Glorija Stjuart, zvezda "Titanika": Holivudska lepotica kojoj su bore na licu donele svetsku slavu
Zvezda filma Dejvida Kamerona decenijama se bavila glumom, važila je za jednu od najlepših žena Holivuda, svetsku slavu stekla je tek pred kraj devete decenije života
Gloriju Stjuart (1910 - 2010) pamtimo kao Rouz Devit Bjuk, staricu iz “Titanika”, čiji je lik iz mlađih dana u ovom kultnom ostvarenju tumačila Kejt Vinslet.
Starica setnih očiju koja je proživela filmsku ljubavnu priču rođena je dve godine pre nego što je "Titanik" potonuo, a poživela je čitav jedan vek i u zrelom dobu postala popularnija nego što je to bila u mladosti. Njena životna priča veoma je interesantna i nesvakidašnja.
Glumica iz zlatnog doba Holivuda verovatno bi bila sasvim zaboravljena da se osamdesetih godina prošlog veka nije vratila filmu, a potom 1997. briljirala u “Titaniku” koji joj je doneo svetsku slavu. Naime, uloga Rouz donela je Gloriji Stjuart nagradu Udruženja filmskih glumaca i nominaciju za Oskara za najbolju sporednu glumicu, kao i nagradu “Zlatni globus” za najbolju sporednu glumicu.
Detinjstvo
Rođena je 4. jula u porodičnoj kući u Santa Moniki, kao prvo dete Alis i Frenka Stjuarta. Slučaj je hteo da se njena majka porodi na kuhinjskom stolu, što je Glorija kasnije često isticala u intervjuima.
Nažalost, ostala je bez oca kao devetogodišnjakinja, pa se njena majka preudala. Tako je Glorija dobila očuha sa kojim se nikako nije slagala, zbog čega je insistirala da pohađa koledž kako bi što pre napustila porodični dom.
Već kao tinejdžerka pokazala je sklonost ka glumi i pisanju; radila je kao spoljni saradnik i reporter lokalnog lista, pisala je kratke priče i igrala glavnu ulogu u školskoj predstavi.
Dok je studirala filozofiju i dramu na Berkliju, poželela je da se priključi komunistima.
- Rečeno mi je da je to za siromašne i potlačene. Zato me je privuklo. Ali članstvo nije bilo otvoreno za bilo koga mlađeg od 18 godina, pa da nisam mogla da se pridružim - izjavila je Glorija.
Karijera
Uloge su je htele, baš kao i kamera, ali ju je popularnost zaobilazila. Igrala je u klasičnom horor filmu Džejmsa Vejla „Stara mračna kuća” (1932), bila je devojka Džejmsa Kegnija u ostvarenju „Evo dolazi mornarica“ (1934), verna žena Vornera Bakstera u „Zarobljeniku ostrva ajkula“ (1936) Džona Forda, rođaka Širli Templ u „Rebeki sa farme Sanibruk“ (1938) i razmažena bogatašica koja se zaljubljuje u siromaha Dika Pauela u ostvarenju „Kopači zlata” iz 1935.
“Malo glumica bilo je tako lepo poput Glorije Stjuart“, napisali su Džon Springer i Džek Hamilton u knjizi „Tada su imala lica“, knjizi o glumicama iz 1930-ih. „Ali 'nezahtevna' je reč za većinu uloga koje je igrala."
Nakon male uloge u komediji iz 1946. „Ona je napisala knjigu“, gospođa Stjuart napustila je svet filma, da bi se istom vratila 30 godina kasnije.
Od 1932. do 1946. snimila je čak 46 filmova. Odustala je od glume kad se, kako je izjaviljivala, umorila od toga da bude prikazana kao „devojka reporterka, devojka detektivka, devojka u moru.”
- Tako sam jednog dana spalila sve: svoje scenarije, svoje fotografije, sve - izjavila je za The Chicago Tribune 1997.
- Napravila sam divnu vatru u zgarištu, i to je bilo veoma oslobađajuće.
Aktivizam
Uprkos tome što ju je magazin “Screen Play” proglasio jednom od 10 najlepših žena u Holivudu, Glorija Stjuart bila je mnogo više od lepog lica. Bila je jedan od osnivača Udruženja filmskih glumaca i pomogla je u osnivanju Holivudske antinacističke lige, rane antifašističke organizacije, piše NYtimes.
Kad je napustila Holivud, sama je naučila da slika, a 1961. održala je svoju prvu samostalnu izložbu u “Hammer Galleries” u Njujorku.
Početkom osamdesetih naučila je i da štampa, pa je započela novu karijeru kao ugledni dizajner ručno štampanih knjiga. Njeni radovi iz tog perioda nalaze se u kolekcijama “Geti muzeja” u Los Anđelesu i Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu.
Saradnja sa Kameronom
Glorija Stjuart se odavno preselila iz Holivuda kada ju je Džejms Kameron, reditelj „Titanika“, ponovo otkrio za ulogu Rouz, 101-godišnjakinju koja je preživela potonuće broda. Tada je imala 86 godina.
Njena sećanja na ljubavnu vezu na brodu koji je na svom prvom putovanju doživeo katastrofu čine okvir „Titanika“. Kejt Vinslet, koja je bila nominovana za najbolju glumicu, igrala je lik mlade, dobrostojeće, romantične i nemirne putnice u prvoj klasi koja se zaljubljuje u siromašnog budućeg umetnika kojeg igra Leonardo di Kaprio. Film je osvojio 11 “Oskara” i bio je film sa najvećom zaradom svih vremena dok ga 2009. nije pretekao „Avatar“, takođe u režiji Džejmsa Kamerona.
„Titanik“ je Gloriju Stjuart učinio slavnom: dala je brojne televizijske intervjue, pozvana je u Rusiju na tamošnju premijeru filma, magazin “People” izabrao ju je za jednu od 50 najlepših na svetu.
Da je bila poznatija kao glumica, možda nikada ne bi dobila ulogu Rouz. Naime, reditelj Kameron želeo je manje poznatu glumicu za tu ulogu, onu koja je, kako je gospođa Stjuart rekla u intervjuu iz 1997. godine, „još uvek sposobna da živi, nije alkoholičarka, reumatična ili pada“.
U vreme kad je snimala “Titanik” bila je toliko lepa da je šminkerkama trebalo sat i po svakog dana da transformišu njene mladalačke 86-godišnje crte lica u lice 101-godišnje žene.
Kad joj je poslat scenario za „Titanik“, gospođa Stjuart je rekla za Čikago Tribjun da je pomislila: „Da sam nekad davno dobila ovakve uloge, ostala bih u Holivudu“.
Privatni život
Na univerzitetu u Berkliju upoznala je svog prvog muža, vajara Gordona Njuela. Brak nije dugo potrajao - svega četiri godine po razmenjivanju bračnih zaveta razveli su se, a Glorija se iste godine udala za Artura Šikmana, scenaristu koji je radio na filmovima braće Marks.
Nakon što je gospođa Stjuart odustala od Holivuda, Šikmanovi su oplovili svet i nastanili se u Njujorku. Dobili su ćerku, a onda su se preselili u Italiju. Glorija Stjuart postala je udovica 1978.
Ali, u poznim godinama ljubav je po treći put zakucala na njena vrata. Stjuartova je imala 73 godine kad je upoznala štampara Varda Ričija; ostali su zajedno sve do njegove smrti 1996.
Glorija Stjuart poživela je čitav jedan vek. Preminula je u 101. godini, tri meseca pošto je obeležila 100. rođendan. Dobila je četvoro unučadi i dvanaestoro praunučadi.
(Ona.rs)