Džejn Gudal: Žena koja nas je upoznala sa svetom šimpanzi

Njen revolucionarni rad promenio je način na koji doživljavamo šimpanze i otkrio više o njihovom ponašanju i sposobnostima

Foto: Profimedia/Abaca Press/CP

U julu 1960, sa 26 godina, Džejn Gudal je otputovala iz Engleske u sadašnju Tanzaniju i upustila se u nepoznat svet divljih šimpanzi.

Prošlo je više od 60 godina otkako je Džejn Gudal započela svoj pionirski rad u ovoj oblasti. Nju je za ovu naučnu ekspediciju odabrao Luis Liki, baš zbog toga što je žensko. Mislio je da će biti strpljivija na terenu, njene su reči. Kasnije je ona postala idol i lep primer svim devojkama koje su se upustile u svet proučavanja ponašanja životinja.

Ali, pre nego što je postala svetski poznati zaštitnik prirode, bila je samo dete koje je volelo životinje. Otac joj je poklonio igračku šimpanzu kada je imala godinu dana, koju čak i sada čuva i drži na svojoj polici.

Gudal, koja je bila zainteresovana za ponašanje životinja od ranog detinjstva, napustila je školu sa 18 godina. Radila je kao sekretarica i kao asistent filmske produkcije sve dok nije stigla u Afriku. Prvi put je otputovala u Afriku kada je imala 23 godine, da poseti prijatelja u Keniji. Obrevši se tamo, upoznala je poznatog antropologa dr Luisa Likija koji ju je angažovao kao svog asistenta. Kasnije ju je poslao u Tanzaniju da posmatra šimpanze.

Otkrića o šimpanzama

Tokom godina Gudol je uspela da odgonetne mnoge nepoznanice o šimpanzama. Otkrila je, na primer, da su one svaštojedi, a ne biljojedi, da su sposobne da prave i koriste alate i ukratko - da imaju skup do tada neprepoznatih složenih i visokorazvijenih društvenih ponašanja.

Gudal je napisala brojne knjige i članke o različitim aspektima njenog rada, a posebno se ističe delo "U senci čoveka" (1971).

Svoje godine posmatranja sumirala je u "The Chimpanzees of Gombe: Patterns of Behavior" (1986). Gudal je nastavila da piše i drži predavanja o pitanjima životne sredine i očuvanja do početka 21. veka. Godine 2002. postala je glasnik mira Ujedinjenih nacija.

Univerzitet u Kembridžu joj je 1965. dodelio doktorat u oblasti etologije; bila je jedan od retkih kandidata za doktorat koji zapravo nije imao prethodno fakultetsko obrazovanje.

Osim kratkih perioda odsustva, Gudal i njena porodica ostali su u Gombeu do 1975. godine, često upravljajući terenskim radom drugih doktorskih kandidata.

Suosnovala je Institut "Jane Goodall" za istraživanje, obrazovanje i očuvanje divljih životinja u Kaliforniji.

Dobitnica brojnih priznanja, Gudal je 2003. godine proglašena za Damu komandanta Ordena Britanske imperije (DBE). Dobitnica je mnogih nagrada, uključujući Francusku legiju časti, Medalju Tanzanije, Kjoto nagradu i Tajlerovu nagradu za ekološka dostignuća.

Barbi Džejn

Njoj je nedavno ukazana neobična čast - barbi lutka po uzoru na njen lik i delo puštena je u prodaju.

- Znate, glavna poruka je da svaki dan živite, utičete na planetu i birate kakav ćete uticaj imati - rekla je ona.

- Kada sam čula da će se napraviti lutka po uzoru na mene, bila sam zaista srećna jer sam je, zapravo, već dugo predlagala. Devojke ne žele samo da budu filmske zvezde i slične stvari; mnoge od njih, baš poput mene, žele da budu u prirodi i proučavaju životinje.

Kompanija koja stoji iza ovih kultnih lutaka, "Mattel", predstavila je novu barbiku na 62. godišnjicu njenog prvog putovanja u šumu Nacionalnog parka Gombe. Proizvođač igračaka kaže da je lutka napravljena od 75 odsto reciklirane plastike i da je deo serije "Inspiring Women".

(Ona.rs)