Kako je Andrićeva "Gospođica" najavila rađanje kapitalizma: Nov pogled na skrajnuto delo našeg nobelovca

"Andrić je veliki pisac ne samo zbog onoga što govori, već mnogo više zbog onoga što nam nije rekao, a što nam je ostavio da čitamo između redova"

Ona je autorka dela "Poredak želje: rađanje kapitalizma u romanu "Gospođica" Ive Andrića" i nudi nam jedan potpuno novi uvid u život i svrhu glavne junakinje Rajke Radaković iz romana našeg nobelovca.

Marija Čalić smatra da je ovaj roman do sada potpuno pogrešno čitan i da ga je potrebno sagledati sa dve strane - one u čijem je središtu pažnje Andrićev roman i one koja se bavi teorijskim premisama vezanim za kapitalizam.

Preporučujemo

- Ako pogledate literaturu koja postoji kod nas u vezi sa "Gospođicom", primetićete da gotovo da nema tumačenja koje se ne bavi tim strašnim zavetom koji glavnu junakinju obavezuje da svoj život posveti štednji. Nekako se, međutim, previđa da se motiv štednje u jednom trenutku prerasta i da postaje nešto sasvim drugo. Previđa se i to da sama junakinja na kraju romana kaže da se zavet čini kao naivna dečija igra u odnosu na stvarnost. A ta stvarnost jeste kapitalistička stvarnost u kojoj nije dovoljno uštedeti novac, već je nužno da stalno iznova uvećavate novčane zalihe - započinje autorka razgovor sa Ona.rs.

Kako ističe autorka, perfidnost kapitalizma leži u tome što vas on prisiljava da uvek želite više.

- Psihoanaliza koja ima značajno mesto u ovoj knjizi insistirala je na tome da je nedostatak ključno mesto na kome nastaje želja. Želimo ono što nam nedostaje. Sa kapitalizmom nije tako - možete imati novca koliko god želite, uvek će vam biti potrebno više. U tom smislu, čak i ako vam ništa ne nedostaje, kapitalizam vam stalno govori da to što imate nije dovoljno. Tako celokupno ljudsko delanje postaje uslovljeno željom za novcem. To nam pokazuje Andrić na primeru Rajkinog života. I ne samo to, on nam pokazuje kako zahtevi kapitalizma proždiru ono što je ljudsko u nama - naglašava Čalićeva.

Želje u čoveku potiču od kapitalizma

Ta ideja nije nova i već je Marks govorio o otuđenosti kao jednoj od ključnih posledica kapitalizma.

- Zato mi je bilo važno ne samo da se osvrnem na "Gospođicu", već i na filozofsko-teorijsko promišljanje kapitalizma. Bilo mi je važno da na primeru Andrićevog romana, oslanjajući se na poststrukturalističku filozofiju, pokažem da je ono najljudskije u nama (želja), zapravo stvar tržišta i njegovih principa. Čovek je otuđen od svojih želja zato što one ne počivaju u njemu samom. One dolaze sa drugog mesta, mesta u kome glavnu reč vodi kapitalizam.

Upitana zašto baš "Gospođica" i šta ju je privuklo i zaintrigiralo za analizu ovog dela, autorka kaže upravo to što joj se čini da ovaj roman nije pročitan do kraja.

- Ako se osvrnete na pažnju koja je posvećena drugim Andrićevim romanima (i ne samo romanima), primetićete da "Gospođica" ne samo da je zapostavljena, već neprestano nailazi i na neku vrstu nižeg vrednosnog suda. Meni se, dok sam čitala roman o Rajki Radaković, sve vreme činilo da tu ipak mora postojati nešto više od onoga na čemu se u domaćoj književnoj kritici i teoriji insistira. Andrić je veliki pisac ne samo zbog onoga što govori, već mnogo više zbog onoga što nam nije rekao, a što nam je ostavio da čitamo "između redova". Smernice koje se eksplicitno ili implicitno nude čitaocu, uvek su istovremeno smernice da gledate negde drugde i tragate za nečim izvan toga. Budući da se ovde smernice nalaze već u samom naslovu, ja sam želela da vidim da li u "Gospođici" postoji nešto više od same Gospođice. I naravno da postoji - primećuje autorka.

Andrićeva prikrivena kritika društva

Čalićeva zapravo pronalazi čitav novi sloj utkan u priču za koju kaže da je do sada nismo ispravno čitali i otkriva Andrićevu prikrivenu kritiku društva čiji se začeci prepoznaju u postupcima njegove junakinje.

- Kao što sam već spomenula, razlozi njenog postupanja uglavnom su analizirani iz perspektive psihoanalize. Kada u tolikoj meri svoju pažnju posvetite psihologiji glavne junakinje, propuštate da postavite pitanje o kontekstu u kome ta psihologija postaje najočiglednija i najdelatnija. Način na koji se želje pojedinca i želje kapitalizma (tržišta) prepliću i međusobno uslovljavaju ostaje, u tom slučaju, po strani. Mnogo se u domaćoj kritici insistiralo na tome da je "Gospođica", za razliku od drugih Andrićevih romana, lišena istorijskog konteksta. A to naprosto nije tačno - kaže naša sagovornica i dodaje:

-  Andrić nam lepo ocrtava istorijsku putanju, samo je ona oslikana prvenstveno u vezi sa ekonomskom, a manje sa onim što nazivamo unutrašnjom i spoljašnjom politikom. Prvi svetski rat jeste u drugom planu, ne zato što se Andrić ne bavi njime, već zato što je njegov cilj ovde bio da pokaže na koji način je rat skopčan sa ekonomijom.

Zašto insistira na tome da je junakinja Andrićevog romana personifikacija kapitalizma u svom zamahu; Čalićeva objašnjava da je to možda i najočiglednije upravo u poređenju onoga što otac zahteva od Rajke i onoga što ona čini.

- Rajka dolazi do novca zelenašenjem. Kamata je sredstvo kojim novac proizvodi novac, a ne nešto drugo. Ona ne štedi, ona investira svoj novac kako bi se on neprestano uvećavao. To su suprotstavljeni principi. I u tom smislu, kada se ova dva lika postave jedan naspram drugog, jasno vidimo smenu zastarelih, feudalističkih principa, principima kapitalizma. U tom smislu, meni se čini da Andrić nije imao nameru da nam prikaže istoriju jedne žene, već istoriju ekonomskih odnosa – uspon onoga što je danas u svom punom zamahu - ističe autorka.

"Gospođica" kao slika jedne epohe

Upitana da li sagledavanje novog ugla u "Gospođici" čini Andrića vizionaro, ili savremeno vreme daje novi ugao na Andrića, Čalićeva kaže - i jedno i drugo.

- Opšte je mesto tumačenja da se određene stvari mogu razumeti samo sa izvesne vremenske distance u odnosu na njih. Nisam sigurna da bih iste zaključke donela da sam ovaj roman čitala neposredno po njegovom objavljivanju, jer je čitanje je nemoguće odvojiti od iskustva. A Andrić je u ovom romanu zapravo angažovani pisac, u onom smislu u kome detektuje određene deformitete ljudskog u njemu aktuelnom trenutku. Umesto da piše o dugom vremenskom rasponu, kako čini, na primer, u romanu "Na Drini ćuprija", Andrić bira neposrednu prošlost, onaj period kome i sam svedoči. U tom smislu, markira određene pojave tog vremena, ali ih naglašava tako da nam se čini kao da hoće da nam ukaže na to gde ćemo stići ako nešto ne promenimo - kaže Čalićeva i zaključuje:

- U tom smislu, on jeste vizionar, jer je već tada video trenutak u kome danas svi živimo. Ne treba zaboraviti da se Rajka posmatra kao neka vrsta izuzetka. Ako je Rajka tada pojedinačan slučaj, danas to svakako više nije. Pitanje je šta ćemo da radimo sa tim?

Na pitanje da li njeno delo danas menja ugao gledanja na jednu ženu, te od pojednačne osobine, tvrdičluka, ona postaje slika jedne epohe, autorka kaže da postoji uvreženo mišljenje da je Andrić mizogini pisac, ali da se ona u svojoj knjizi suprotstavlja tome i, da se nada da je uspela da pokaže da to, barem u "Gospođici", nije slučaj.

- Ali mislim da ovde to i nije previše važno. Mnogo je važnija promena koju Andrić nastoji da prikaže u romanu "Gospođica". Ženski lik mu dopušta da tu promenu dodatno naglasi, jer Rajka defakto čini ono što se u tom trenutku smatra neprimerenim za jednu ženu. Ali Andrić svoju junakinju i eksplicitno i implicitno lišava svih polnih, odnosno rodnih, obeležja, čime pokazuje da je insistiranje na rodnim podelama irelevantno unutar kapitalističkih okvira. Ljudsko nije ni muško ni žensko, već želja za novcem.

Za kraj Marija Čalić najavljuje i analizu novog dela, sa potpuno suprotnom porukom.

- Trenutno pišem o stvaralaštvu Vladimira Tasića. Za razliku od ove knjige, u kojoj sam nastojala da pokažem kako kapitalizam dehumanizuje ljudsko, kod Tasića primećujem jednu tendenciju da se unutar sveopšte kapitalističke dehumanizacije to ljudsko nekako ponovo osvoji. Kako se u vremenu anti-humanizma i onoga što teorija naziva post-humanizmom, vratiti humanističkim principima. Čini mi se da nam Tasić nudi određene odgovore na to pitanje - zaključuje Čalićeva.

(Ona.rs)