Da li je preljubnica Valerija Mesalina najraskalašnija žena svih vremena: Priča o supruzi cara Klaudija

Ona je bila treća žena rimskog cara Klaudija. Takođe je bila i moćna i uticajna žena, koju je pratila izuzetno promiskuitetna reputacija.

Valeriju Mesalinu istorija tereti da je navodno skovala zaveru protiv svog muža, zbog čega je i pogubljena nakon što je urota otkrivena.

A kako je po očevoj liniji bila rođaka cara Nerona i druga rođaka cara Kaligule, kao i praunuka cara Avgusta, zbog čega je vrlo moguće da je njena ozloglašena reputacija zapravo rezultat političke pristrasnosti, koju su umetnička i književna dela ovekovečila u modernom dobu.

Život sa Klaudijem i uspon na carski tron

Malo se zna o Mesalininom životu pre njenog braka 38. godine sa Klaudijem, njenim prvim rođakom, koji je tada imao oko 47 godina. Kao rezultat njihove zajednice rođeno je dvoje dece - ćerka Klaudija Oktavija (rođena 39 ili 40), buduća carica, polusestra i prva žena cara Nerona, kao i sin Britanik.

Kada je car Kaligula ubijen 41. godine, pretorijanska garda proglasila je Klaudija za novog cara, a Mesalina je postala carica. Paralelno sa usponom na tron raste i njena reputacija nemilosrdne, grabežljive i seksualno nezasitne žene, dok je Klaudije oslikan kao izmanipulisan car i nesvestan brojnih preljuba svoje žene.

Istoričari koji su očuvali ove priče o carici, uglavnom Tacit i Svetonije, pisali su o njoj skoro sedam decenija nakon tih događaja, i to u okruženju koje je bilo prilično neprijateljski nastrojeno prema carskoj liniji kojoj je Mesalina pripadala. Prema pisanju "Vikipedije", postojao je i jedna "grčki izveštaj" koji je nastao vek i po nakon opisanog perioda i uglavnom je zavisio od starih izveštaja i nije bio naklonjen prema ženama.

Pritom, Svetonije ne može da se smatra pouzdanim, jer i sama enciklopedija "Britanika" sugeriše da je imao fiktivan pristup i sklon prihvatanju tračeva zdravo za gotovo, odnosno da je znao da prenese tipičnu "anegdotu" bez iscrpnog ispitivanja njene autentičnosti. Tacit je tvrdio da prenosio "ono što su čuli i napisali" njegovi "stariji", ali bez  navođenja drugih izvora osim memoara Agripine Mlađe, koja je se potrudila da razbađtini Mesalininu decu u carskom nasleđu i zbog toga je bila posebno zainteresovana da okalja ime svojih prethodnika .

Sve ukupno rezultiralo je tome da se sa dozom skepticizma prihvata orkestrirana istorijska osuda Mesaline od strane autora koji su u velikoj meri pisali na osnovu rezultata političkih sankcija koje su usledile nakon njene smrti.

Ko su bile caričine "žrtve"? 

S tim na umu, ova žena optužena je uglavnom u tri oblasti: njen tretman prema drugim članovima carske porodice; njen tretman prema članovima senatorskog reda; i njeno neobuzdano seksualno ponašanje.

Činilo se da je porodica njenog muža, posebno ženska strana, naročito bila na meti Mesaline. U prvoj godini Klaudijeve vladavine, njegova nećaka Julija Livila, koja je neposredno bila opozvana iz progonstva nakon smrti njenog brata Kaligule, ponovo je prognana pod optužbom za preljubu sa Senekom Mlađim. Klaudije je naredio njeno pogubljenje ubrzo nakon toga, dok je Seneki dozvoljeno da se vrati sedam godina kasnije, nakon Mesaline smrti.

Još jednu nećakinju, Juliju Liviju, Mesalina je 43. napala zbog nemorala i incesta – verovatno zato što se plašila njenog sina Rubelija Plauta kao suparničkog kandidata za carsko nasleđe, – što je rezultiralo da je Klaudije naredio njeno pogubljenje.

U poslednje dve godine života, ona je takođe pojačala napade i na jedinu preživelu nećakinju svog muža, Agripinu Mlađu, i njenog mladog sina Lucija Domicija Ahenobarba (kasniji car Neron). Javnost je saosećala sa Agripinom, koja je dva puta bila prognana i bila jedina preživela Germanikova ćerka nakon što je Mesalina obezbedila pogubljenje Julije Livile. Agripina je bila optužena da je umešana u navodne zločine Statilija Bika, za koga se tvrdilo da je učestvovala u "magijskim i sujevernim praksama". Bik je izvršio samoubistvo, a, prema Tacitu, Mesalina je bila sprečena da dalje progoni Agripinu samo zato što joj je pažnju sa nje odvratio - njen novi ljubavnik Gaj Silije.

Politička ubistva

Prema Svetonijusu, Mesalina je rano shvatila da bi mladi Neron mogao da postane potencijalni rival njenom rođenom sinu na prestolu, koji je bio tri godine mlađi. Zato je navodno poslala nekoliko ubica u Neronovu spavaću sobu da ga ubiju, ali ih je uplašila navodna zmija koja se pojavila ispod njegovog kreveta.

I dva veoma istaknuta senatora, takođe su umrli na Mesalinin podsticaj. Prvi, Alpije Silan,je bio oženjen Mesalininom majkom Domicijom Lepidom, ali ga je carica, navodno, poželela za sebe. Godine 42, Mesalina i oslobođenik Narcis smislili su laž, prema kojoj su oboje rekli Klaudija da imali identične snove da će Silan ubiti Klaudija, zbog čega je ovaj odlučio da ga pogubi.

Valerius Asiaticus je bio jedna od poslednjih Mesalininih žrtava. On je bio neizmerno bogat i navukao je caričin gnev zato što je posedovao Lukulove bašte, koje je ona želela za sebe.  Takođe je bio ljubavnik njene omražene suparnice Popeje Sabine Starije, sa kojom je bila u žestokom rivalstvu oko naklonosti glumca Mnestera. Godine 46. ubedila je Klaudija da naredi njegovo hapšenje pod optužbom da nije održao disciplinu među svojim vojnicima, zbog preljube sa Sabinom i da je učestvovao u homoseksualnim odnosima.

Iako je Klaudije oklevao da ga osudi na smrt, na kraju je to učinio po preporuci Mesalininog saveznika i Klaudijevog savetnika Lucija Vitelija. Ubistvo Azijatika, bez obaveštavanja senata i bez suđenja, izazvalo je veliko negodovanje senatora, koji su krivili i Mesalinu i Klaudija. Uprkos tome, Mesalina je nastavila da proganja Popeju Sabinu sve dok nije izvršila samoubistvo.

Iste godine Mesalina je naredila i trovanje Marka Vinicija, jer je, navodno, odbio da spava s njom. U isto vreme, organizovala je i pogubljenje jednog od Klaudijevih oslobođenika sekretara, Polibija, što je zauvek okrenulo ostale oslobođenike, ranije njene bliske saveznike, protiv Mesaline.

Propast strahovlade čuvene "bludnice"  

Godine 48. nove ere, kada je Klaudije otputovao u Ostiju da pogleda novu luku koju je tamo gradio, do njega je stigla vest da je njegova žena Mesalina ovaj put otišla toliko daleko da se u Rimu udala za svog poslednjeg ljubavnika, senatora Gaja Silija. Ona je iskoristila Klaudijevo odsustvo da priredi svadbeni banket, a njen oslobođenik Narcis je odlučio da ga obavesti o tome.

Tačna motivacija za ovakav caričin postupak ostala je potpuno nepoznata, ali postoje tumačenja da je planirala da zbaci Klaudija sa vlasti i postavi Silija za cara, pri čemu bi on usvojio Britanika i na taj način osigurao budućnost carstva za njenog sina. Drugi istoričari su spekulisali da je Silije ubedio Mesalinu da je Klaudijevo svrgavanje neizbežno, kao i da su njene najveće šanse za opstanak upravo u zajednici sa njim.

Tacit je napisao da je Mesalina čak i oklevala, iako je Silije insistirao na braku, ali je na kraju poželela da mu bude žena, nakon što se razveo i izašao iz predhodne zajednice. Postoji teorija da su njih dvoje samo inscenirali lažni brak kao deo vakhijskog rituala, jer su bili usred proslave Vinalia, festivala berbe grožđa.

U svakom slučaju, Klaudije je odjurio nazad u Rim, gde ga je na putu dočekala Mesalina sa decom. Njena vodeća Vestalka, Vibidija, izašla je pred cara da ga moli da ne osuđuje svoju ženu, ali je on otišao u Silijevu kuću, gde je pronašao mnoga nasleđa svojih predaka, koje je Mesalina odnela iz njihove kuće i poklonila Siliju.

Mesalina je i sama pokušala da pristupi mužu u palati, ali ju je Narcis odbio i uzviknuo spisak njenih prestupa zbog čega je bila zatočena. Navodno su Klaudijeva osećanja ipak prevagnula i on je zatražio da je vidi ujutru da porazgovaraju, ali umesto toga, Narcis je, pretvarajući se da postupa po carevim uputstvima, naredio oficiru pretorijanske garde da je pogubi.

Kada je trupa stražara stigla u Lukulove bašte, gde se Mesalina sklonila sa majkom, dobila je časnu opciju da sama sebi oduzme život. Ali, kako nije skupila hrabrost da sebi prereže vrat, jedan od stražara ju je probio mačem. Kada je čuo vest, car nije reagovao i jednostavno je zatražio još jednu čašu vina.

Neuspešno "brisanje" iz sećanja

Rimski senat nakon Mesalinine smrti naredio je tzv. "damnatio memoriae", što je bio metod da se njeno ime, statue i predmeti uklone sa svih javnih i privatnih mesta.

Ovakva osuda usledila je zbog uvrede u kontekstu rimskog carskog kulta. Kult brisanja iz sećanja vodili su pripadnici carskog kruga kroz zvanične inicijative i bio je veoma efikasan. Ime "proklete" osobe bilo bi uklonjeno iz svih natpisa, pa čak i sa kovanog novca. Skulpture su bile razbijane ili, u najmanju ruku, skinute i uskladištene van vidokruga javnosti.

Takve mere, međutim, nisu bile potpuno efikasne i nekoliko slika Mesaline je preživelo. Pored toga i njeno ime je "preživelo" cenzuru jer, pogotovo u zapadnoj kulturu, nazvati ženu "Mesalina" ukazuje na prevrtljivu i predatorsku ličnost, zbog čega je njena sudbina često korišćena kao motiv u umetnosti, ranije u slikarastvu i vajarstvu, preko pozorišta, a u novije doba i na filmu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.