Udala se za ujaka, rađala bolesnu decu i umrla trudna sa 21: Ono što je car uradio posle njene smrti je jezivo

Bila je princeza rođena da živi u raskoši, a zapravo je provela kratki život u bolu, strahu i beskrajnim trudnoćama. Margarita Tereza, španska infanta i buduća carica Svetog rimskog carstva, imala je sve što se moglo poželjeti u 17. veku – osimslobode da bira koga će voletii prava na zdrav život.

Odrasla među slikama velikog Velaskeza i mirisom skupocenih tkanina u dvorcu Alkazar, naučena da se smeši na zapovest i da nosi sudbinu dinastije na svojim plećima, Margarita je rano shvatila da njen život ne pripada njoj.

Preporučujemo

Porodica iz koje nije bilo izlaza

Rođena 12. jula 1651. godine, Margarita Tereza bila je ćerka španskog kralja Filipa IV i Marijane Austrijske – a njih dvoje su bili stric i bratanica. Dinastička opsesija „čistotom krvi“ u Habsburškoj lozi značila je da su brakovi u bliskom srodstvu bili pravilo, a ne izuzetak.

Od petoro dece iz tog braka, samo je dvoje preživelo detinjstvo – Margarita i njen brat Karlo, teško hendikepiran i bolešljiv.

Kada je imala jedanaest godina, određena joj je sudbina: udat će se za Leopolda I, cara Svetog rimskog carstva, koji joj je ujedno bio rođeni ujak.

Venčanje koje je bilo politička trgovina

Kako je tada još bila dete, venčanje je odloženo – ali je Leopold dobijao njene portrete i, prema hronikama, bio oduševljen njenom lepotom.

Kada joj je otac preminuo, četrnaestogodišnja Margarita je u aprilu 1666. venčana po punomoćju. Do novembra iste godine stigla je u Beč, gde ju je čekao njen 26-godišnji suprug – niskog rasta, deformisanog lica i lošeg zdravlja, ali car sa neograničenom moći.

Za dolazak mlade carice priređena je dvogodišnja proslava: opere, parade, vatrometi. Iza raskoši i glamura, Margarita je već tada znala da se od nje očekuje jedno – da rodi zdravog naslednika.

Beskrajne trudnoće i beskrajni gubici

Tokom šest godina braka Margarita je bila gotovo neprestano trudna. Prvo dete, sin Ferdinand Vencel, rođeno je 1667, ali je umrlo posle samo nekoliko meseci. Sledeće godine rodila je ćerku Mariju Antoniju – jedino dete koje će preživeti detinjstvo.

Treća trudnoća završila se preranim porođajem i smrću novorođenčeta. Nakon toga doživela je pobačaj. U februaru 1672. rodila je slabu devojčicu Anu Mariju Antoniju, koja je živela samo 23 dana.

Svaki gubitak bio je udarac od kog se nije oporavljala, a pritisak dvora da rodi muškog naslednika postajao je sve veći.

Tragika zatvorenog sveta

Margarita je, duboko religiozna i odgajana u veri da je sve Božja volja, počela da veruje da je prokleta. U svojoj boli i očaju, krivicu je svalila na druge – pre svega na bečke Jevreje, naredivši njihovo proterivanje i rušenje sinagoge.

Iza tih političkih poteza stajala je mlada žena slomljena gubicima, bolom i bolestima koje su je iscrpljivale iz trudnoće u trudnoću.

Smrt koja je zatvorila jedno poglavlje – i otvorila drugo

U 21. godini, trudna ponovo, Margarita Tereza je preminula 1673. godine. Njena smrt bila je tragičan epilog života oblikovanog dinastičkim običajima i brakovima iz interesa, a ne iz ljubavi.

Leopold I je, prema zapisima, iskreno tugovao – ali se za samo četiri meseca ponovo oženio, nastavljajući potragu za naslednikom. Njena jedina preživela ćerka, Marija Antonija, udala se u istom tom duhu dinastičkih kalkulacija i, kao i majka, živela kratko i nesrećno.

Iza kulisa istorije

Priča Margarite Tereze nije samo deo habsburške genealogije – to je i podsećanje koliko je „zlato“ na dvorovima znalo da bude okov. Bila je princeza koja je živela i umrla kao zatvorenica u mreži politike, krvi i tradicije.

U svetu u kom se od nje tražilo da bude jaka i poslušna, Margarita Tereza je bila i žrtva i simbol – žena koja nikada nije dobila priliku da odluči o sopstvenom životu.

(Ona.rs)