Imao je 35 kilograma kada je umro: 1 simptom otkrio strašnu dijagnozu, poslednje sate proveo u njenom krilu

Milan Mladenović, frontmen legendarne grupe Ekatarina Velika (EKV), prerano nas je napustio 5. novembra 1994. godine, ostavljajući neizbrisivu prazninu na muzičkoj sceni i među obožavaocima širom bivše Jugoslavije. Malo je onih koji znaju kroz kakvu je tiho i dostojanstveno vodio borbu sa teškom bolešću – rakom pankreasa.

Preporučujemo

Rok ikona koja je oblikovala generacije

Rođen 21. septembra 1958. u Zagrebu, Milan je detinjstvo proveo u Beogradu.

- Počeo sam da sviram u četvrtom razredu osnovne škole kada mi je otac kupio akustičnu gitaru na kojoj je pisalo Tango, potom sam išao u muzičku školu i naučio neke akorde. Bilo je to u Sarajevu, gde sam imao najboljeg prijatelja Amera sa kojim sam idući ulicom stalno pevao Bitlse. Tada sam želeo da kada porastem postanem jedan od njih. U tom periodu mnogo sam čitao, što mi je ostalo kao potreba i kasnije. Stalno sam menjao ukuse, čas bi mi se nešto svidelo, a čas ne bi. Sećam se da sam mahnito čitao Aleksandra Dimu i to ispod klupe za vreme časa zbog čega sam i oćoravio pa sam kasnije morao da nosim tegle na očima i nisam video belu mačku u mraku - pričao je Milan u emisiji "Tri želje za zlatnu ribicu" Ireni Mišović.

Bio je pokretačka snaga više bendova: Limunovo drvo, Šarlo Akrobata, Katarina II, da bi zatim sa Ekatarinom Velikom dosegao status legende jugoslovenskog rocka. Njegova muzika, tekstovi i karizma oblikovali su generacije mladih, a pesme poput "Par godina za nas", "Ti si sav moj bol", "Krug" i "Zemlja" pevaju se i danas sa istim žarom i emocijom.

Prvi simptomi i dijagnoza

Tokom 1994. godine, Milan se žalio na bolove u stomaku, umor i nagli gubitak težine. Poznat po svojoj introvertnoj prirodi, retko je govorio o problemima i nije želeo javno da se eksponira. Tek kada je zdravstveno stanje postalo ozbiljno, pristao je na medicinsku pomoć.

Dijagnoza je bila šokantna – rak pankreasa, jedan od najagresivnijih i najteže izlečivih tumora. Bolest je već bila u poodmakloj fazi, što je drastično ograničilo mogućnosti lečenja.

Tiha borba i poslednji dani

Milan je odbijao patetiku, sažaljenje i senzacionalizam. Lečio se u Beogradu, a poslednje dane proveo u bolnici u Ulici Narodnog fronta (danas KCS), okružen porodicom i najbližim prijateljima.

Klavijaturistkinja EKV-a Margita Stefanović i velika Milanova prijateljica bila je svedok njegovih poslednjih dana.

- Mada je navikla da se suočava s gubicima, doživela je smrt roditelja i mnogih prijatelja, smrt Milana je potpuno poremetila Margitu. Dan pre Milanove smrti, 4. novembra 1994. Magi je bila u svom stanu na Slaviji. Zazvonio je telefon. “Možeš li da dođeš do nas? Milan samo hoće tebe da vidi”, vapila je Milanova mama Danica. Magi je odmah uhvatila taksi i otišla do stana Mladenovića na Novom Beogradu. Milan je ležao u krevetu. Bilo je mračno. “Nemoj da plačeš, sve smo ovo znali”, rekao je Milan. Zatražio je da stavi glavu u krilo kod Margite i da ga mazi po glavi. To su često radili. Zaspao joj je u krilu. Ostala je nekoliko sati sama s njim. Na rastanku mu je rekla “Vidimo se sutra”. Nije joj ništa odgovorio. Samo ju je nežno pogledao. Sutra je preminuo - ispričala je Lidija Nikolić, autorka Margitine biografije “Osećanja. O. Sećanja” i njena bliska prijateljica, a preneo portal Nadlanu.

Jednu Maju je voleo do smrti

Milan je važio za velikog šarmera, za kojim su uzdisale beogradske, ali i dame širom Jugoslavije. O njegovom privatnom životu malo se znalo, a mnogo polemisalo. Maja Maričić sasvim slučajno je ušetala u njegov život, a onda je otputovala preko okeana. On je bio frontmen i gitarista EKV-a, jedna od zvezda jugoslovenske rok scene, a ona studentkinja istorije umetnosti.

Dok je čekao njen povratak, Milan joj je napisao pesmu “Srce”, a ona se vratila nakon godinu dana i ostala sa njim do samog kraja. I danas se kroz zadužbinu koja nosi njegovo ime zalaže za očuvanje Milanove umetničke, autorske i lične zaostavštine.

Maja je nakon dugo vreme ćutanja prošle godine u intervjuu ispričala brojne nepoznate detaljo o Milanu njegovom životu i ljubavi, ali i kako se nosila sa spekulacijama koje su se pojavljivale u medijima u vezi njegove smrti.

- Od svih gradova u kojima je živeo, mislim da je u Makarskoj, rodnom gradu majke Danice, Milan bio najviše svoj. S’ njim sam prvi put došla ovde 1989. i videla sam koliko mu je Makarska značila. Zadnjih pet godina vodim Zadužbinu Milana Mladenovića jer to je moj dug prema Milanu i znam da niko to od mene ne može da uradi bolje i predanije - rekla je na početku Maja u intervjuu za "Slobodnu Dalmaciju".

Nije joj bilo zahvetno da bude sa čovekom koji je u tom momentu bio popularan širom Jugoslavije.

- Uopšte nije bilo zahtevno, bilo je uživanje, jer smo se nas dvoje savršeno uklopili i razumeli od prvog trenutka. Kad smo se upoznali u jesen 1987. Milan je već tada bio zvezda a ja sam, pre nego što smo započeli vezu, bila oprezna i puna predrasuda. Međutim, on je od prvog dana bio neposredan, iskren i posvećen, a prema meni se ophodio ravnopravno, bez obzira na veliku razliku u godinama i svoju popularnost koja mu je čak i smetala. Među nama je postojalo veliko poverenje. On je bio čovek koji je čvrsto stajao stajao na svoje dve noge. Pun samopouzdanja, ali lišen ega. Bio je perfekcionista i muzika mu je bila život. Dan bi počinjao uz kafu i gitaru, a pripremao se i za probu sa bendom. Koliko god je u poslu bio zahtevan tražeći od svojih saradnika maksimu, toliko je u privatnom životu bio blag i nežan. Imali smo svoj mali svet koji nam je bio utočište od svih problema kojima smo bili okruženi.

Iako fizički izmučen, ostao je mentalno priseban, dostojanstven i smiren. Njegove poslednje reči najbližima bile su ispunjene zahvalnošću i tihom snagom. Preminuo je 5. novembra 1994. u 36. godini života, sa svega 35 kilograma.

Smrt koja je probudila ceo region

Milanova smrt izazvala je talas tuge širom bivše Jugoslavije. Na sahrani na Novom groblju u Beogradu okupile su se hiljade ljudi – u tišini, sa suzama u očima, pevajući stihove njegovih pesama. Njegova grobnica i danas je mesto okupljanja fanova svih generacija.

Milan Mladenović otišao je prerano, ali njegova umetnost ne zna za granice života i smrti. Njegove pesme i dalje govore o emocijama koje ne prolaze, o bolu, ljubavi i snazi duha. On je dokaz da istinski umetnik ne umire – on nastavlja da živi u glasovima, sećanjima i srcima onih koji ga slušaju.

(Ona.rs)