Kraljica koja je sejala strah: Ostala je upamćena po nadimku Krvava Meri i tužnom kraju života

Mnogi je nazivaju i "silom kraljica", jer je tadašnjeg vladara zbacila sa prestola

Na današnji dan 1516. godine rođena je Meri Tjudor, poznatija kao Krvava Meri. Ona je bila jedino preživelo dete Henrija VIII i Katarine Aragonske. Prema istorijskim podacima, svako muško dete koje je Katarina rodila veoma brzo bi umrlo, te se kod Henrija pojavilo veliko nezadovoljstvo.

Iako su Henri i Meri bili veoma bliski, njen otac je dugo patio zbog činjenice da posle njegove smrti presto neće preuzeti muški naslednik.

Preporučujemo

Meri je sa devet godina postala službena naslednica svog oca, te je počela da obavlja prestolonasledničke dužnosti. 

Izgubila je titulu princeze

S obzirom na to da mu Katarina nije rodila sina, Henri donosi odluku da poništi brak sa Katarinom, a ovaj potez povlači lanac događaja koji su doveli do raskola Engleske sa katoličkom crkvom. Kao dete iz "nepostojećeg" braka, Meri 1533. godine gubi titulu princeze i dobija skromniju titulu - ledi.

Njen otac nije gubio vreme, već je u procesu poništenja braka sa Katarinom sklopio drugi sa Anom Bolen. Meri i Ana nisu imale dobar odnos, te je odbijala da svog oca prizna za vrhovnog verskog poglavara, a Anu za svoju maćehu.

Ana je Henriju rodila ćerku Elizabetu, te je Henrija često huškala protiv rođene ćerke kako bi je što više udaljila od prestola. Henri zbog Aninih reči odlučuje da pošalje Meri u zamak u kom je godinama služila polusestru Elizabetu.

Merina majka Katarina je preminula 1536. godine, a Ana je na dan njene sahrane pobacila muško dete koje je nosila. Henri njen pobačaj vidi kao proklestvo, te Ana biva pogubljena 19. maja 1536. godine.

Otac je dobio prestolonaslednika

Samo dan nakon smrti jedne maćehe, Meri je dobila drugu - Džejn Simor. Za razliku od Ane, ona je nagovarala Henrija da Elizabetu i Meri vrati na dvor. Pisani izvori navode da su Ana i Meri imale odličan odnos.

Godine 1537. kralj dobija sina, a Džejn umire samo 12 kasnije od porodiljske groznice.

Sin je nosio ime Edvard VI i krunisan je sa devet godina. Za vreme njegove vladavine vladali su regenti jer Edvard nije bio punoletan. Za vreme Edvardove vladavine Engleska se nalazila u ekonomskoj i socijalnoj krizi, što je rezultovalo dizanjem više pobuna 1549. godine.

Edvard je zajedno sa Tomasom Kranmerom, crkvenim velikodostojnikom, uneo radikalne promene u anglikansku crkvu kao što je ukidanje celibata, služenje liturgije na engleskom, a ne na latinskom, kao i novi tekst protestantske liturgije koji je Tomas sam napisao.

Kada je imao samo 16 godina, Edvardovo zdravlje je bilo narušeno, te on umire 6. jula 1553. godine. Malo pre njegove smrti, njegovi savetnici, svesni da će Evdard umreti, donose odluku da rođaku ledi Džejn Grej proglasi za svoju naslednicu, što je značilo da njegove polusestre Meri i Elizabeta nemaju pravo da postanu kraljice Engleske.

Presto je bio njen

Nakon Edvardove smrti njegova naslednica Džejn Grej je vladala svega devet dana, pošto ju je Meri zbacila sa prestola. Meri je, nakon što je stupila na presto, odbacila crkvenu reformu koju je njen polubrat sproveo i proglasila katolicizam za državnu veru.

Svečanost na kojoj je Meri I krunisana održana je 1. oktobra 1553. godine. Prva njena odluka kao kraljice bila je da ponovo učini brak svojih roditelja važećim, te više nije nosila etiketu "nevažeće".

U januaru 1554. godine došlo je do protestantske pobune pod vođstvom Tomasa Vajata, kojeg je Džejn Grej želela vratiti na presto. Ona i njen suprug lord Gildford Dadli optuženi su za izdaju i pogubljeni.

Meri je želala da vrati katoličku veru i da ponovo uspostavi narušen odnos sa crkovom. Da bi uspela u tome, morala je da obezbedi da njen naslednik bude katolik. Ona se udaje za 11 godina mlađeg Filipa 25. jula 1554. godine.

Brak u kom nije bilo sreće

Iako je Meri bila zaljubljena u njega, Filip je posle samo 14 meseci braka ostavlja i odlazi u Španiju. Ona zbog toga gubi veliku podršku naroda.

Međutim, Meri nije odustala od ideje da vrati karoličanstvo.

Zato je donela odluku da svi građani koji odbiju da pređu u katoličanstvo budu spaljeni na lomači. U toku njene vladavine spaljeno je 227 muškaraca i 56 žena. Zbog toga i dobija nadimak Krvava Meri.

U toku braka sa Filipom doživela je dve lažne trudnoće i nikada nije rodila potomke.

Umrla je 17. novembra 1558. godine, najverovatnije od karcinoma jajnika, piše "Wikipedia".

Kako nije imala naslednika, presto je zauzela njena polusestra Elizabeta I. Iako je želja kraljice Meri bila da bude sahranjena pored majke, njeno telo počiva u Vestminsterskoj opatiji, gde je četiri godine kasnije sahranjena i Elizabeta.

Natpis na njihovom grobu glasi: "Partneri i na tronu i u grobu, ovde leže dve sestre, Elizabeta i Marija, nadajući se vaskrsenju."

(Ona.rs)