Francuska princeza podigla je crkvu posvećenu molitvi "Oče naš": Njen život je dostojan filma

Najpoznatija molitva u hrišćanstvu nastala je blizu Jerusalima, na mestu na kom je u 19. veku Aurelija Bosi de la Tur d’Overnj podigla svetinju

U Svetoj zemlji, na mestu gde se sastaju Jerusalim i Judejska pustinja, nastala je najpoznatija molitva u hrišćanstvu. „Gospodnju molitvu“, koju vernici širom sveta zovu još i „Oče naš“, izgovorio je Isus Hristos; zapisana je u „Svetom pismu“, u jevanđeljima po Mateju i Luki.

Preporučujemo

Na mestu na kom je Isus Hristos izgovorio molitvu koju izgovara 2,4 milijarde hrišćana širom sveta 19 vekova posle njegovog raspeća i vaskrsenja podignuta je današnja crkva.

Prvu svetinju na tom mestu podigao je car Konstantin, a sadašnja crkva i manastir zadužbina su Aurelije Bosi de la Tur d’Overnj (1809 – 1889), udovice francuskog princa čija je životna priča puna bolnih obrta i misije na kojoj su joj zahvalni hrišćani širom sveta.

- Princeza Aurelija Bosi de la Tur d’Overnj bila je ćerka ministra inostranih poslova Kraljevine Sardinije – kaže za Ona.rs diplomirani teolog Dragan Vukić.

- Bila je udata za jednog pariskog bankara. Kad je prvi put ostala udovica, udala se za francuskog princa Sezar-Morisa de la Turn d’Overnja. Postavši udovica po drugi put, otišla je u jedan pariski manastir, jer je želela da provede ostatak života kao monahinja.

U to vreme vladao je pojačan interes Evrope prema Svetoj zemlji, koju je trebalo obnoviti. Tako je, pripoveda Vukić, jednog dana u pariski manastir stigao propovednik, katolik iz Jerusalima koji je putovao po Evropi i želeo da upozna vernike iz evropskih zemalja sa tužnim izgledom najvećih hrišćanskih svetinja.

- Propovednik iz Jerusalima je kroz razgovor sa udovicom francuskog princa opisao kako izgledaju svetinje u Svetoj zemlji. Kroz tu priču stavio je žar u njeno srce i udovica francuskog princa odlučila je da ostatak života posveti Svetoj zemlji – navodi teolog Vukić.

Princeza Aurelija Bosi došla je u Jerusalim i iako je bila izuzetno bogata, nastanila se u maloj, veoma skromnoj kući. Imala je jasan cilj - da kupuje parče po parče zemlje i obnovi makar jednu od brojnih hrišćanskih svetinja koje su uništene u sedmom veku pod najezdom Persijanaca.

Jedna od tih svetinja bila je i crkva „Pater Noster“, odnosno „Oče naš“.

- I 300 kvadratnih metara u Svetoj zemlji predstavljalo je bogatstvo. Francuska princeza bila je veoma strpljiva; kupovala je parče po parče zemljišta sve dok nije došla do komada od sedam hektara. Onda je 1870. godine počela da gradi crkvu posvećenu molitvi „Oče naš“. Koliko je bila mudra i pametna govori i podatak da je manastir ostavila francuskom narodu, a francusku državu obavezala da brine o njemu – priča teolog Vukić.

Ovim činom udovica francuskog princa osigurala je da crkva „Oče naš“ nikada ne bude zapuštena, a samim tim i da hrišćanski vernici uvek mogu da dođu i da se pomole na mestu na kom je Isus Hristos izgovorio najuzvišeniju molitvu prevedenu na više stotina jezika.

Ujedinjenost u ljubavi prema hrišćanstvu oslikava se kako u samoj crkvi, tako i u njenoj porti. Naime, na zidovima unutar svetinje, kao i na onima kojima su crkva i karmelićanski manastir okruženi, postavljene su ploče sa ispisanom molitvom „Oče naš“ na više od stotinu jezika. Tako svaki hodočasnik koji dođe u Svetu zemlju i na deo Maslinske gore na kom se crkva „Oče naš“ nalazi može da se pomoli ispred ploče na kojoj je molitva napisana na njegovom maternjem jeziku.

U porti crkve „Oče naš“ je i molitva ispisana na srpskom, kao i na crkvenoslovenskom jeziku. Obe ploče nalaze sa na zidu sa desne strane porte, ispred brižljivo održavanog ružičnjaka koji krasi ovo arhitektonski skromno, ali duhovno raskošno zdanje.

Francuska princeza Aurelija Bosi de la Tur d’Overnj preminula je nepune dve decenije pošto je započela izgradnju ove velike hrišćanske svetinje, gde danas počiva.

- U znak velikog poštovanja prema njenoj pobožnosti i dobroti monahinje su kao nadgrobni spomenik postavile sarkofag. Nalazi se na ulasku u crkvu „Oče naš“, sa desne strane, u belom mermeru – kaže teolog Vukić.

Izgradnjom crkve „Pater Noster“, odnosno „Oče naš“ Francuska je, zahvaljujući viziji, misiji i mudrosti zamonašene princeze dobila pravo vlasništva u Svetoj zemlji, što je i formalizovano Fišer-Šovelskim sporazumom 1948. godine. Iako ovaj sporazum izraelski Kneset nikada nije ratifikovao, priča o mudrosti Aurelije Bosi de la Tur d’Overnj ostaje da živi, baš kao i delo krunisano njenom misijom – da na mestu gde je nastala molitva „Oče naš“ postoji svetinja za sve hrišćane.

(Ona.rs)