Barbra Strejsand o trenutku kada je postala svesna svoje lepote: Kako se diva izborila sa pritiscima

Megazvezda se prisetila da su crteži njenog prijatelja - ilustratora i umetnika Boba Šulenberga - zapravo bili ti koji su je osvestili o tome šta je lepo na njenom licu

Barbra Strejsand je videla sve u svojoj višedecenijskoj karijeri, ali kako se muzička diva priseća svojih početaka i godina koje su usledile, jedan poseban trenutak se ističe. 

- Nikada ranije nisam morala da analiziram svoju muziku. Uvek sam bila klinka iz bloka koja nije imala oca, ali je imala dobar glas - priseća se Streisandova, čiji je tata preminuo od epileptičnog napada kada je ona imala svega jednu godinu:

Preporučujemo

- Volela sam da pevam u svom hodniku u Bruklinu jer je imao visok plafon, tako da bi odjeknuo kada bih pevala. Uopšte nisam slušala muziku.

Tek sa 16 je počela da sluša džez albume, a posebno je volela Bili Holidej i Džonija Matisa, alli tada svakako nije bila zainteresovana da i sama postane pevačica, već se fokusirala na glumu. Nakon što je sa 14 godina videla "Dnevnik Ane Frank", Strejsandova je počela da pohađa profesionalne časove glume.

- Gluma je bila moj život, moja ambicija, moj san - verovala je ona, dok su prijatelji oko nje više prepoznavali veličinu, dubinu i lepotu njenog pevačkog glasa, čemu se vremenom prepustila do meteorskog uspona kasnih 1960-ih, nakon istorijskog dvogodišnjeg angažmana u Bon Soir-u, malom klubu u kvartu Grinič Vilidž u Njujorku.

U toj fazi svoje karijere, Streisandova je išla protiv aktuelnih trendova u muzici, ali se usprotivila i konvencionalnim predstavama o ženskoj lepoti u eri kada je malo ko to činio. Razmišljajući o svom životu tokom intervjua koji je dala za "The Guardian", megazvezda koja trenutno ima 80 godina, prisetila se da su crteži njenog prijatelja - ilustratora i umetnika Boba Šulenberga - zapravo bili ti koji su je osvestili o tome šta je lepo na njenom licu, a čega nije bila svesna ranije.

Negde u to vreme i  glavni igrači u muzičkoj i filmskoj industriji primetili su Strejsandin talenat, lepotu i samopouzdanje. Među njima je bila i Dajanu Vrilend, čuvena modna urednica koja je vodila časopis "Vog" od 1963. do 1971. godine, koja je Streisandovu stavila na naslovnicu u martu 1966. godine, fokusirajući noseću fotografiju na istaknuti nos pevačice.

Barbra Strejsand se seća da je to bio prelomni trenutak u kojima su mnoge žene promenile sliku o sebi zahvaljujući tom izdanju modnog časopisa.

- Bila sam oduševljen zbog toga! - rekla je Streisandova. Ipak, ni taj momenat nije prošao bez kritičara: - Zvali su me raznim pogrdnim imenima. Jedan kritičar je uporedio moj bočni profil sa mravojedovim, a drugi je rekao da izgledam kao egipatska kraljica Nefertiti. Mislila sam, "Zaista? Možda sam oboje!"

Zvezda se svakako poslednja smejala prevaziđenim kritikama koje je pretrpela kao mlada umetnica, postavši jedna od najuspešnijih pevačica 20. veka.

Tokom intervjua za Tunajt Šou prošle godine, Strejsendova je otkrila još poneke situacije u kojima su ljudi pokušavali da je promene u nešto drugo kada je počela da se bavi muzikom - uključujući i davanje drugog umetničkog imena.

- Ljudi su želeli da se zovem Barbra Sends - rekla je tada Džimiju Felonu: - Pomislila sam - Šta? Ne. Streisand je moje ime. Ne želim da ga menjam.

Na nju su vršeni pritisci i sa drugim neželjenim predlozima, pa se tako priseća i prve ploče.

- Želeli su da svoju prvu ploču želeli nazovem "Slatka i drska" - rekla je ona: - A ja nisam ni previše slatka ni previše drska.

(Ona.rs)