Uvek smo je gledali kao baku i tako je pamtimo: Slika stara više od 70 godina dokazuje kakva je bila lepotica

Glumica Radmila Savićević ostavila je neizbrisiv trag u pozorištu i na televiziji, ali malo ko zna da je ova poznata Riska u mladosti bila prava lepotica čiju mladalačku fotografiju danas sa fascinacijom gledaju mnogi. Njena karijera, koja je trajala više od četiri decenije, počela je u rodnom Kruševcu i obeležila je istoriju jugoslovenskog glumišta, ostavljajući nasleđe koje i danas gledaoci rado prate.

Preporučujemo

Od Kruševca do velikih scena Jugoslavije

Radmila Savićević rođena je 8. februara 1926. godine u Kruševcu, gde je kao mlada devojka pokazala svoj talenat za glumu. Prvi javni nastup zabeležila je još u osnovnoj školi kao Baba Sara u istoimenoj recitaciji, a potom je svoju pozorišnu karijeru gradila u Kruševačkom pozorištu. Iako su okolnosti bile teške, Radmila je energijom i prirodnim darom za komediju i dramu brzo osvojila publiku.

Njena majka Cana, samohrana žena koja je odgajala Radmilu i njenu braću, želela je da joj obezbedi siguran zanat i bolju budućnost. Radmila je, ipak, sanjala o sceni i životu posvećenom glumi, što joj je i pošlo za rukom uprkos svim izazovima.

Glumačka karijera - od komičnih do ozbiljnih uloga

Radmila je postala cenjena članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je sa uspehom tumačila najrazličitije uloge, od ozbiljnih likova do komičnih, ostavljajući poseban pečat svakom liku. Njene televizijske uloge u serijama poput "Bolji život" i "Srećni ljudi" učinile su je omiljenom među generacijama gledalaca širom bivše Jugoslavije. Iako je najpoznatija po ulogama brižnih baka, majki i žena, slike iz njene mladosti potvrđuju da je bila prava lepotica sa izraženim harizmatičnim sjajem.

Iz siromaštva ka ostvarenju snova

U vreme kada je odrastala, Kruševac je bio podeljen grad, bogatiji su pohađali gimnaziju, dok su deca iz siromašnijih porodica, poput Radmile, išla u zanatske škole. Njena majka je zbog skromnih prilika usmerila Radmilu ka šnajderskom zanatu, nadajući se da će joj kćerka jednog dana preuzeti mašinu i osigurati egzistenciju. Međutim, Radmila je sanjala o pozorišnoj sceni i, iako je morala da napusti svoj rodni grad, nije odustala od svojih snova.

Kako je kasnije govorila:

"Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade koja je njima omogućavala da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša Ružić je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ne žalim se. Ja sam svoj život živela onako kako sam htela."

Ljubav koja je trajala ceo život

Radmila je svoj privatni život ispunila dubokom i iskrenom ljubavlju prema Božidaru Savićeviću, kolegi glumcu kojeg je upoznala na korzou u Kruševcu. On je, iako po struci zubni tehničar, ubrzo sledio njen put i 1948. godine posvetio se glumi, pridruživši se Radmili na sceni. Njihova veza je bila toliko jaka da je mnogima ličila na scenario za najromantičniji film.

Radmila je Božidara često nazivala "svojim čovekom". Njihov zajednički život obeležilo je neprekidno praćenje karijere jedno drugog - gde je Radmila išla, išao je i on, prvo kroz pozorišta u Kruševcu i Nišu, a potom u Beogradu.

Njihov brak bio je stabilan i ispunjen toplinom, iako su imali jednu životnu tugu - nisu mogli imati decu. Ipak, ljubav prema deci ispunjavali su svojom brigom i pažnjom prema svim mladim ljudima oko sebe.

Nataša Mijušković, koja je Radmilu poznavala kao ujnu, u svojoj knjizi je zapisala:

"Čuvena Riska je uvek isticala za svog čoveka da je izuzetni lep. Međutim, znala je neretko da bude i vrlo ljubomorna. Sećam se kad mi je pričao kako je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu, jer je u to vreme bila veoma ljubomorna. On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu. Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli: žena čo’ek. Žena laf."

Božidar je sa razumevanjem primao njene ljubomorne ispade jer je znao da su pretežno u šali i da je Radmila bila žena posebnog duha i šarma.

Poslednji dani i trajna uspomena

Božidar je, nažalost, prerano oboleo, ali zahvaljujući beskrajnoj pažnji i ljubavi Radmile uspeo je da doživi starost. Njihova ljubav nije prestala ni u teškim trenucima.

Radmila Savićević preminula je 8. novembra 2001. godine, a Božidar ju je pratio nešto više od godinu dana. Njegove reči govore o dubokoj tugi:

"Nedostaje mi svaki dan. Ništa nije isto bez nje."

On je preminuo 25. januara 2003. godine. Danas počivaju zajedno u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, kao večni simbol jedne velike i trajne ljubavi, ali i izuzetnog glumačkog talenta.

Radmila Savićević je bila mnogo više od uloge brižne bake ili žene sa televizije. Bila je žena snažnog duha, posvećena svojoj umetnosti, i pre svega - istinska lepotica kako spolja, tako i iznutra. Njena priča i danas inspiriše nove generacije glumaca i gledalaca, potvrđujući da je ostavila neizbrisiv trag na srpskoj kulturnoj sceni.

(Ona.rs)