Ko je bila Koko Šanel: Manje poznati detalji iz biografije čuvene modne kreatorke

Njen dizajn je bio revolucionaran, a njen prepoznatljivi parfem je klasik svih vremena

Visoka moda nije sfera interesovanja baš svakog od nas, ali čak i ako ne pratite modu, postoje neka imena koja svi znaju, kao što su Prada, Gucci, Dior i, naravno, Chanel.

Verovatno ne moramo da vam kažemo da je Koko Šanel i dalje neprikosnovena ikona stila: njen dizajn je bio revolucionaran, a njen prepoznatljivi parfem je klasik svih vremena (čak je i Merilin Monro bila obožavateljka).

Preporučujemo

Ali, osim njenog imena i prepoznatljivih kreacija, šta zaista znamo o ženi koja stoji iza dvostrukog C?

Podelićemo s vama priču, koju prenosi i portal InStyle, o manje pozntim detaljima iz života čuvene kreatorke koja je ženski svet blagoslovila malom crnom haljinom...

Često citiramao dragu Koko Šanel, a ovom prilikom favorit nam je čuvena izreka: „Devojka treba da bude dve stvari, otmena i fantastična." Da li je ona primenila ovu svoju misao i na sebe samu i sopstveni život? Bila je oboje, i to od rođenja.

Detinjstvo u samostanu

Šanel je rođena u avgustu 1883. u Somiru, Francuska. Njeno detinjstvo bilo je daleko od bajke i bezbrižnosti. Majka joj je bila pralja, otac Alber Šanel trgovac. Šanel je imala samo 12 godina kada je njena majka umrla, i to od fatalne kombinacije nekoliko bolesti i komplikacija - tuberkuloza, siromaštvo, trudnoća i upala pluća. Otac je napustio nju i njene dve sestre nakon smrti njihove majke i ostavio ih u sirotištu u okviru samostana, gde su ih odgajale časne sestre.

Poput mnogih velikana, put Koko Šanel je nije bio lak i morala je na njemu da prođe sve faze zanata, od krojačice, što je radila tokom dana, do klupske pevačice noću u Mulenu u Francuskoj.

Pravo ime Koko Šanel bilo je Gabriel Boner Šanel. Stekla je nadimak "Koko" tokom svog kratkog staža kao kabare pevačice, a jedna od teorija je da je Šanel nazvana Koko posle pesama koje je pevala ("Ko Ko Ri Ko" i "Kui ku'a vu Coco dans l'Trocadero?"), ali prema članku objavljenom u The Atlantic, Šanel je tvrdila da je "Koko" skraćenica za 'cocotte' (francuska reč za 'koketa/bludnica').

Šanel je svoju prvu radnju otvorila 1910. godine koja se nalazila u ulici Rue Cambon u Parizu, gde je pokrenula prodaju šešira svog istoimenog brenda, a ovoj dami možemo zahvaliti za "revolucionarno otkriće" u svetu modnog dizajna - malu crnu haljinu koja se nalazi u garderoberima većine žena, čak i ako nema oznaku marke "šanel" na etiketi.

Inspirisana muškom odećom

Šanel je takođe poznata po svojim dvodelnim odelima, tačnije komplet sakoima od tvida bez kragne i dobro uklopljene suknje koje daju ženama poželjan kroj, a da se pri tome ne osećaju ukočeno.

Koko je odrasla u vreme kada se od žena očekivalo da nose zatvorene komade, ali je ona uvek imala drugačiju viziju mode za žene. Njen cilj je bio da dizajnira elegantne odevne predmete koji su podjednako moderni koliko i udobni, crpeći inspiraciju iz muške odeće i praktičnih potreba jedne savremene i samosvesne žene.

Godine 1921. Šanel je objavila svoj prvi parfem "šanel 5" čiji je naziv proizašao iz činjenice da je to bio peti uzorak od 10 kreiranih.

Kada se 1922. godine pojavila na konjskim trakama na hipodromu iza Bulonjske šume, dogodio se sudbinski susret između Koko Šanel, revolucionarne kreatorke i uspešne poslovne žene, i Pjera Verthajmera, jevrejskog biznismena koji je već ostvario ozbiljne uspehe u trgovini.

Koko i Pjer su napravili izuzetan poslovni dogovor, te je 1924. godine nastalo zajedničko preduzeće "Šanel parfemi". Prema dogovoru, na porodici Verthajmer bilo je da obezbedi kompletne finansije za proizvodnju, distrubuciju i marketing, dok je Koko bila u obavezi da firmi ustupi svoje ime, ali i imidž koji je sa sobom nosila, kao i svoj neizmerni talenat u vidu svojih kreacija.

Kontroverze u vreme nemačke okupacije

Iako je prve pokušaje preuzimanja upravljanja, ili većeg udela u firmi, Koko sprovela još 1934. godine, tek će joj se tokom nacističke okupacije pružiti prilika da iz posla isključi ovu jevrejsku trgovačku porodicu.

Kao i skoro sve francuske žene koje su tokom okupacije opstale zahvaljujući saradnji sa nemačkim oficirima, i Koko je bila predmet brojnih ogovaranja i tračeva, ali i izmišljenih priča i do te mere da je danas nemoguće razlučiti šta je od svega toga istinito.

Epilog njene borbe nije bio u potpunosti zadovoljavajući za Šanel jer su Verthajmeri, pre nego što su napustili Francusku, sva vlasnička prava preveli na Feliksa Amija, biznismena koji nije imao prepreka da bude vlasnik kompanije ni pod nacističkom upravom, što je značilo da kompanija nije bila pod nadležnošću organa koji su se bavili oduzimanjem jevrejske imovine.

Ipak, tokom većeg dela okupacije, Koko je faktički bila jedini vlasnik kompanije u Francuskoj, dok je kompanija istog imena, pod kontrolom Verthajmera, preko okeana, nastavila sa proizvodnjom i prodajom čuvenog parfema “šanel no.5”, ali i drugih proizvoda.

Prema dokumentima koji su nam danas dostupni, pored njenog poslovnog života, Koko Šanel je imala i vrlo kontroverznu ulogu u okviru dinamične špijunsko-obaveštajne evropske sceni tokom rata.

Čerčil kao njen garant mira

Iako je većina izvora prikazuje kao dobrovoljnog saradnika nemačkih obaveštajaca, njene dobre veze sa visokim britanskim krugovima i njena sposobnost da razmenjuje informacije između zaraćenih strana, doneli su joj zaštitu nakon rata, koju je, prema nekim tvrdnjama, garantovao i sam Čerčil.

Pravna bitka koja je bila neminovna da se dogodi neposredno nakon prestanka rata, privukla je pažnju celog poslovnog sveta, ali je ishod bilo nemoguće predvideti.

Pjer Verthajmer je, kao iskusan i nadaren poslovan čovek, shvatio da bi otvorena borba protiv kreatorke, uz iznošenje “prljavog veša”, i potenciranje njene špijunske uloge, umnogome oštetila brend čiji je vlasnik bio, odlučio da u tom trenutku stavi na prvo mesto interese kompanije.

Suđenje između poslovnih partnera završeno je maja 1947. godine sporazumom koji je Verthajmere učinio jednom od najbogatijih porodica Evrope i do danas, dok će Koko Šanel, siroče iz francuske provincije, postati jedna od najbogatijih žena sveta, usput se oslobodivši etikete nacističkog saradnika.

Koko Šanel se nikada nije udavala, ali je imala udvarače koji su odigrali značajnu ulogu u njenom uspehu. Prvo je bila povezana sa francuskim tekstilnim naslednikom i vlasnikom trkačkog konja Etjenom Balsanom, koji je pomogao Šanel da postane modičar (neko ko prodaje šešire) kao njen prvi pravi solo poduhvat. Gospodin Arthur 'Boi' Kapel, bogati igrač polo, je pomogao Šanel da otvori radnju u Rue Cambon, a na kraju i butik u Dovilu. Veruje se da je Kapel jedina prava ljubav Koko Šanel.

Nakon što je Kapel poginuo u saobraćajnoj nesreći 1919. godine, Šanel je na muškarce gledala kao na sredstvo za postizanje cilja. Birala je ljubavnike na osnovu njihovog statusa i bogatstva kako bi održala svoju nezavisnost.

Koko Šanel je bila dosta toga - bogata, uspešna, kontroverzna - ali ono što ju je učinilo uticajnom je njen buntovni, ali veoma moderan dizajn. Šanel je pristupila modi na način na koji dizajneri u to vreme nisu umeli niti smeli. Odeću je učinila modernom, lepom i udobnom. Turobnu crnu je učinila šik, uzimala je muške komade odeće kao inspiraciju za ženske modele, prkosila je ograničenjima i ohrabrivala žene da učine isto - u modi, ali i u životu uopšte.

(Ona.rs)