"Kad si bez novca, čak te ni majka ne voli": Potresna priča sa Kosova stigla na veliko platno u Sarajevu

Kosovski reditelj Visar Morina ponovo je stigao pred sarajevsku publiku, ovog puta sa filmom "Sramota i novac" ("Shame and Money"), potresnom pričom o ljudima koji se bore da prežive u svetu u kojem novac sve češće postaje merilo nečije vrednosti. U središtu filma nisu veliki događaji ni spektakularni obrti, već svakodnevna borba jednog bračnog para, njihova ljubav, stid, umor i pokušaj da sačuvaju ono što im je najvrednije - dostojanstvo.

Morina je publici Sarajevo Film Festivala već poznat. Njegov film "Exile" osvojio je 2020. godine Srce Sarajeva za najbolji dugometražni igrani film, a šest godina kasnije vratio se u Sarajevo sa ostvarenjem koje ponovo istražuje granice ljudske izdržljivosti i odluke koje donosimo kada nam život ne ostavlja mnogo izbora.

Preporučujemo

U središtu "Sramote i novca" nalaze se Hatixhe i Shaban, supružnici koji se zbog teške finansijske situacije svakodnevno bore da obezbede osnovne uslove za život. Ipak, reditelj ih ne posmatra kao nemoćne žrtve okolnosti. Naprotiv, predstavlja ih kao vredne i poštene ljude koji pokušavaju da sačuvaju porodicu i sebe u društvu koje njihovu vrednost sve više meri novcem.

Film tako postaje mnogo više od priče o siromaštvu. To je priča o stidu, ljubavi, upornosti, klasi i pitanju koje je neprijatno upravo zato što je univerzalno - koliko dugo čovek može da čuva dostojanstvo kada svakog dana mora da dokazuje da vredi?

"Poslednjih nekoliko godina preobrazile su sve nas"

Morina kaže da su događaji poslednjih godina promenili njegov pogled na svet, ali i način na koji razmišlja o filmu i pričama koje želi da ispriča.

"Poslednjih nekoliko godina preobrazile su sve nas, pa tako i mene. Zapravo, preobrazba je možda čak i preslaba reč. Kao da smo se probudili u potpuno drugačijem svetu, a bojim se da smo tek na početku. Kao reditelj, osećao sam sve snažniju potrebu da svoj rad čvršće ukorenim u stvarnosti, u sadašnjem trenutku, u onome što se doista događa oko nas, i da pokušam sve to razumeti."

Upravo zbog toga istraživanje za film nije ostalo samo u okvirima scenarija. Morina je otišao na Kosovo, gde je proučavao tržište nekretnina i rada i razgovarao sa ljudima koji su pokušavali da pronađu posao i krov nad glavom.

Tokom tih razgovora, pored finansijskih problema, sve više je primećivao još jedan osećaj koji prati siromaštvo - sram.

"Sram pred drugima i sram pred samim sobom. 'Kad si bez novca, čak te ni majka ne voli', rekao mi je čovek koji svakoga dana stoji na jednom uličnom uglu i nudi se za nadničarske poslove. Dok je to izgovarao, zvučao je neobično posramljeno, kao da su mu te reči slučajno izletele."

Ta rečenica ostala je duboko urezana u Morinino sećanje i, kako kaže, snažno je odredila ton celog filma.

"Na Kosovu lik majke ima gotovo status ikone. Ako u životu postoji nešto u šta čovek može biti siguran, onda je to majčina ljubav. Na albanskom ta rečenica zvuči još grublje i izravnije. Opisuje čoveka koji je upravo shvatio da se čak i majčina ljubav mora kupiti. Ta je rečenica za mene odredila ton filma. Čak ni godinama posle ništa ne povezujem s filmom snažnije od nje."

Koliko čovek može da sačuva dostojanstvo kada nema dovoljno za život?

Upravo pitanje dostojanstva predstavlja jednu od najvažnijih tema filma. Kada čovek nema dovoljno novca za osnovne potrebe, teško je govoriti o ponosu kao da je on nešto što se može jednostavno sačuvati bez obzira na okolnosti.

Morina to pitanje postavlja direktno kroz svoje junake.

"Treba sačuvati dostojanstvo! U redu, ali kako kada nemam šta jesti? Verujem da je nemoguće sačuvati koliko-toliko zdrav odnos prema sebi ako svoju vrednost neprestano moram dokazivati drugima i, još gore, samome sebi. Ako svakoga dana moram dokazivati da nešto mogu, da zaslužujem biti delom nečega, da sam ovo ili ono, da mogu ovo ili ono? To neizbežno vodi u iscrpljenost i depresiju."

Hatixhe i Shaban upravo kroz takvu svakodnevicu pokušavaju da sačuvaju svoj odnos. Njihova ljubav nije idealizovana niti odvojena od problema koji ih okružuju. Naprotiv, finansijska nesigurnost postaje jedan od najvećih testova njihovog odnosa.

"Film u svojoj srži govori o onome što se obično naziva integritetom ili dostojanstvom. Hatixhe i Shaban bore se za svoje dostojanstvo dok polako nestaju u društvu u kojem se čini kao da je jedino novac vredan. Zato mi je bilo presudno tome suprotstaviti nešto ljudsko. Sama srž filma je pitanje toga koja je cena ljudskosti. Upravo smo to nastojali prikazati, među ostalim i kroz njihov odnos."

Shaban ne pati zato što je muškarac, već zato što je život težak

Film se dotiče i pitanja muškosti, posebno očekivanja da muškarac mora da bude snažan, sposoban i onaj koji će se pobrinuti za druge. Morina, međutim, ne želi da Shabanove probleme objasni jednostavnom predstavom o muškarcu koji nije uspeo da ispuni društvena očekivanja.

"Još nisam shvatio šta muškost zapravo znači. Kada raščlanim taj pojam - šta on doista znači, šta je to zapravo? Ono što razumem jeste šta znači biti privilegovan ili imati moć nad nekim. Shaban voli i brine se za druge te pokušava pomoći kad god može, baš kao i njegova supruga Hatixhe ili njegova majka. On nije u teškoj situaciji zato što je muškarac. U teškoj je situaciji zato što je situacija sama po sebi teška. A kao muškarac možda je u njoj zapravo u boljem položaju od nekih drugih."

Emocije u filmu pritom se ne objašnjavaju publici na svakom koraku. Morina se oslanja na glumce, njihove pokrete, poglede i svakodnevne aktivnosti kako bi se unutrašnja stanja likova osetila prirodnije.

"Rad s glumcima za mene je najveća radost, baš kao i rad na zvuku. Nastojali smo tehničku stranu snimanja svesti na minimum kako bismo izvedbama dali više prostora. Mnogo nam je pomogao sam element rada, odnosno fizički poslovi koje su likovi obavljali unutar scena. Budući da su većinu vremena bili nečime zauzeti, da je uvek postojalo nešto što su morali raditi, gluma je delovala prirodnije i utemeljenija u stvarnosti. Sam rad je ujedno određivao ritam."

Granica između empatije i iskorišćavanja

Još jedan važan sloj filma nalazi se u odnosu između dve sestre. Kroz njihovu priču Morina otvara pitanje koje nije uvek lako razdvojiti - gde se završava iskrena pomoć, a počinje iskorišćavanje tuđe slabosti?

"Granica između empatije i iskorišćavanja. Postoji scena s jaknom, u kojoj Lina sestri donosi dar, a Hatixhe zapravo ne zna kako bi ga prihvatila. Gledajući širu sliku, osećao sam da će film biti snažniji što albanska porodična dinamika bude razvijenija i nijansiranija."

Porodični odnosi tako postaju važni za razumevanje različitih pogleda na uspeh i sreću. Ono što je za jedne normalan život, za druge može biti nedostižan luksuz.

Ipak, Morina naglašava da njegova priča nije prvenstveno o potrazi za savršenim i srećnim životom. Mnogo osnovnije pitanje jeste da li čovek uopšte može da preživi i ostane čovek u sistemu u kojem novac određuje gotovo sve.

"Svakako. Ipak, u filmu nije toliko reč o obećanju srećnog života koliko o temeljnom pitanju može li čovek jednostavno preživeti i živeti s barem nekim stepenom dostojanstva u okruženju u kojem novac deluje poput virusa."

"Sram je luksuz"

Jedna od rečenica koja posebno snažno odjekuje kroz film jeste "Sram je luksuz". U nekoliko reči ona sažima pitanje koje Morina postavlja publici - da li je lako osuđivati tuđe odluke kada nikada nismo bili u njihovoj situaciji?

Za reditelja je upravo perspektiva ključna.

"Ono što volim u toj rečenici jeste način na koji otvara pitanje perspektive, to jest iz koje pozicije o nečemu sudimo ili nešto osećamo. U konačnici, to je i pitanje moći i klase."

Zbog toga "Sramota i novac" ne ostaje samo priča o jednom bračnom paru, Kosovu ili ljudima koji pokušavaju da sastave kraj s krajem. Film otvara mnogo širu temu društva u kojem se uspeh često meri onim što čovek poseduje, dok se neuspeh lako pretvara u razlog za osudu.

Morina kroz Hatixhe i Shabana postavlja jednostavno, ali teško pitanje: šta ostaje čoveku kada mu oduzmemo novac, status i sigurnost?

Odgovor koji film pokušava da pronađe nalazi se u odnosima među ljudima - u ljubavi, solidarnosti, empatiji i potrebi da se, čak i kada je najteže, sačuva osećaj da ljudska vrednost ne može da se izmeri novcem.

(Ona.rs)