Iz Kana u Ložionicu: VR izložba "Katabasis" vodi posetioce pod ulice Njujorka

Sišla sam pod ulice Njujorka usred Beograda i čula priče ljudi koje grad retko vidi. U jednom tunelu pod Njujorkom učinilo mi se da se krećem kao voda. Onda sam u slušalicama razaznala ljudske korake kroz vodu. U tom trenutku došlo mi je da pružim ruke i zakoračim. Sve vreme sam sedela u Ložionici.

Tamo je 10. novembra otvoren "Katabasis", interaktivni dokumentarac u virtuelnoj realnosti francuskog umetnika i reditelja Uga Arsaka. Delo je na 79. Filmskom festivalu u Kanu proglašeno najboljim imerzivnim ostvarenjem, a posle prikazivanja u Njujorku i Seulu stiglo je i u Beograd. Naziv je preuzet iz starogrčkog i označava silazak u podzemni svet. Ovde vas taj silazak vodi među ljude koji ispod grada rade, provode vreme ili žive.

Preporučujemo

Kad zadržim pogled, neko počne da govori

Stavljam VR naočare i slušalice. Najpre me kroz Njujork vodi glas naratora, a onda se spuštam ispod ulica. Prolazim pored ljudi i tek kad se na nekom zadržim pogledom, otvara se njegova priča. Dok ih slušam, deluju mi sirovo, kao da je sačuvan način na koji bi mi ih ti ljudi sami ispričali da sam stvarno zastala pored njih.

Među sagovornicima su detektivi, vozači metroa i ljudi koje nazivaju "Mole People" ili "ljudi krtice", a koji žive u podzemlju. Arsak je na otvaranju govorio o tome koliko je teško prići zajednici koja ima razloga da bude oprezna prema nepoznatima. U tome mu je pomogla saradnica koju je upoznao preko istraživanja pariskih katakombi. Ona ga je povezala s ljudima do kojih je sam teško dolazio.

- Zanimaju me mesta koja su teško dostupna i ljudi koji su nevidljivi. Ljudi o kojima govorim u filmu su oni koji provode dosta vremena pod zemljom, detektivi, vozači metroa, ono što zovu ‘ljudi krtice’. Kroz njihove živote, ja govorim o životima svih nas, rekao je Arsak na otvaranju.

Pogled ovde određuje i kuda idem i kome dajem vreme da govori. Kako je Arsak objasnio na otvaranju, i kad bi neko četrdeset puta prošao kroz "Katabasis", svaki prolazak mogao bi da bude drugačiji. Pred posetiocem se otvaraju stotine mogućih izbora.

Isti prostor, različite priče

Producent David Lafin govorio je o izazovu koji se u tunelu lako zaboravi. Ekipa je radila iz više zemalja, a projekat je trebalo prilagoditi samostalnim VR uređajima kako bi mogao da stigne do šire publike. To je značilo da iskustvo treba da radi i bez snažnog računara uz svaki uređaj, uz očuvanje kvaliteta samog iskustva.

- Imerzivna umetnost otvara potpuno nove mogućnosti za pripovedanje. KATABASIS pokazuje kako tehnologija može da nas približi stvarnim ljudima i njihovim iskustvima, rekao je Lafin.

Dok sam bila u tunelima, imala sam osećaj da sam u svojoj priči sama, iako sam znala da oko mene sede ljudi koji upravo prolaze kroz isti dokumentarac. Tek kad smo skinuli naočare i počeli da pričamo o onome što smo videli, shvatila sam koliko smo različitih priča doneli iz tih tunela. Neko je zastao tamo gde sam ja produžila. I odjednom sam, sedeći na istom mestu u Ložionici, slušala i o ljudima koje sam u podzemlju mimoišla.

Izložba je u Ložionici do 9. decembra. Prema saopštenju organizatora, redovni termini za publiku počinju 12. novembra, a rezervišu se putem platforme eFinity. Broj mesta i termina je ograničen.

(Ona.rs)