pragu, a kada je stigao do Beča, sudbina ga je odvela pod krilo Branka Radičevića, koji je Zmaju bio najveći pesnički uzor. Kako su studije prava ipak bile želja njegovog oca, ali on sam je više naginjao prema prirodnim naukama, po završetku studija upisao je i završio medicinu u Pešti.

No, iako je po zanimanju bio lekar, Jova Zmaj je pedeset godina života posvetio uređivanju dečjih, književnih i političkih časopisa. Njegovi časopisi za decu bili su "Neven", "Žiža", "Komarac" i "Javor". U razdoblju od 1890. do 1898. godine bio je čak i dramaturg beogradskog Narodnog pozorišta.

Ono što je njegove pesme za decu učinilo besmrtnim nije samo njihov umetnički, već i edukativni karakter. "Pačija škola", "Trči zeka iz jendeka", "Điha điha četri noge", "Zima zima e pa šta je", "Al je lep ovaj svet", "Taši taši tanana", "Žaba čita novine" i mnoge, mnoge druge pesme su koje govore o srećnoj porodici i životnim problemima sa kojima se svako dete susreće, a uz pomoć kojih je želeo da pripremi mališane da uz pomoć jednostavnih i poučnih stihova kroče u život odraslih.

Čika Jova Zmaj napisao je četiri stotine dečijih pesama, koje su proizašle iz njegove najveže životne tragedije - gubitka sopstvene dece.

Sa suprugom Ružom Ličanin, koja je i sama inspirisala neke od Zmajevih najlepših ljubavnih stihova, imao je petoro dece. Mirko, Tijana, Sava, Juga i Smiljka bili su centar njegovog sveta, ali oni, kao ni Ruža, nisu dugo opstali na ovom svetu, već je jedno po jedno odneo strašni tifus. U pokušaju da povrati porodičnu sreću, čika Jova je usvojio i dve devojčice Mariju i Anku, i sa njima se preselio u Futog, ali je tamo izgubio i najmlađu Smiljku, koja nije doživela drugi rodendan, a samo nekoliko godina kasnije, ostao je i bez usvojenih kćeri.

Tri godine nakon smrti i Anke i Marije, radeći na svom "Nevenu", srce Jovana Jovanovića Zmaja nije izdržalo, i preminuo je 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici - mestu koje se po njemu jedno vreme zvalo Zmajeva Kamenica.

Nežne i duhovite pesme koje je pisao ostale su sastavni deo detinjstva svakog od nas koji smo rasli uz čuvenu žutu knjigu - "Riznica pesama za decu", a u njegovu čast izdvajamo samo segmente nekih od najpoznatijih dečijih stihova iz riznice kojae će zauvek da nam mame osmeh.

"Zima, zima, e pa šta je,/Ako je zima, nije lav!/Zima, zima, pa neka je,/Ne boji se ko je zdrav!"

"Znate već o čemu/Žabe brigu vode:/Hoće li se skoro/Odseliti rode."

"Rago jedna, baš si lenja,/zar te nije sram?/Al kad nećeš ti da skačeš,/ja ću cupkat sam.!

"Ala je lep/Ovaj svet,/Onde potok,/Ovde cvet,/Tamo njiva,/Ovde sad,/Eno Sunce,/Evo hlad!"

"Gle kako je Jojka/Velika devojka!/Eno joj je ruka/Stigla do jabuka!/Na to Jojka dovikuje/Čisto malo ljuta/"Ta nisam ja velika/Ja sam podignuta!"

"Tasi, tasi, tanana,/Evo jedna grana,/A na grani jabuka/Kao molovana./Doleteće ptičica,/Ljuljnuće se grana,/Otpašće jabuka, /Dignuće je Ana."

"Učio ih, učio/Od srede do petka,/Al' se nisu odmakli/Dalje od početka.../Nista više ne nauči/Pačurlija ta,/Nego što je i pre znala:/Ga, ga, ga, ga, ga!".

(Ona.rs)