Ovo na decu deluje bolje od kažnjavanja: Roditelji ovde često greše, ističu psiholozi

Godinama se smatralo da je uskraćivanje privilegija najbolji način da se dete nauči disciplini. Međutim, savremeni psiholozi i stručnjaci za ponašanje dece sve više ističu da je mnogo efikasnije dozvoliti mališanima da iskuse prirodne posledice svojih postupaka.

Umesto kazni koje često izazivaju otpor i ljutnju, ovaj pristup pomaže detetu da razume vezu između svojih odluka i njihovih posledica.

Zašto klasične kazne nisu najbolje rešenje?

Prema istraživanjima, tradicionalne metode kažnjavanja ne podstiču dugoročno usvajanje odgovornog ponašanja. Stručnjaci navode da dete najviše uči kada posledica direktno proizlazi iz onoga što je uradilo.

Na primer, ako odbija da obuče jaknu po hladnom vremenu, osećaj hladnoće može biti dovoljno iskustvo da sledeći put donese drugačiju odluku.

Psiholozi ističu da je važno da posledica bude povezana sa ponašanjem, a ne proizvoljna kazna.

Posledica mora da ima smisla

Autorka koncepta „Pozitivne discipline“, dr Džejn Nelsen, objašnjava da posledice imaju vaspitni efekat samo kada su logično povezane sa detetovim postupkom.

Ako dete napravi nered, prirodna posledica je da učestvuje u čišćenju. Sa druge strane, zabrana korišćenja tableta zbog prosutog soka nema jasnu vezu sa onim što se dogodilo, piše "N1 Info".

Kada dete razume zašto nešto radi, veća je verovatnoća da će usvojiti odgovorno ponašanje.

Bez sramoćenja i kritike

Stručnjaci upozoravaju da dete ne treba dodatno posramljivati kada već oseća posledice svoje greške.

Ako je odbilo da obuče jaknu i promrzlo, nema potrebe za rečenicama poput: „Jesam li ti rekao?“ ili „Sad vidiš šta si uradio“.

Mnogo je korisnije mirno objasniti zašto je važno da se sledeći put bolje pripremi.

Na taj način dete uči iz iskustva, umesto da se fokusira na osećaj krivice.

Važno je da zadatak bude primeren uzrastu

Posledica mora biti nešto što dete može da izvrši u skladu sa svojim godinama.

Ako trogodišnjak prospe mleko po podu, nije realno očekivati da sam sve očisti. Umesto toga, roditelj može zajedno sa detetom da ukloni nered i pokaže mu kako se to radi.

Cilj nije kažnjavanje, već učenje odgovornosti.

Kako reagovati na izlive besa i prkos?

Kada dete ima snažan izliv besa, stručnjaci savetuju smiren pristup. Nakon što se dete umiri, razgovor o onome što se dogodilo biće mnogo efikasniji nego pokušaj objašnjavanja usred tantruma.

Kod starije dece često se javlja prkos, ali roditelji ne bi trebalo da odgovaraju ljutnjom niti da popuštaju pod pritiskom.

Mnogo bolje rezultate daje unapred postavljeno pravilo i jasno objašnjenje posledica.

Moć jednostavne formule: „Kada... onda...“

Jedan od najefikasnijih pristupa jeste zamena pretnji jasnim redosledom obaveza i privilegija.

Umesto:

„Ako ne složiš veš, nema televizije.“

Bolje je reći:

„Kada složiš veš, onda možeš da gledaš televiziju.“

Na ovaj način dete uči važnu životnu lekciju – prvo dolaze obaveze, a zatim zadovoljstvo.

Privilegije dolaze sa odgovornošću

Stručnjaci podsećaju da privilegije nisu pravo, već rezultat odgovornog ponašanja.

Ako dete ne vodi računa o svojim igračkama, može privremeno izgubiti mogućnost da ih koristi. Ako se obraća roditeljima bez poštovanja, razgovor se može odložiti dok ne bude spremno da komunicira mirno i pristojno.

Tako dete uči da ponašanje ima posledice koje su povezane sa njegovim postupcima.

Ponekad je dovoljno samo reći istinu

Roditelji često zaboravljaju najjednostavniji alat – iskren razgovor.

Ako se dete tokom dana ponašalo veoma nepristojno, a potom traži posebnu nagradu ili poslasticu, sasvim je u redu objasniti:

„Posle današnjeg ponašanja, zaista nemam želju da idemo na sladoled.“

Takav odgovor detetu pokazuje kako njegovo ponašanje utiče na druge ljude.

Prirodne posledice nisu jedino rešenje

Iako su prirodne i logične posledice veoma korisne, stručnjaci naglašavaju da nisu univerzalni odgovor za svaku situaciju.Nekada će biti potrebno razgovarati sa detetom, preusmeriti njegovu pažnju ili zajedno tražiti rešenje problema. Kod starije dece od velike pomoći mogu biti i porodični sastanci na kojima se otvoreno razgovara o pravilima i očekivanjima.

Psiholozi ističu da je najvažnije da roditelji ne posmatraju disciplinu kao kažnjavanje, već kao priliku za učenje. Upravo tada deca razvijaju odgovornost, samostalnost i sposobnost donošenja boljih odluka u budućnosti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.