Tanja je mama, baka i preduzetnica: "Uspeh ima ukus gold čokolade, lešnik paste i kranč karamele"

Godine donose mudrost, kaže naša sagovornica, i svim damama na ovaj dan, 8. mart, poručuje da su i padovi deo uspeha

Svake godine, kako se približavamo Danu žena, nekako više preispitujemo ulogu žene u današnjem društvu, njenu poziciju u svetu biznisa, ali i "moderne" porodice.

Nije lako postići sve, a žene i dalje "žongliraju" između privatnih i poslovnih obaveza, dok je jaz u platama između lepšeg i jačeg pola sve dublji. Nekih pomaka ima, ali nedovoljnih.

Ipak, uprkos izazovima, brojne uspešne žene u svetu biznisa nam ulivaju nadu da nikad nije kasno "probiti led" i otisnuti se u svet preduzetništva. Čak i kada okolnosti nisu idealne, a kada uopšte i jesu?

Tanja Vučićević, vlasnica kompanije Art Ival koja posluje pod brendom Premier, jedna je od onih dama koje su uspele da naprave dobar biznis od ideje i početne želje. Premier priča je, doduše, više od biznisa. U nju je utkano mnogo ljubavi i porodične sinergije.

- Ako se 365 dana u godini ne preispitujemo, ništa ne znači ni taj jedan dan. Treba se staviti u cipele ženе, pomagati joj i podržavati je konstantno. Odgovorno tvrdim da je najveći teret u društvu, na poslu, u porodici, upravo na leđima žena. Imam sreću da sam upoznala i zavolela čoveka koji je i danas uz mene, kao divan i pažljiv muž. Rade je moj veliki oslonac u svakom smislu, zajedno smo odgajili i odškolovali dvoje dece i od njih stvorili mlade i zdrave ljude, koji danas imaju svoje porodice - priča nam Tanja na samom početku.

• Kako je nastao vaš biznis sa čokoladom?

Preduzeće Art Ival d.o.o. je kruna našeg zajedničkog uspeha. A na pitanje da li je lako, ništa u životu nije lako, ali bitne su, između ostalog, upornost i istrajnost. Iako nisam odustajala, dešavalo se da ne postignem sve isplanirano. Dok sam bila mlađa ti neostvareni planovi su izazivali ljutnju i nezadovoljstvo, imala sam, naravno, više energije ali sam pravila i veće greške.

Međutim, godine donose mudrost, te sada u startu razdvajam bitno od nebitnog, postavim prioritete, planiram i definišem ciljeve i rokove. Često se dešava da mi, uoči nekog važnog dešavanja, sastanka, organizacije nekog događaja, adrenalin ne dozvoli da zaspim do kasno u noć. Tada satima u glavi pravim "teze" za sutra: koga pozvati, šta prvo uraditi ujutro, kojim redom sve završavati, pa se to noćno planiranje pretoči na papir čim ustanem ujutro. Kako mi sve to uspeva? Možda je najbolje da pitate moju porodicu i zaposlene da li mi uspeva? Mada, deluju zadovoljno (smeh).

• Imate višedecenijsko iskustvo u poslovanju sa čokoladom. Ali, pretpostavljamo da na samom startu nije sve bilo tako slatko.

Ono što svi znamo je da nijedan početak nije lak, posebno kada ulazite u posao o kojem ne znate dovoljno, kao što nismo znali suprug i ja, te davne 1992. godine. Nije bilo odmah slatko jer nas je na prvi preduzetnički korak naterala borba za opstanak i egzistenciju naše male porodice, budući da je tih godina bilo gotovo nemoguće zaposliti se u struci. Znali smo da ćemo se baviti proizvodnjom i to nam je bila zvezda vodilja. S obzirom na to da smo tada bili mladi i bez velikih mogućnosti, smelost je bila nezaobilazni deo ličnosti.

Proizvodnju smo započeli 1996, kada su se i "zakotrljale" prve tri vrste čokoladnih dražeja Premier u malom pogonu na periferiji Beograda. U startu smo pronašli profesionalce iz struke, tehnologa sa iskustvom, knjigovođu koji nas je usmerio na putu osnivanja i vođenja preduzeća. I, naravno, majstore čokolatere koji su nas uputili u recepture i tajne čokolade, sa kojima smo imali uspešnu dugogodišnju saradnju. Neki od njih su i dalje zaposleni kod nas, a neke smo ispratili u penziju.

• Iako je reč o porodičnom biznisu, budući da ste Premier stvarali sa suprugom, a onda se u posao uključio vaš sin, ipak ste uspeli da se istaknete kao uspešna žena preduzetnica. Da li je spoj vaših energija dobitna kombinacija?

Naravno, svaki spoj pozitivnih energija, a posebno mladosti i iskustava koje donose godine, uvek je bio dobitna kombinacija. Naša deca, sin Aleksa i ćerka Ivana, od malih nogu su se postepeno i u skladu sa mogućnostima uključivali u rad preduzeća, tačnije odrasli su zajedno sa Art Ival-om.

Oboje su po završetku studija odlučili da se priključe porodičnom poslu, tako da smo danas porodično preduzeće u pravom smislu. Kako su već godine rada i iskustva i iza njih dvoje, rasporedili smo se po sektorima, tako da je svako od nas odgovoran za određeni deo poslovanja u firmi, s tim što nam je ćerka na dužem odsustvu jer nam je pored Iskre i Petre, podarila i treće unuče - Luku.

Ja sam u onom najkreativnijem i najslađem delu preduzeća, u proizvodnom pogonu Premier čokolada, te sam tako kao suvlasnica i rukovodilac proizvodnje postala i preduzetnica, a da li sam uspešna - pokazaće vreme. Želim da naglasim da smo stvorili odličan tim vrsnih strunjaka, tehnologa, majstora čokolatera koji zajedno sa nama već nekoliko decenija stvaraju slatku čaroliju, jer znaju sve tajne Premier čokolada.

• Kriza kovida-19 je dodatno nametnula neke društveno-ekonomske probleme koji, pre svega, pogađaju žene. Jaz u zaradama po rodnoj osnovi i dalje je prisutan, a osim toga, žene su tokom pandemije više bile usmerene na brigu o porodici i domaćinstvu tokom rada od kuće. Takođe, više su bile "žrtve" otkaza. Da li nas je to pomalo vratilo unazad?

Mislim da nije, ali daću vam odgovore iz ugla poslovanja Premiera i mene, kao žene na čelu tog tima. U startu smo, kao i svi ostali u Srbiji i svetu, bili u istom nepoznatom kovid problemu. Zatvorili smo proizvodni pogon u Zemunu i čokolateriju Premier na Obilićevom vencu, te smo se susreli sa nepoznatom situacijom; sa, za nas velikim problemom  pitanjima kako doći do finansijskih sredstava, kada ne poslujemo i ne privređujemo; kako isplatiti plate zaposlenima, otplatiti redovne troškove i kako uopšte ići dalje?

Tada nam je u pravom trenutku stigla ponuda vlade Srbije u vidu pomoći - subvencija za plate radnicima, koja nam je bila vetar u leđa. Kada je pandemija uzela maha, organizovali smo dežurstva u određenim sektorima, kao i rad po grupama u proizvodnom pogonu, vodeći računa o pravilima i poštovanju predloženih kovid mera.

U startu smo, da bi ih zaštitili, oslobodili od dolaska na posao sve žene koje imaju malu decu ili su starije, naravno bez smanjivanja njihovih plata. Nikome nismo dali otkaz, čak smo zbog povećanog obima posla zaposlili nove radnike. Ovo je odgovor iz ugla proizvodne delatnosti, a da li je takva situacija u drugim granama privrede - to ne znam. Svakako ne vidim razlog kako bi pandemija mogla uticati na to da žene postanu "žrtve" otkaza, jer smo svi, bez obzira na pol, "žrtve" ove novonastale situacije.

"Preduzetnik mora stalno nešto da preduzima"

• Šta je za vas istinska emancipacija? Da li su se neke namere žena u biznisu, možda, preokrenule na njihovu štetu, a ne korist?

Moje mišljenje je da bi svaka žena prvenstveno trebalo da se ostvari kao supruga i majka, pa tek onda kao poslovna žena, naravno ako to želi. Postoje one dame koje sebe ne vide kao majku ili suprugu, naravno, poštujem i njihov izbor. Svedoci smo, godinama unazad, da je sve više žena koje posao "melje", obaveze oko istog sve više traže celo vaše biće, počinjete da gubite bitku sa vremenom i u jednom trenutku shvatite (ili ne shvatite) da ste izgubile smisao života. Nemate više vremena ni za sebe ni za druge, osim za posao, koji jeste bitan sastavni deo života, ali nije suština.

Zato što, kada se nakon napornog dana vratim u svoj dom u kojem me čekaju oni koje volim i koji mene vole, vratim se u balans, sve dobija novu dobru dimenziju i dođe na svoje mesto.

• Koliko puta su vam tokom karijere rekli da imate, verovatno, "idealno poslovno okruženje"? Kako je raditi u carstvu čokolade, i šta je pozadina?

Vrlo često mi to govore, posebno prijateljice koje rade u državnim preduzećima i ustanovama. Kažu da živim neki drugačiji, verovatno slađi život (smeh), u odnosu na njihov, jer radim za sebe. Da, slažem se, jer mogu da raspolažem svojim vremenom onako kako meni odgovara, ne moram otići na posao kada mi zatreba dan i nikome ne polažem račune zbog toga, osim sebi. Inače sam sama sebi največi kritičar.

Takođe, mogu sa ćerkom ili kumom da popijem kafu u nekom kafiću, da sa unucima uživam za vreme radnog vremena u šetnji po keju ili izađem ranije da bih otišla kod frizera ili kozmetičara. Ali, često ne znaju ili neće da znaju (!) da svakog prvog moramo isplatiti platu svojim radnicima što je odgovornost, ne samo prema četrdesetoro zaposlenih ljudi, već i prema njihovim porodicama. A pre svega toga, moramo im obezbediti posao, nabaviti sirovine, repromaterijal za rad, ambalažu, uniforme, popraviti mašine, održavati vozni park, industrijsku klimu u pogonu, "stvoriti" sredstva i regulisati kredite, isplatiti dobavljače, izmiriti troškove, obaveze i namete prema državi i još mnogo toga, jer preduzetnik mora stalno nešto da preduzima.

Tanja dodaje i da "često nema vikende, te da joj radno vreme ponekad traje duže od uobičajenog".

- Koristim manji broj dana za godišnji odmor od svojih zaposlenih i ovaj intervju počinjem da pišem u 1 sat posle ponoći, jer nisam uspela od obaveza ranije. I pored svega ovoga, divno je raditi u carstvu Premier čokolada, jer danas imamo savršen tim stručnih i vrednih ljudi koji rade i grade na sigurnim i jakim temeljima, postavljenim pre 30 godina.

- Ponosni smo na činjenicu da smo opstali u poslovanju i posle toliko turbulentnih godina, od 1992. do 2022. godine, stvorivši prepoznatljivu robnu marku Premier čokolada koja je postala sinonim za kvalitet. Kvalitet je ključna reč, naš način i stil života, i kada to kažem, mislim i na odnos prema porodici, zaposlenima, poslu, državi, okruženju u kojem boravimo i radimo, pa tako i prema našoj robnoj marki Premier, proizvodu i amblaži u koju čokoladne delicije pakujemo.

Kakva je situacija osmog marta: Šta se najviše kupuje?

- Bilo da je praznik ili ne, čokolada je dar kojem se svako raduje i koja izaziva osmehe na licima. Naš kreativni tim se trudi da svaki period u godini ili praznik, kao što je i Osmi mart, obeleži na nama svojstven, čokoladno drugačiji način. Naši kupci već znaju i sa nestrpljenjem iščekuju kakve će kreacije ručne izrade izaći iz našeg proizvodnog pogona. Kupuje se sve, ali najviše čokoladne praline i čokolade u obliku srca, jer je srce na neki način zaštitni znak tog lepog ženskog praznika.

• Kada biste mogli da odaberete "ukus uspeha", koje sastojke biste odabrali? Kako bi izgledala ta čokoladna pralina?

Svi mi kažu da je sa mnom teško, a bez mene još teže (smeh), jer imam i taj božiji dar kada su u pitanju prirodni receptori za ukus i miris. Tako da izbor novih kombinacija čokoladnih ukusa i degustacija istih - spadaju u moj fah, te je logičan sled da na ovo pitanje dam više odgovora, odnosno više predloga za "ukuse uspeha". Prvi ukus je pralina od gold čokolade, punjena lešnik pastom i komadićima kranč karamela sa prstohvatom morske soli; drugi ukus bi svakako bio pralina od bele čokolade sa jogurtom i komadićima lifilozovane srpske maline; treći ukus je nezamenjiva crna čokolada od 70% kakaoa, sa oblačinskim višnjama… I ovde ću se zaustaviti.

• Vaša poruka svima ženama preduzetnicama koje imaju jake ambicije i velike snove, ali im možda manjka resursa i hrabrosti?

Da bi neko postao poznat i priznat "preko noći", potrebno je da prođe 20 godina! Hrabrost je nešto što imate ili nemate, resursa sigurno nikada nećete imati dovoljno, ali kada krenete, nekom čarolijom se vrata redom otvaraju, upornost je vodilja, a još kada je upotpunjena ambicijom i ciljevima koje ste zamislile, zapisale ili odsanjale - uspeh dolazi polako ali sigurno.

P.S. Otkriću vam jednu važnu tajnu: i padovi su deo uspeha!

(Telegraf.rs)