Ko je bila Meduza iz grčke mitologije: Da li je žrtva silovanja pretvorena u čudovište?

Prema predanju, Meduza je imala zmije umesto kose i samo jedan njen pogled bio je dovoljan da okameni bilo kog čoveka

Verujemo da ste barem jednom u životu pročitali knjigu ili odgledali film čija je tematika grčka mitologija. Ona se sastoji od legendi i mitova o bogovima i herojima, a koren joj je u verovanju starih Grka.

Pored boga Zevsa, Posejdona, Neputa, Hada i boginja Atene (Atine), Here, Afrodite i Demetre, u bogatoj mitologiji izdvaja se i priča o ženi koja je umesto kose imala zmije, a u pitanju je, naravno, Meduza.

Preporučujemo

Nju prati mit o ženi-zmiji jezivog izgleda od koje se možete skameniti samo je gledajući; međutim, malo njih zna da je Meduza bila žrtva nasilja.

Ko je bila Meduza pre nego što je postala čudovište?

Prema legendi, postojale su tri gorgone: Steno, Eurijala i Meduza. Bile su sestre, ćerke Forkija i Keto. Forkij je bio morsko božanstvo, sin boga morskih dubina Ponta i boginje zemlje Geje. Keto je bila morska boginja, takođe ćerka Ponta i Geje. Steno i Eurijala bile su besmrtne; jedino je najmlađa gorgona, Meduza, bila smrtna.

Meduza je zajedno sa svoje dve sestre bila sveštenica u hramu boginje Atene. Postoje zapisi koji govore da je Meduza bila veoma lepa i privlačna mlada devojka, te je zbog toga privukla Posejdona, koji ju je silovao u Ateninom hramu, te je ona zatrudnela i rodila Krisaora i krilatog konja Pegaza. Prema drugoj teoriji, Meduza je prihvatila Posejdonovo udvaranje i prepustila se strastima.

Razjarena ovim svetogrđem, boginja je pretvorila Meduzu u monstruma čiji pogled ljude skameni. Meduzina kosa je zamenjena zmijama otrovnicama, koža je počela da joj puca i stari, zubi su joj još više izrastali, a oči dobijale jeziv izgled.

Pesnik Gaspare Murtola opisao je u šesnaestom veku: "Odvratimo pogled, da nas ne bi očarane u kamen pretvorila".

Postaje plen za ratnike koji su željni slave

Bila je poznata kao čudovište, opasno ne samo po čoveka već i po sva ostala živa bića. Zbog toga je predstavljala izazov za lovce na njenu glavu. Mnogi ratnici želeli su da pokažu i dokažu svoju borbenost, ali nikome nije pošlo za rukom da iz Meduzinog skloništa izađe sa njenom glavom.

Dok ih je jednog po jednog pretvarala u kamen, na ostrvu Serif živeo je Persej sa svojom majkom Danajom. U nameri da spase majku od udaje za kralja Polidekta, ponudio mu je Meduzinu glavu kako bi odustao od ženidbe.

Misleći da će Persej poginuti kao i njegovi prethodnici, dozvoljava mu da ode. Bogovi su mu podarili oklop i oružje koji će mu pomoći u borbi. Atena mu je dala štit koji je s prednje strane podsećao na ogledalo.

Hermes mu je dao nesalomiv srp od dijamanata kojim će sa lakoćom odseći glavu čudovištu. Kada je otišao u njeno sklonište, Persej je ugledao Meduzu kako spava, ali su ga njene zmije osetile, te su je probudile.

Pre nego što je uspela bilo šta da uradio, Persej ju je obezglavio i vratio natrag. Sve to vreme je krv iz Meduzine odrubljene glave kapala po pustinji, gde su se iz nje namnožile zmije otrovnice.

Meduza i feminizam

U toku 20. veka i prvih talasa feminizma, žene su pretvorile Meduzinu priču u priču o ženi koja je patila pod teretom patrijarhalnog društva. Meduzu su uvek tražili muškarci, prvo zbog njene lepote, a zatim zbog slave. Ona je bila trofej za muškarce, za hvaljenje i pokazivanje.

Iako neki originalni tekstovi tvrde da je pretvaranje nje u čudovište bila kazna, mnogi smatraju da bi se Atenini postupci mogli tumačiti i kao način da spreči bilo kakvu buduću traumu; pretvarajući je u čudovište učiniće da muškarci prestanu da žude za njom.

Najraniji prikazi Meduze predstavljaju je kao čudovište sa velikim ustima, još većim zubima i ispupčenim očima. Kasnije je prikazana kao ženstvena i lepa, savršena prezentacija fatalne žene. Ovaj arhetip se često pojavljuje u pripovedanju kao zavodljiva i primamljiva žena koja treba da uništi i preti muškarcima.

Mnogi feministički eseji i knjige napisani su oko Meduzinog mita, a najpoznatiji je" Smeh Meduze" Helene Siksu, gde ona odbacuje i dekonstruiše Frojdovo tumačenje priče. Ona tvrdi da Persejevo obezglavljivanje Meduze predstavlja muškarace koji pokušavaju da utišaju žene i unište njihovu sposobnost da koriste jezik.

U knjizi "Ženski bes" autorke Meri Valentis i En Deven daju ženskom besu lice Meduze, jer lice besne žene mora da je strašnije od lica svih muškaraca. Feministički pokret je proglasio Meduzinu priču kao svoju, pretvarajući je u simbol borbe za ženska prava.

Meduzina priča je možda jedna od najpoznatijih, njeno lice krunisano zmijama uobičajen je prizor i danas. Bila je žrtva muške moći nad ženama, uništena kako bi se uklopila u muški narativ. Feminizam je dekonstruisao mušku percepciju Meduze i transformisao je u moćnu ikonu koja predstavlja borbu protiv opresivnog patrijarhalnog društva koje i dalje pokušava da ućutka ženski jezik.

Meduza kao simbol feminizma i žene koja je pretrpela silovanje i nepravdu sve je češći motiv i video-snimaka na društvenoj mreži "TikTok". Naime, žene masovno tetoviraju njen lik i objavljuju video-snimke u kojima govore o tome da su bile žrtve muškarca.

(Ona.rs)