Najpoznatija kurtizana sveta bila je obrazovanija od plemkinja: Istorija pamti njenu odbranu pred inkvizicijom

Francuski kralj Henri III je navodno, zbog jedne noći sa njom, obezbedio Veneciju sa ratnom mornaricom u borbi protiv Otomanskog carstva

Venecija, grad koji je sinonim za lepotu, ljubav, umetnost i večnu mladost, nekada je bila glavno središte ozloglašenih, ali neizmerno voljenih kurtizana. A najveća od svih, ona koja je obeležila vek u kom je živela i ušla u istoriju, jeste Veronika Franko.

Kurtizane su bile žene na margini društva, a opet u samom epicentru socijalne elite. One su pružale intimne usluge u zamenu za novac, ali su takođe morale da budu obrazovane, govore više jezika, plešu, pevaju i oblače se sa stilom.

Preporučujemo

Venecija je u 16. veku zabranjivala svim ženama da čitaju i služe se bibliotekom, sem kurtizanama, one su jedine imale "slobodan ulaz" u svet književnosti. Pretpostavlja se da su zbog toga, a ne zbog samog intimnog čina, bile toliko poštovane od strane najvećih muškaraca tog vremena.

- Obrazovanje je ženin najveći adut - govorila je Veronika.

- Otplesale smo svoju mladost u gradu snova. Venecijo, raju. Lepe i ponosne živele smo za ljubav i požudu, zadovoljstvo beše naša jedina obaveza. Smatrale smo da smo besmrtne, naša slava beše ispisana Božjom olovkom. Ali raj je uvek krhko mesto koje se lomi pred strahom i osudom gomile - piše u uvodnoj špici filma "Dangerous Beauty" koji je autobiografija poznate kurtizane, a prenosi "IMDB".

Ko je bila Veronika Franko? 

Veronika Franko, "najiskrenija kurtizana" kako su je nazivali, rođena je u srednjoj klasi. Poziciju u renesansnom venecijanskom društvu dobila je zahvaljujući svom intelektu, prefinjenosti i kulturnom junaštvu i tako se izdigla iznad drugih kurtizana koje su već bile na višem položaju od običnih žena koje su pružale intimne usluge.

Franko se u mladosti obrazovala u svetu umetnosti i književnosti, a kada se približila Domeniku Venijeru, pokrovitelju i savetniku žena pisaca, uspela je da iskoristi svoje obrazovanje i značajno doprinese književnim delima tog vremena.

Kada je imala 20 godina, Veronika je uvrštena u katalog "glavnih i najpoštovanijih kurtizana Venecije" u kojem su navedena imena, adrese i honorari; a njena majka je zabeležena kao osoba kojoj treba da se isplati honorar. 

Iako su je voleli najveći moćnici Venecije koji su joj davali pravo bogatstvo, ova žena nije imala pravo na zaštitu i brak.

Kada je 1575. izbila epidemija kuge koja je poharala grad Franko je bila primorana da napusti Veneciju, a sa njom i većinu bogatstva koje je stekla.

Dve godine kasnije, 1577, bila je optužena "da je veštica" od strane Svete Inkvizicije, a svoju čast je branila pred sudom. 

- Priznajem da sam kao mlada devojka volela čoveka za kog nisam mogla da se udam jer nisam imala adekvatan miraz. Priznajem da sam imala majku koja me je naučila drugačijem načinu života kom sam se prvo opirala, a kasnije ga prihvatila. Priznajem da sam postala kurtizana, menjala požudu za moć, prihvatala mnoge a nisam pripadala nikom. Priznajem da sam pronašla više ekstaze u strasti nego u molitvi. Takva strast je molitva.

- Da sam živela neki drugi život, ovisna o hiru muža, sa dušom okamenjenom od nedostatka dodira i ljubavi, priznajem, takvi dani i noći bili bi mnogo veća kazna od one koju mi Vi, poštovana Inkvizicijo, možete izreći. Vi, svi vi, koji žudite za mnom dok vas istovremeno plaši takva moć u ženi, znajte da jedino za čim žalim je što nije bilo drugog puta za mene. Ali ne žalim svoj život - ovako je Veronika Franko iznela svoju odbranu.

Ova hrabra žena je oslobođena optužbi, a 1577. otvorila je dom koji je prihvatao sve siromašne i prognane žene, no, postoji vrlo malo informacija o njoj nakon 1580. godine. Zna se da je rodila šestoro vanbračne dece, od kojih je preživelo samo troje.

Nagađa se da je nakon što je njen glavni sponzor preminuo, na kraju, umrla u relativnom siromaštvu.

Poezija i posthumno priznanje

Godine 1577. objavljena je njena prva knjiga poezije pod nazivom "Terza Rime", a tri godine kasnije čuvena zbirka pisama "Lettere familiari a diversi" koja je uključivala 50 pisama poznatim ljudima kao i tri soneta upućena francuskom kralju Henriju III.

Nagađa se da su Henri i Veronika imali jednokratnu aferu, kao i da je ona bila razlog zašto je Francuska pomogla Veneciji u otomansko-venecijanskom ratu i obezbedila je sa ratnom mornaricom. 

Izražena duhovitost i elokventnost donela joj je veliko priznanje; a njena dela kasnije su uključena u antologiju pesnikinja u 18. veku.

(Ona.rs)