Nosio sam grudnjak tokom celog dana: Od sutra nijedna žena više ne treba da ga nosi!

Lično iskustvo jednog muškarca u "borbi" sa nošenjem grudnjaka - sada se bolje razumemo

Žene se još u pubertetu upoznaju sa grudnjacima. Prvo to budu takozvani "topići", pa se po polasku u srednju već srećemo sa onim ozbiljnijim - sa žicama i korpama. I tu počinjeno da spoznajemo da je nošenje grudnjaka više problem nego privilegija i da nikakav prelepi čipkani dizajn ne može da nas zavara da nam je bez grudnjaka mnogo udobnije.

Kako opisati nekome taj osećaj olakšanja kada nakon napornog dana odmah po dolasku kući skinemo grudnjak? Kada ga skinemo, jasno vidimo i crvenilo na koži tamo gde su nam se urezale bretele, žice i kopčanje. Zbog prirode posla, veličine grudi ili zbog osećaja nelagodnosti koja se javlja i kada ga ne nosimo, neke žene ne mogu sebi da priušte dan bez grudnjaka ili zamenu za manje "bolnije" varijante.

Preporučujemo

Zbog toga što je ovo nemoguće objasniti pripadnicima muškog pola sproveli smo jedan mali eksperiment i rešili da saznamo kakvi su muški utisci o nošenju grudnjaka i da li će se, kada naše dnevne probleme osete na svojoj koži, složiti da je nošenje brusthaltera zaista podvig. I nismo za to našli blji dan od onog nazvanog No bra day - Dan bez grudnjaka.

Nakon što sam obišla nekoliko prodavnica u potrazi za odgovarajućom veličinom za mog kolegu(ako to uopšte postoji), on ga je obukao i na prvu shvatio da: "ove žice me baš stežu, ne mogu da dišem". "Ma je li???", odgovorile su mu sve koleginice uglas.

I dok žene danas širom sveta na "No bra day" šetaju bez grudnjaka, Nikola je dan proveo u grudnjaku veličine 105 E (zbog širine leđa, razume se).

Za kraj današnjeg eksperimenta, podelio mi je svoje utiske, a oni su se ticali očekivanog i drago mi je što bar jedan zna kako je svakoj od nas! Nikolin ozbiljan pristup zadatku ide toliko daleko da je sebe ubacio u to stanje uma da razmišlja da li bi mogao da se u potpunosti navikne i prilagodi, pa čak i da ga nosi godinama.

Kolega, hajde da ne preterujemo, ti ideš odavde kući bez njega, ali drago mi je da razmišljaš o tome kako je ženama koje će ga zaista nositi godinama.

- Nosio sam ga dok sam radio i konstantno razmišljao o tome. Kako mi smeta, kako me žulja kad se okrenem i uticalo mi je na posao, na koncentraciju - kaže Nikola, a ja se na sve odgovore smeškam trijumfalno.

- Primetio sam da dosta steže, čak i kada je u pitanju veliki brus, koji očigledno meni "odgovara", ipak je bilo osetno.

E, pa da, ti imaš sreće što sam ti "pogodila" veličinu, ali neke žene nisu te sreće, jer veliki, udobni i pravljeni po meri grudnjaci iziskuju dosta novca, a o "body positivity" u ovom polju mode gotovo da niko i ne razmišlja. I tako neke žene nikada ne pronađu pravi grudnjak koji velikim grudima pruža neophodnu potporu i "čuva" kičmu.

Ovde se već nameće sledeća tema, podsetnik za mene da se time takođe eksperimentalno pozabavim.

Na kraju je moj kolega i sam shvatio koliko ga je grudnjak stezao i primetio je čuvene crvene linije.

- Svaka vama ženama čast, od sutra nijedna žena više ne treba da ga nosi! Što zbog celodnevne nelagodnosti, što zbog onoga što vidimo posle - zaključio je.

Hej, a šta da ti je "iskočila" žica - problem sa kojim je danas izbegao susret, ali žene će znati šta tačno hoću da kažem.

(Ona.rs)