"Čuo sam ŠUŠKANJE jedno veče i ugledao...": Srđan je 17 godina živeo u Australiji, ZBOG OVOGA se vratio

Srđan je u Australiju otišao devedesetih godina, još kao tinejdžer, a sad se posle 17 godina života u inostranstvu vratio u Srbiju.

Nakon 17 godina provedenih u Australiji, Srđan se preselio u Veliku Britaniju, da bi se zatim odlučio na povratak u Srbiju, gde već deset godina živi i gradi svoj život. U razgovoru za Jutjub kanal Attic Life, podelio je svoje iskustvo o odlasku, prilagođavanju različitim kulturama, i onome što mu je danas najvažnije.

Preporučujemo

Kako ističe, bilo mu je potrebno čak tri godine da se privikne na život u Australiji, jer je doživeo kulturološki šok u potpunosti. Ističe da mu je sve bilo strano, od klime, do razmišljanja ljudi.  Jedna od prvih situacija koje ga je zatekle bila je kada ga je školski drug zamolio za novac da snimi igricu na CD.

"Bio sam u neverici. Pomislio sam – zar smo prijatelji, a tražiš mi pare?", no to je samo jedan deo onoga što je bilo nepoznato Srđanu. Imao je i iznenađenja kada se susreo sa florom i faunom Australije.

"Jedne večeri sam čuo šuškanje ispred kuće. Izašao sam napolje i video valabija. Čim me je spazio, odskočio je i nestao u šumi", ispričao je kroz osmeh. Iako je Australija imala svoju draž, ono što mu je najviše nedostajalo bio je sneg.

"Zvuči možda čudno, ali najviše sam čeznuo za snegom. Božić leti jednostavno nema tu čar – nema one tišine jutra kad se probudiš i sve je prekriveno belinom."

Odrastao je kao dete iz bivše Jugoslavije i, kako kaže, nije retko nailazio na predrasude, kako u Australiji, tako i kasnije u Engleskoj.

"Jednom mi je prišla žena i bez ikakvog povoda počela da viče: 'Zašto se ne vratiš u Hrvatsku?' Nije imala pojma ni ko sam ni odakle sam", prisetio se. Ljudi su, kaže, često poistovećivali Srbiju sa ratovima i političkim dešavanjima iz devedesetih. Zbog toga se dugo predstavljao kao Jugosloven – kako sam kaže, to ime nosi univerzalniju, nenacionalističku konotaciju.

Tokom godina u inostranstvu trudio se da održi vezu sa svojim jezikom i kulturom.

"Kod kuće sam uglavnom razgovarao sa mamom na srpskom. Kasnije nam se pridružila i baka – pravila se da ne zna engleski, iako ga je razumela", kaže uz osmeh. Iako je ponekad u govoru mešao jezike, bilo mu je važno da srpski ostane deo njegovog identiteta.

"Dok sam bio u poseti, gledali su me kao stranca. Ali kada sam se trajno vratio, tog statusa više nije bilo. Recimo, vozači... stičem utisak da retko koriste žmigavce. Ipak, ovde se sve može obaviti peške ili biciklom – sve je blizu", primećuje. Saobraćajna kultura mu i dalje teško pada.

Danas kaže da mu ne nedostaje Australija – buka, stres i haos velikih gradova zamenjeni su opuštenijim tempom života.

„U Londonu, da biste se videli s prijateljima, morate da zakažete tri meseca unapred. Ovde, ako ne popijete kafu s nekim tri meseca, pomisliće da se nešto desilo. Ovde sam naučio vrednost sitnica – nije stvar u lenjosti, već u tome da znaš da uživaš u malim stvarima“, objašnjava.

"Najvažnije što sam ovde naučio jeste da živim u sadašnjem trenutku. Danas sam negde između Srbina i Australijanca. A istovremeno, još uvek se osećam kao Jugosloven – pripadam trima svetovima, od kojih jedan više i ne postoji", zaključio je Srđan.

(Ona.rs)