Beograđanke nisu mogle golišavog očima da ga vide: Po dolasku iz Češke, rat ga naterao da se krije na Senjaku

Ima u Beogradu jedno mesto sa kog se vidi pola sveta i gde vetar uvek miriše na reku i istoriju. Upravo tu, na samom rubu stare tvrđave, stoji bronzani gorostas, zagledan daleko preko vode, sa mačem u jednoj i pticom u drugoj ruci. Za milione ljudi koji su prošli ovuda, on je samo praznik za oči i najlepša razglednica našeg glavnog grada - čuveni Pobednik na Kalemegdanu.

Svi ga znamo, ali retko ko nosi u glavi saznanje da je ovaj golišavi div zamalo postao najveća sramota svog doba. Pre nego što se uzdigao iznad stena, morao je da preživi narodni gnev, teške reči uplašenih varošana i godine skrivanja u mraku od neprijateljskih metaka.

Preporučujemo

Čudo iz suterena na putu iz Češke u Srbiju

Sve je počelo još daleke 1913. godine. Slavni vajar Ivan Meštrović napravio je model ove statue u svom ateljeu, koji se nalazio u samom centru grada, u suterenu osnovne škole pored Saborne crkve. Zamisao je bila velika i svečana - figura je trebala da obeleži pobedu Srbije u balkanskim ratovima.

Međutim, sama izrada bronze nije rađena kod nas. Meštrovićev gipsani model poslat je na izlivanje daleko odavde, u Češku, gde je izliven u delovima u tamošnjoj livnici. Taman kada je trebalo da se sklopi i postavi, izbio je Prvi svetski rat i sve planove okrenuo naopačke.

Da ne bi pao u ruke neprijatelju ili nastradao u razaranju, bronzani junak je morao u tajnost. Prema starim zapisima, tokom ratnih godina skrivali su ga u jednoj kući na Senjaku. Čekao je u mraku da prođu teška vremena i da ponovo ugleda svetlost dana.

Kakav skandal!

Kada je rat prošao, skulptura je izvučena na svetlo, ali tek tada počinju pravi problemi... Prvobitni plan je bio da Pobednik stoji na samim Terazijama, kao centralna figura jedne veličanstvene fontane. Imali su ideju da se nazove "Vesnik pobede".

Međutim, čim je javnost čula da bi usred grada trebala da osvane figura potpuno nagog muškarca, nastala je opšta uzbuna. Tadašnje beogradske gospođe, ali i mnogi viđeniji ljudi tog vremena, bili su zgroženi. Smatrali su da je neprikladno i sramotno da devojke i deca prolaze pored tako velike i nage figure u samom srcu čaršije.

Pritisak je bio toliki da se od gradnje fontane na Terazijama potpuno odustalo. Srećom, umetničko delo visoko oko 4,25 metara i teško nekoliko tona nije bačeno u zaborav. Nađeno mu je novo mesto, mirnije, uzvišenije i dalje od radoznalih varoških očiju.

Šta pobednik drži u ruci?

Tako je naš junak 1928. godine, tačno na desetogodišnjicu proboja Solunskog fronta, dobio svoj konačni dom na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Podignut je na visoki stub, pa sa postoljem danas dostiže impresivnu visinu od oko 14 do 17,5 metara (zavisno od toga kako se meri podloga). Svi su konačno bili zadovoljni, jer je bio dovoljno visoko da nikome ne bodu oči detalji, a opet dovoljno moćan da ga vidi svako ko prilazi gradu sa reka.

Ako ga pažljivo zagledate, primetićete dva važna detalja koja nose veliku poruku:

• Soko u ruci - Simbolizuje viteštvo, nepokornost, neustrašivost, ali i slobodu i mir.
• Mač okrenut nadole - Pokazuje ratničku snagu i spremnost da se domovina brani, ali pošto je vrh okrenut ka zemlji, on jasno poručuje da Srbija ne poziva na napad, već čuva svoj mir.

Interesantno je da ova figura ne prikazuje nijednog konkretnog vojskovođu niti srpskog ratnika. Meštrović je želeo da stvori idealizovanog junaka, opštu sliku pobede i nepokornog duha našeg naroda.

Preživeo metke, pa dočekao umivanje hladnom vodom

Kroz decenije koje su usledile, spomenik je postao zvanično kulturno dobro (od 1992. godine), ali je i dalje delio sudbinu grada. Prilikom velike restauracije koja je rađena krajem 2019. i početkom 2020. godine, stručnjaci su na njegovom bronzanom telu pronašli i popravili brojna oštećenja od metaka i gelera iz prolećnih i ratnih okršaja koji su se vodili oko tvrđave.

Skinut je tada sa stuba, odvezen na temeljno čišćenje i popravku, a onda je svečano vraćen na svoje mesto, sjajniji nego ikada.

Sledeći put kada prošetate platoom na Kalemegdanu, zastanite bar na trenutak. Pogledajte njegovu siluetu spram neba i setite se da je ovaj beogradski golišavac, pre nego što je postao ponos svih nas, prešao put od Češke, preko skrivanja na Senjaku i skandala na Terazijama, sve dok konačno nije našao svoj zasluženi mir iznad dve reke.

(Ona.rs)