Talibanske restrikcije za voditeljke vesti: Osvrt na položaj avganistanskih žena u 20. veku

Sa talibanskim preuzimanjem vlasti lokalne žene su znale da će kroz vrlo kratko vreme ostati bez svih prava za koje su uspele tokom godina da se izbore

Mahira je postala poznata prezenterka vesti na avganistanskoj televiziji, a čak i tokom najburnijih nedavnih događaja, 27-godišnja novinarka je ostala mirna i staložena dok je izveštavala o talibanskom preuzimanju Avganistana.

Mahira se i u subotu pojavila na ekranu, ali joj je lice bilo pokriveno, nakon donošenja talibanskog dekreta koji je naređivao voditeljkama vesti da pokrivaju svoja lica dok su u programu.

Preporučujemo

- Subota je bio jedan od najtežih dana u mom životu. Učinili su da se osećamo kao da smo živi zakopani - rekla je Mahira za Al Džaziru.

- Osećala sam se kao da nisam čovek. Osećam se kao da sam počinila veliki zločin zbog čega me je Bog učinio ženom u Avganistanu - rekla je ona za Al Džaziru, gušeći se u suzama.

- Koji zakon u svetu zahteva od žena da pokriju lice na TV-u? Čak i u drugim islamskim zemljama, voditeljke ne pokrivaju lice - rekla je ona, a u njenom glasu je bio očigledan bes.

Sosan, 23-godišnja TV voditeljka, deli Mahirin bes. Počela je da radi u medijima 2019. godine u nadi da će krenuti stopama hrabrih avganistanskih novinarki koje je gledala kako izveštavaju iz cele zemlje.

- Postigle smo toliko toga i imale snažne slobodne medije, sa rastućim prisustvom žena u svakom sektoru. Ali pogledajte gde smo sada... u zemlji u kojoj ne mogu ni da biram šta da obučem ili o kojim temama da izveštavam - rekla je ona za Al Džaziru, pozivajući se na raniju uredbu o "11 pravila za novinare" koja je zahtevala od novinara da traže odobrenje talibana pre emitovanja izveštaja.

Talibanski edikt, objavljen u četvrtak, mnogi vide kao najnoviji znak eskalacije ograničenja ženskih sloboda i povratka na represivnu vladavinu Talibana iz prethodnog vremena na vlasti u Avganistanu od 1996. do 2001. godine.

Ranije ovog meseca, talibani su doneli dekret kojim je obavezno nošenje hidžaba na javnim mestima. Takođe su zabranili ženama da putuju više od 72 kilometra bez mahrema (muškog staratelja) i sprečili su devojčice da pohađaju školu nakon šestog razreda.

Aktivisti za ljudska prava kažu da sve veća ograničenja talibana imaju za cilj da uklone žene iz javnog života i da je jasno da nameravaju da sprovedu najnoviju uredbu o pokrivačima za lice.

- Žene novinarke na televiziji su veoma vidljive. Njihovo kontinuirano prisustvo dalo je devojčicama i ženama malo uveravanja, usred produbljivanja talibanskih napada na prava žena, da su neke žene i dalje sposobne da rade svoj posao, da imaju važne uloge, da se pojavljuju u javnosti - kaže Heder Bar, pomoćnica direktora Odseka za ženska prava pri Human Rights Watch-u.

Žene novinarke u Avganistanu su takođe prijavile povećane izazove u obavljanju svog posla zbog ograničenja talibana. U četvrtak su novinarke iz provincije Herat rekle da im je Naeem al-Hak Hakkani, talibanski pokrajinski direktor za informisanje i kulturu, zabranio ulazak na konferenciju za štampu. Sosan, koja je želela da postane dokumentarista, rekla je da su je ograničenja sprečila da izađe na teren.

Položaj žena u Avganistanu u 20. veku

U avgustu prošle godine bili smo svedoci upada Talibana u Avganistanu i zauzimanja vlasti. Za tamošnje stanovništvo ovo je bio događaj koji je ugrozio njihovu bezbednost i slobodu, a lokalne žene su znale da će kroz vrlo kratko vreme ostati bez svih prava za koje su uspele tokom godina da se izbore. Ono što je usledilo je svakako bilo oduzimanje prava na obrazovanje i pravo na rad. Još rigoroznija pravila ticala su se zabrane kretanja bez muške pratnje.

Podsećanje na 20. vek

Sto godina ranije, 1920-ih, lideri zemlje su nastojali u osnaživanju žena. Tadašnji kralj Avganistana, Amanulah Kan se ugledao na svog savremenika Kemala Ataturka i sproveo zabrane protiv monogamije i pokrivanja celog tela. U svojoj zemlji je želeo da primeni zapadnjačke vrednosti i da se bori za emancipaciju žena, što je razbesnelo tamošnje verske lidere. Zabranjeno je bilo sklapanje dečijih brakova, a jurisdikcija verskih lidera je opala.

Njegova supruga, kraljica Soraja, takođe je bila zagovorenica ženskih prava i otvorila je prvu žensku školu u Kabulu. Ove promene nikako nisu bile zadovoljavajuće za konzervativne vrednosti plemenskog društva, pa je došlo do pobuna koje su dovele do toga da kralj abdicira i napusti zemlju 1929. godine.

Njegov naslednik, Mohamed Nadir Šah, probao je da nastavi njegovu bitku, ali tek je Zahir Šah koji je vladao od 1933. do 1973. godine i bio poslednji kralj Avganistana, ponovo uveo mnoge Amanulahove inicijative, doduše opreznije.

Godine 1964. žene su pomogle u izradi nacrta novog ustava, koji im je dao pravo glasa i omogućio im da se kandiduju za izbornu funkciju. Tenzije sa tradicionalistima nikada nisu nestale, ali su žene protestovale protiv svakog napada na svoja prava. Nakon pada monarhije i sve veće razvojne pomoći SSSR-a, žene su bile tražene u radnoj snazi i pridružile su se medicinskim i nastavničkim profesijama.

Sedamdesetih godina prošlog veka usvojeno je više mera za zaštitu prava devojčica, uključujući povećanje starosne dobi žena za udaju i uvođenje obaveznog obrazovanja. Početak sovjetske okupacije u decembru 1979. godine, označio je početak decenijskog rata. Zarad odbrane patrijahalnih vrednosti i tradicionalne kulture, mudžahedini su se borili protiv Sovjeta i formirali sopstvenu armiju.

Njihov borbeni poklič bio je rat u ime islama, naglašavajući preokret svih socijalističkih politika uključujući i one koje su ženama garantovale slobode kroz obrazovanje i zapošljavanje. Kada su Sovjeti napustili Avganistan, zemlja je bila u rasulu, što je dovelo do građanskog rata. Mudžahedini preuzimaju Kabul i proglašavaju Avganistan islamskom državom.

Prema Stejt departmentu žene su sve više bile isključene iz javne službe. U konzervativnim oblastima 1994. mnoge žene pojavljivale su se u javnosti samo ako su bile obučene u kompletnu odeću od glave do pete sa mrežastim otvorom za svoje oči. Krajem 1994. nova politička i vojna sila - Talibani, izašla je na scenu. Navodeći kao svoj cilj da oslobode Avganistan od korupcije mudžahedina, talibani su uspeli u zauzimanju velikih područja zemlje od suprotstavljene oružane grupe. Talibani su više puta tvrdili da je njihova politika u skladu sa islamskim pravom i avganistanskom kulturom, te da stoga nije dovedena u pitanje.

Talibanski vođa Mula Mohamed Omar je navodno rekao: "Mi ne prihvatamo nešto što neko nameće nas pod imenom ljudskih prava što je u suprotnosti sa svetim kuranskim zakonom. Svako ko razgovara sa nama treba da bude u okviru islama. Časni Kuran se ne može prilagoditi zahtevima drugih ljudi. Ljudi treba da se prilagode sebi prema zahtevima svetog Kur'ana".

Prema svemu ovome jasno je zaključiti da Talibani zaista preduzimaju veoma značajan korak u smislu oduzimanja autonomije koja je preostala ženama i devojkama. Društveni razvoj Avganistana može se obezbediti samo kroz demokratiju i smanjenje siromaštva, a uspeh i jednog i drugog je jedino moguć kroz aktivno učešće žena.

(Ona.rs)