Temperamentna starica koja se pominje i dan-danas obeležje je ovog meseca: Ko je Baba Marta?

Za nju znaju gotovo svi slovenski narodi, a danas joj počinje sezona

Mart je mesec koji nam uvek pripremi nešto neočekivano, posebno u smislu vremenskih neprilika. Zato je ovo doba označeno dobro poznatom Baba Martom.

Svi u narodu, od male dece do starijih, znaju za ovu čuvenu staricu koja je sinonim za nagle promene vremena u martu mesecu.

Preporučujemo

Postoje mnoge legende kao i priče iz naroda vezane su za ovo iznenado vaganje toplih i hladnih temperatura, a "Naissus.info" nam prenosi neke od najzanimljivijih i kako se u narodu obeležava pojava čuvene Babe.

Prva dama kalendara

Legenda govori o jednoj miloj i dragoj starici koja je predstavljala svoj mesec, mart. Kada je rimski kralj Numa Pompilije odlučio da ispred njenog meseca doda još dva, to je razljutilo staricu i u njoj probudilo žar boga rata Marsa, po čemu je ovaj mesec i dobio ime.

Od tada se bori sa njene dve strane. U jednom momentu daruje prolećne toplote i lepo vreme, dok se u drugom momentu sveti tako što pošalje iznenadno hladno vreme i sneg.

Baka učiteljica 

U narodu se Baba Marta zaista zamišlja poput bakice, jer se priroda ponaša poput čoveka. Tako, veruje se da je Baba Marta zapravo vesnik proleća, lepih stvari, budilnik prirode, osmeha i lepog raspoloženja, ali kada to ne vlada zemljom, onda Baba Marta pošalje loše vreme, sneg, hladnoću i slične nepogode, kako bi opomenula svoje unuke da to mora da se održava i da njen mesec i njihovo ponašanje ne treba da budu išta gori od njene zamisli.

Voleli se januar i mart

Šta je baka bez deke je l'?  Tako je i nastalo drugo verovanje.

Deda Sečko je drugi naziv za januar mesec, za kog se verovalo da je bio veoma zaljubljen u Baba Martu (mart mesec). Kao znak njegove ljubavi prema njoj, stalno joj je iznenada slao lepe pahulje, kojima bi ona ukrasila svoj prolećni dom.

Šaljiva boginja

Na pitanje ko je Baba Marta, možda dobijete i malo konkretniji odgovor jednog narodnog verovanja. Naime, verovalo se da je Ana Perena, koja je rimska boginja večnosti, regeneracije i obilja, bila i glavna za mesec mart kada je i slavljena njena dobrota. Svakog marta pozivala je na velika čišćenja i raspremanja, jer je to obeležavalo nove početke.

Naime, ona je predstavljena kao čuvena Baba Marta, ali je bila uvek raspoložena za šalu i neke manje spletke.

Jedna priča govori o zaljubljenosti boga Marsa u boginju Minervu i kako je pristao na Aninu pomoć da je zavede. Ona mu je prenela da će ga Minerva čekati na jednom mestu. Ana se prerušila i čekala da se on pojavi, a kada je došao sav opsednut ljubavlju prema Minervi, nije ni primetio sa kime se ljubio dok taj romantičan trenutak nije prekinuo Anin jedva suzdržani smeh.

Običaji i čuvene "martenice"

Mart je za udate žene bio uvek tužan, jer su ispraćale svoje voljene muževe u vojsku. U strahu i brizi, pravile su male vunene figurice koje su bile amajlije protiv zlih sila, ali su predstavljale i molbu da Baba Marta ne promeni raspoloženje i donese im dodatne tegobe.

Martenice

Martenice su deo tradicije koja se u Bugarskoj i dan-danas praktikuje. To su male vunene lutkice koje su pravljene od crvenog i belog konca. Crveni konac štiti od bolesti, dok se za belu boju veruje da produžava život, pa je ovo česta konbinacija. One mogu biti ukrašene novčićima, biserima ili drugim sitnicama. Takođe se veruje da crvena označava prolećno Sunce čiji su zraci crvenkaste boje, dok je bela boja snega, pa je idealan opis za mart mesec.

Ljudi veruju da, ako se celog meseca nose martenice, godina će biti berićetna, zdrava i uspešna. Pa se njima kite vrata od kuće, kućni ljubimci, drveće, voćnjaci i drugo.

Nose se do prvih znakova početka proleća, poput pupoljaka, a negde se za skidanje martenica bira bilo koji dan od 1. do 22. marta. Ako je tog dana lepo vreme, takva će biti i godina.

(Ona.rs)