Dve mame su otkrile kako izgleda porođaj u Norveškoj: Pravi mali raj, a evo šta je posebno iznenadilo Srpkinju

​Norveška je poznata po svom izuzetno humanom i pažljivom pristupu porođaju i postporođajnoj nezi. Jedna mama iz Srbije podelila je na TikToku niz fotografija iz norveškog porodilišta, ističući toplu, domaću atmosferu i niz pogodnosti koje su deo standardne nege.

Pored nje,  Loren je na svom blogu ispričala detaljni tok vođenja trudnoće, porođaj i opisala šta se dešava nakon što donesete na svet bebu.

Preporučujemo

Znamo, sve ovo će vam delovati previše idealistično. Ali ipak, zar ovo nije samo "normalno"?

Iskustvo Srpkinje koja se porodila u Norveškoj

Na Tiktok profilu norveskologija, jedan par deli iskustva o svom životu u ovoj zemlji, a odlučili su da podele i kako izgleda porođaj.

Sve je besplatno dok ne krenete kući

U norveškim porodilištima, sve što je potrebno za mamu i bebu tokom boravka je besplatno. To uključuje pelene, vlažne maramice, kreme, posteljinu, peškire i osnovne potrepštine. Ova praksa je deo šireg sistema javnog zdravstva koji pokriva sve troškove vezane za trudnoću, porođaj i postporođajnu negu, bez dodatnih plaćanja ili refundacija. ​

Informacije o osoblju u smeni

Na vratima soba u porodilištima često se nalazi papir sa fotografijama, imenima i titulama osoblja koje je trenutno u smeni. Ova praksa omogućava roditeljima da znaju ko se brine o njima i njihovoj bebi, što doprinosi osećaju sigurnosti i poverenja.​

Besplatna, ukusna i zdrava hrana za mame

Mame imaju pristup besplatnim obrocima tokom boravka u porodilištu. Hrana je raznovrsna, ukusna i nutritivno uravnotežena, prilagođena potrebama žena koje se oporavljaju od porođaja. U nekim ustanovama postoje i mini kuhinje gde mame mogu pripremiti dodatne napitke ili užine. ​

Hrana za kasnije

Pored redovnih obroka, mame imaju mogućnost da uzmu dodatnu hranu koju mogu konzumirati kasnije. Ova praksa je posebno korisna za noćne sate ili kada mame žele da se odmore bez prekida.​

Prostorija za posete

Porodilišta često imaju posebne prostorije namenjene za posete, gde posetioci mogu videti bebu bez ulaska u sobu gde mama i beba borave. Ovo omogućava očuvanje privatnosti i mira za mamu i bebu, dok istovremeno omogućava porodici i prijateljima da se upoznaju sa novim članom porodice.​

Prostor za odmor za mame

U mnogim porodilištima postoje zajedničke prostorije namenjene za odmor mama. Ove prostorije su opremljene udobnim foteljama, sofama, televizorom, kao i aparatima za kafu i čaj. Dok tate provode vreme sa bebom, mame mogu iskoristiti ovaj prostor za opuštanje i regeneraciju. ​

"Barselhotell" – hotelski smeštaj za mame i bebe

Nakon porođaja, mame i bebe često se premeštaju u tzv. "barselhotell" – hotelski smeštaj povezan sa bolnicom, gde mogu provesti nekoliko dana u udobnijem okruženju. Ovi hoteli nude privatne sobe, obroke i stalnu medicinsku podršku, omogućavajući porodicama da se opuste i fokusiraju na prve dane sa novorođenčetom. ​

Holistički pristup oporavku

Norveški zdravstveni sistem pruža sveobuhvatnu podršku mamama nakon porođaja, uključujući fizioterapeute, savetnike za dojenje i psihološku podršku. Ovaj holistički pristup omogućava mamama da se fizički i emocionalno oporave, uz podršku stručnjaka. ​

Norveški model porođajne i postporođajne nege fokusira se na udobnost, privatnost i sveobuhvatnu podršku za mame i bebe. Ovaj pristup može poslužiti kao inspiracija za unapređenje praksi u drugim zemljama, uključujući i Srbiju.

Iskustvo mame koja je treće dete rodila u Norveškoj

Loren Kruger je mama koja je treće dete rodila u Norveškoj, posle dva porpđaja u Americi, svoje iskustvo i oduševljenje je podelila na portalu kruegerfamilytravels.

Evo šta ona kaže:

"Kada smo se preselili u Norvešku, imali smo dvoje male dece – jednog dvogodišnjaka i bebu od četiri meseca. Oduvek smo znali da želimo troje dece, i sada je izgledalo da ćemo treće dete dobiti baš ovde, u Norveškoj! Pošto su mi prva dva deteta rođena u SAD-u, naravno da sam se pitala koliko će prenatalna nega i sam porođaj biti drugačiji. Iskustvo je, zapravo, bilo vrlo slično onom u Americi – samo što je bilo daleko manje intenzivno i, što je još važnije, besplatno.

Kada smo saznali da sam trudna, bili smo presrećni! Norveška ima univerzalni zdravstveni sistem – država je dužna da obezbedi zdravstvenu zaštitu svim građanima, bez obzira na godine, rasu, pol, primanja ili mesto prebivališta. Zdravstvena zaštita je automatska i besplatna za sve rezidente.

Prenatalna nega

Ko vas prati tokom trudnoće?

Jedna od prvih uočenih razlika između Amerike i Norveške je ko vas zapravo prati tokom trudnoće. U Americi sam imala određenog ginekologa koji me vodio kroz celu trudnoću. U Norveškoj, to nije slučaj – ne postoji jedan lekar koji vas vodi.

Većina žena u Norveškoj pozove svog izabranog lekara opšte prakse kako bi potvrdila trudnoću i nastavila prenatalnu negu. Postoje i privatne ordinacije, ali pošto je prenatalna nega besplatna, mnoge žene biraju da idu kod svog lekara opšte prakse ili u centar za babice. Ovi centri su takođe besplatni i pokriveni zdravstvenim osiguranjem.

Mi smo prvi ultrazvuk uradili u privatnoj klinici u Stavangeru – poveli smo i decu sa sobom i bila su oduševljena što mogu da vide bebu i čuju otkucaje srca.

Nakon toga sam išla u centar za babice na mesečne preglede. Tamo su mi merili stomak, slušali bebine otkucaje i odgovarali na sva pitanja. Ovaj deo je bio potpuno isti kao u SAD-u. Jedina razlika je što centar za babice ne radi nikakve testove – za to se ide kod lekara opšte prakse.

Standardni prenatalni testovi

Nakon prvog ultrazvuka, dobila sam uput za bolnicu gde sam uradila ultrazvuk u 12. nedelji i NIPT test. NIPT test se koristi za otkrivanje hromozomskih poremećaja, poput Daunovog sindroma. U Norveškoj se ovaj test ne nudi ženama mlađim od 35 godina – mogu ga uraditi privatno, ali po vrlo visokoj ceni (oko 2.000 dolara). Pošto sam tada imala 35 godina, test je bio besplatan.

Ultrazvuk u 12. nedelji je bio detaljan – prikazivali su skelet bebe, srce, organe. Bila sam iznenađena tim nivoom detalja tako rano, jer se u SAD-u ovakav pregled najčešće radi u 20. nedelji. Fotografije sa pregleda se plaćaju, ali su vrlo jeftine (oko 5–10 dolara).

Pol deteta

U Americi se pol deteta obično sazna već uz NIPT test. U Norveškoj se to ne radi – zbog rizika od prekida trudnoće zbog pola. Pol se otkriva tek na anatomskom ultrazvuku.

Gestacijski dijabetes

U SAD-u sam radila test za gestacijski dijabetes u obe prethodne trudnoće. U Norveškoj to nisu preporučili – jer nisam imala faktore rizika i trudnoća je bila uredna. U Norveškoj se testovi ne rade ako nisu nužni.

Velika razlika je pristup – Norveška ima filozofiju "bez nepotrebnih testova". Ako je trudnoća niskorizična, ne rade dodatna testiranja. Na početku sam bila zbunjena jer mi se činilo da se manje brinu – ali sada mi ima smisla. Zašto raditi testove ako nema potrebe?

Porođaj

Ko vas porađa?

U SAD-u vas obično porađa vaš ginekolog. U Norveškoj su to babice koje su tog dana u smeni. Iskreno, nisam ni primetila da mi nedostaje "moja doktorka". Babice su bile stručne i sve informacije o trudnoći su im bile dostupne.

Izazivanje porođaja?

U SAD-u su mi već u 38. nedelji nudili da zakažem indukciju – bila sam šokirana. U Norveškoj, indukcija se ne radi bez potrebe. Dozvoljavaju da trudnoća ide do 42. nedelje, uz redovne provere. Imaju sistem bodovanja kojim se određuje da li treba izazvati porođaj.

Norvežani ohrabruju prirodan porođaj, uz podršku i razne metode. Oseća se poverenje u telo žene. U Americi su me više nagovarali na epidural, ovde mi niko nije nametao ništa.

Tok porođaja

U Stavangeru se žene koje žele prirodan porođaj smeštaju na sedmi sprat. Ako traže epidural (kao ja), idu na prvi sprat, gde je pojačan nadzor.

Iako sam želela epidural, nisu ga dali odmah – čekali su da uđem u aktivnu fazu. Mogla sam da se krećem, sedim na lopti, jedem i pijem. U Americi to nije bilo moguće – čim sam stigla u bolnicu, odmah su me priključili na monitore i nisam smela ni da pijem vodu.

Ovde su me pratili samo 20 minuta nakon epidurala, a zatim samo povremeno dolazili da provere. Ostatak vremena su me pustili da se opustim i da telo radi samo.

Nakon porođaja

Kada sam se porodila, odmah su mi stavili bebu na grudi i niko nas nije uznemiravao naredna dva i po sata. U Americi bi odmah došli da obave sve testove. Ovde su samo rekli: „Uživajte, vratićemo se kasnije.” I zaista – došli su tek posle više od dva sata da izmere bebu.

Boravak u “hotelu”

Nakon porođaja, nisam ostala na odeljenju – već su nas premestili u "hotel" povezan s bolnicom. To je kao pravi hotelski apartman sa krevetom za mene i muža, a babice su bile tu samo ako ih pozovemo. Imala sam osećaj kao da sam na odmoru, a ne u bolnici. Što je najbolje, za mene je sve ovo bilo besplatno, a moj mzž je doplati svega 60 evra za dve večeri i hranu.

U Americi je muž spavao na kauču, a meni su medicinske sestre dolazile svaki sat – što je jako naporno. U Norveškoj niko nas nije prekidao, osim kada smo sami zvali zbog nečega.

Osećala sam se opušteno, podržano i sigurno. Norveška pruža trudnicama slobodu i poverenje u svoje telo, uz dostupnu pomoć kada je stvarno potrebna. Iskustvo potpuno drugačije od američkog – ali, za mene, prelepo.

A šta bi mame u Srbiji rekle na ovo?

(Ona.rs)