Kako je Josip Broz dobio nadimak Tito: Bilo da je bio Poljak, Nemac ili Mađar, njegovo ime je bunilo ceo svet

Ima istorijskih ličnosti čije pravo ime vremenom gotovo padne u zaborav. Kada kažete Tito, malo ko najpre ne pomisli na Josipa Broza. Upravo je taj nadimak postao simbol jedne epohe, države i političke moći koja je decenijama oblikovala živote miliona ljudi na prostoru bivše Jugoslavije.

Ipak, iza kratkog i zvučnog imena koje se lako pamti krije se priča o ilegalnom radu, tajnim identitetima i vremenu u kojem su pseudonimi bili pitanje opstanka. Decenijama su kružile razne teorije, od onih da je ime nastalo slučajno, pa sve do gotovo filmskih priča o tome da "Tito" zapravo nije jedna osoba, već tajna organizacija.

Preporučujemo

Upravo zato pitanje kako je Josip Broz Tito dobio nadimak i danas izaziva ogromnu pažnju, jer malo koji politički nadimak na Balkanu nosi toliko misterije, simbolike i istorijske težine.

Nadimak koji se prvi put pojavio 1934. godine

Prema istorijskim zapisima, ime Tito prvi put se zvanično pojavljuje 10. avgusta 1934. godine u partijskim dokumentima. U zapisnicima sednica Centralnog komiteta KPJ, u rubrici "prisutan", upisano je upravo to ime.

Kako navode Ivo i Slavko Goldštajn u knjizi "Tito", pseudonimi su u to vreme bili obavezni zbog konspirativnog rada. Čelni ljudi ilegalnog pokreta morali su da koriste više različitih identiteta kako bi izbegli praćenje i hapšenja.

Zanimljivo je da je sam Josip Broz kasnije tvrdio da iza nadimka ne stoji nikakva velika tajna.

- Ime Tito nosim još iz perioda 1934-36. godine, ne sećam se tačno od kada. Nije bilo nikakvih posebnih razloga što sam izabrao baš to ime. Prosto, to ime je veoma često u mom rodnom kraju u Zagorju - govorio je Tito.

Upravo se u tom detalju krije odgovor koji je mnoge razočarao, ali i dodatno zaintrigirao, jer dok su jedni očekivali veliku simboliku, istoričari uglavnom veruju da je nadimak zapravo izabran vrlo praktično da zvuči poznato ljudima iz Hrvatskog zagorja i da ne izaziva sumnju.

Teorija koja je godinama kružila među narodom

Ipak, narod je oduvek više voleo zanimljivije verzije priče.

Jedna od najpoznatijih, iako potpuno neosnovana teorija, govorila je da je Broz stalno izdavao naređenja saradnicima govoreći: "Ti to uradi, a ti to..." Navodno su ga zbog toga prijatelji prozvali Tito.

Ta priča decenijama se prepričavala širom bivše Jugoslavije, najviše zato što zvuči gotovo filmski i lako se pamti. Međutim, istoričari navode da za takvu tvrdnju ne postoje nikakvi dokazi.

Ipak, upravo takve legende doprinele su stvaranju mita o Titu, čoveku oko kojeg su se neprestano plele misterije.

Tito je imao mnogo lažnih identiteta

Malo ljudi zna da ime Tito nije bilo jedino koje je Josip Broz koristio tokom života.

Prema istorijskim izvorima i partijskim dokumentima, koristio je brojne pseudonime, među njima su bili Valter, Rudi, Oto, Viktor, Tomanek, Spiridon Mekas, pa čak i Karlson.

Dok je boravio u Moskvi i komunicirao sa Kominternom, često je koristio ime Valter. U drugim situacijama predstavljao se kao inženjer ili putovao sa pasošima pod potpuno drugim identitetima.

Takav način života bio je deo političke realnosti tog vremena. Ilegalni rad komunističkog pokreta podrazumevao je stalnu promenu identiteta, skrivanje i oprez.

Vremenom je upravo ime Tito postalo najprepoznatljivije i najuticajnije među svim njegovim pseudonimima.

Nadimak koji je tokom rata zbunjivao strane sile

Tokom Drugog svetskog rata ime Tito dobilo je gotovo mitski status.

Kako navodi Nacional.hr, pojedine strane službe dugo nisu bile sigurne ko se zapravo krije iza tog imena. Postojale su čak teorije da Tito nije jedna osoba, već naziv za kolektivno rukovodstvo komunista u Jugoslaviji.

Dodatnu misteriju stvarao je i njegov način rada. Zbog stroge konspiracije malo ljudi je znalo kako zaista izgleda čovek koji vodi partizanski pokret.

Upravo zato je ime Tito veoma brzo postalo mnogo više od običnog nadimka - pretvorilo se u politički simbol koji je nadživeo svog vlasnika.

Teorije zavere koje nikada nisu prestale

Sa rastom njegove moći rasle su i priče o njegovom poreklu. Jedni su tvrdili da je Rus, drugi da je Poljak, Nemac ili Mađar. Posebnu pažnju izazvao je i dokument američke Agencije za nacionalnu bezbednost u kojem se navodi da bi po naglasku mogao imati rusko ili poljsko poreklo.

Ipak, ozbiljni istoričari takve tvrdnje uglavnom odbacuju.

Činjenica da je koristio veliki broj pseudonima, da je dugo radio ilegalno i da je retko govorio o pojedinim delovima svog života dodatno je hranila teorije zavere koje i danas intrigiraju javnost.

Možda baš zato priča o tome kako je Josip Broz postao Tito nikada nije izgubila na zanimljivosti, jer iza samo četiri slova ostala je jedna od najvećih političkih misterija sa ovih prostora.

(Ona.rs)