Milica Živadinović je pirotski ćilim odnela na Kineski zid: Zahvaljujući njoj svetsko čudo se srelo sa srpskim

"Ćilim poseduje vanvremensku dimenziju, on je poput kaleidoskopa ili mandale, poseduje duboku meditativnu dimenziju"

Ovih dana sve aktivne korisnike društvenih mreža, ali i one koji to baš i nisu pod utiskom je ostavila jedna slika - pirotski ćilim na Kineskom zidu. Svetsko čudo i čudo ruku koje neguju srpsku tradiciji našli su se u jedinstvenim dijalogu. Spojili su dve kulture, ukrstili dve vrste proizvoda ljudskog rada, neverovatnog i umetničkog u oba slučaju. Ovaj neočekivani spoj umeća čoveka jeste realizacija ideje Milice Živadinović, umetnice koja se bavi slikarstvom i nakitom.

Njenom kreativnošću najveća građevina na svetu nastala od kamena, cigle, drveta i drugih materijala da bi zaštitila nekadašnje carstvo osetila je niti najkvalitetnije vune koje su ženske ruke posvećenošću Odisejeve Penelope tkale u ćilim koji će postati ne samo obeležje grada u kome je nastao već i simbol srpske kulture, njeno nematerijano kulturno blago. Ruke koje su stvorile oba čuda na ovom mestu su se srele, rukovale, pogledale. Kinesko i svetsko čudo imalo je priliku da vidi jedini ćilim na svetu koji nema lice i načije, već dva moćna lica koja se večno pamte.

Na pitanje otkuda inspiracija za ovakvu avanturu, Milica odgovara:

- Povod mog odlaska u drevnu Kinu je bila promocija mojih knjiga „Ornamenti Srbije -pirotski ćilim“ i "Čarolija pirotskog ćilima“, tokom koje smo izložili nekoliko primeraka pirotskih ćilima iz porodične kolekcije Nikolić. Kineskoj publici smo prikazali i printove mojih slika, unikatni ručno slikani nakit, video radove Kaleidoskop Srbije – Pirotski ćilim, kao i film sa otvaranja izložbe „Magija pirotskog ćilima“ koja je u organizaciji Doma kulture Silosi privukla neverovatnu pažnju prošle godine.

U momentu kad je krenula u osvajanje Velikog kineskog zida, nije se, kaže, postavljalo pitanje da li ćilim ide sa njom.

- To je bila prva stvar koju sam spakovala u ranac kao svoju amajliju. Izabrala sam pirotski ćilim sa đulovima (simbol ženske lepote) i kornjaču (simbol dugovečnosti, plodnosti, nalazi se i na grbu grada Pirota). Sećamo se svi legendarne izjave Nila Armstronga da je hodajući po Mesecu video od građevina stvorenih ljudskom rukom na Zemlji samo Veliki kineski zid. Da je Armstrong pogledao sa Meseca ka Zemlji tog 26. septembra 2024. godine na Velikom zidu bi ugledao još jednu ručno rađenu autentičnu srpsku tvorevinu - pirotski ćilm. Najlepše pirotske šare - đulovi i kornjače - su mi bili podrška u višečasovnom usponu na čijem vrhu smo zajedno postali heroji. Osvojili smo zajedno Veliki zid, jedno od sedam svetskih arhitektonskih čuda.

U momentu dok je pisala odgovore za portal Ona.rs, Milica se nalazila u avionu za Pariz. Na XIX samitu Frankofonije predstaviće pirotski ćilim kao najznačajniji deo kulturnog nasleđa Srbije u saradnji sa Etnografskim muzejom, Muzejom primenjenih umetnosti u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

- Naravno da je pirotski ćilim uz mene da ćemo sa vama drage volje podeliti nove avanture - kaže Milica.

Posle piramida u Ćićenici u Meksiku ovo je drugo svetsko čudo koje je Milica obišna na krilima pirotskog ćilima ove godine. Šta je za nju pirotski ćilim?

- Pirotski ćilim je za mene nešto sveto, magično i posebno, čudesna energija koja me ispunjava mirom i radošću. U njegovom prisustvu osećam se jako i sigurno, u stanju sam da ga satima gledam dok neprestano otkrivam nove detalje. Ćilim poseduje vanvremensku dimenziju, on je poput kaleidoskopa ili mandale, poseduje duboku meditativnu dimenziju.

Svojom objavom na društvenim mrežama i fotografijama sa pirotskim ćilimom na Kineskom zidu uticala je na osećaj ponosa mnogih. Pitala sam je koliko je svesna toga.

- Moram da priznam da sam bila poprilično iznenađena brojem reakcija i da mi je bilo veoma drago da su ljudi masovno reagovali toliko pozitivno, mnogi komentari su me zaista dirnuli. Drago mi je da vidim da kod velikog broja ljudi postoji velika ljubav prema tradiciji i da ovakvi prizori zaista bude plemenite emocije kod široke publike.

Rođena Beograđanka, Milica Živadinović živi i stvara između rodnog grada i Pariza. Diplomirala je na katedri za slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Versaju, potom doktorirala na Univerzitetu Pariz 8.

Kao likovni umetnik ostvarila je brojne samostalne izložbe u Parizu, Beogradu i širom Srbije, učestvovala na mnogim kolektivnim izložbama širom Evrope. Član je ULUS-a od 2008. godine i francuskog udruženja umetnika (Maison des Artistes); njen trenutni umetnički ciklus obeležavaju stilizovane šare sa čuvenih pirotskih ćilima, transponovane u autentične slike u ulju na platnu, kao i savremeno viđenje tog tradicionalnog motiva u primenjenom stvaralaštvu. Deo toga je prerastao u projekat „Putujuće šare Srbije“.

Stvarajući pod velikim uticajem starih tradicija i kulturnog nasleđa Srbije, Milica širi svest o lepoti tradicije i kulturnog nasleđa naše zemlje. Neki od njenih poduhvata u toj misiji možda mogu da se vide i sa Meseca, a zasigurno ostaju u pamćenju onih koji osete moć tihog tkanja koje priča moćne priče o istoriji jednog naroda.

(Ona.rs)