Zašto je poliester novi kontraceptiv? Marija nam otkriva šta odeća zaista radi našim hormonima

U svetu mode, gde se estetika često stavlja ispred zdravlja i održivosti, sve se češće postavlja pitanje: koliko zapravo znamo o materijalima koje svakodnevno nosimo na svojoj koži? Sintetika, agresivna bojenja i hemikalije kojima je tretirana tkanina postali su norma, dok prirodni, nežni i ekološki materijali polako pronalaze svoj put nazad na scenu. Naša sagovornica, Marija iz Održivog glasa, stručnjakinja koja godinama proučava povezanost tekstila, zdravlja i životne sredine, objašnjava zašto je edukacija potrošača ključna i kako moda može da bude i lepa i bezbedna – i za ljude i za planetu.

Odeća kao nevidljivi faktor zdravlja

Kao neko ko se bavi ekološkim inženjerstvom, ona je bila svesna štetnih posledica plastike u našem okruženju – ali ne i činjenice da može biti toliko blizu njenom telu, i to svakog dana. Ipak, lično iskustvo bilo je presudno da počne dublje da istražuje temu poliestera i njegov potencijalni uticaj na zdravlje.

Preporučujemo

"Kao studentkinja ekološkog inženjerstva, shvatala sam opasnost i negativne posledice koje nam stvara svakodnevna upotreba plastike i infiltriranje mikroplastike u naš život pa i organizam. Međutim, kao potrošač, kao kupac i kao mlada devojka nisam obraćala pažnju na tkanine koje su na mojoj koži – konstantno! Kada mi je dijagnostikovan Hašimotopočetkom 2025. godine, a boreći se sa policističnim jajnicima već godinama, odlučila sam da krenem da kopam zečiju rupu – šta me sve zaista čini bolesnom, šta sve to moje hormone izbacuje iz balansa čak i kada na papiru radim kako treba? U magli koja se stvorila, zaboravila sam da pogledam u jednom smeru – tkanine. Pogodilo me je, snagom loše ušivenog šava, da previđam prilično značajnu svakodnevnu izloženost: svoju odeću. Ova lična zagonetka, zajedno sa novim istraživanjima o endokrinim ometačima, zapalila je fitilj moje naučne radoznalosti. Odjednom, poliester nije bio samo jeftina tkanina; bio jepotencijalni krivac", priča Marija.

Danas kaže da smo, kao društvo, prilično nesvesni kako naizgled bezazlene, svakodnevne navike utiču na naš hormonski i reproduktivni sistem.

"Naše društvo je strahovito nesvesno štetnih posledica dugoročne izloženosti niskim nivoima, a opet smo opsednuti brojem kalorija i kratkotrajnim virusnim trendovima. Ljudi rado ignorišu mogućnost da sintetička vlakna koja im se lepe za kožu mogu da poremete njihovu hormonsku simfoniju, iako su spremni da pažljivo ispituju etikete na hrani. Socijalizovani smo da cenimo troškove i praktičnost više od dugoročnog zdravlja, što je kompromis koji smatram sve nepodnošljivijim", ističe ona.

Sintetička vlakna i hormonski balans: Tiha opasnost na koži

A šta kažu naučna istraživanja? Prema njenim rečima, ona ne nude jednostavan, crno-beli odgovor, ali svakako upozoravaju na opasnost.

"Poliester zapravo može delovati kao endokrini ometač oslobađanjem ftalata i drugih hemikalija. Smanjena plodnost, neravnoteža estrogena i testosterona i mnoštvo drugih povezanih problema mogli bi biti rezultat ovih ometača, koji imitiraju ili ometaju naše prirodne hormone. Smatrajte to više dugoročnim napadom na krhku hormonsku ravnotežu tela nego direktnim udarcem. Poliester je često ometajući, neupadljiv instrument u simfoniji doprinosećih faktora", priča nam Marija.

Problem, dodaje, leži i u tome što se o tekstilu dugo nije govorilo onoliko koliko o hrani ili kozmetici.

"To ne znači da tekstil nije važan, iako o njemu nismo toliko razgovarali. Došlo je do značajnog napretka u našem razumevanju tekstila i promene u našem stavu prema njemu. Pošto se tekstil koristi u svakodnevnom životu, od velike je važnosti da kada pričamo o zdravlju – pričamo i o njemu", kaže.

Naravno, kada se govori o ovakvim temama, uvek se pojave i skeptici koji smatraju da su sve te tvrdnje preterane. Na to ima jasan odgovor:

"Skepticizam je konstruktivan i zdrav. Studije i naučne dokaze objavljene u uglednim časopisima treba shvatiti ozbiljno. Treba podvući da je važno ostati informisan, a istovremeno održavati kritički način razmišljanja kako istraživanja napreduju. Moj savet: čitajte, čitajte, proverite, razmišljajte! U cvatu ere dostupnosti informacija na nama je dapostupamo odgovorno, proveravajte sami sve što pročitate, kritički se postavljajte – ali dajte šansu vestima koje vam se možda I ne dopadaju toliko. Svet bi bio rajsko mesto da su odeća koja nam je najdostupnija i hrana koju konzumiramo – lekovite. Nažalost, svet koji smo skrojili je malo okrutan".

Mali koraci, veliki efekti: Kako promeniti garderobu bez stresa

A kada govorimo o modi, mnogi će se složiti da praktičnost i estetika često imaju prednost nad zdravljem. Kako pomiriti ove dve stvari?

"Ko kaže da moda i zdravlje ne mogu koegzistirati? Poliester pruža i stil i funkcionalnost, ali sada imamo više opcija nego ikada ranije. Potražite zamenske materijale poput konoplje ili organskog pamuka, lana i tencel-a. Matematika održive i etičke mode ide ovako: jedna lanena košulja > pet sintetičkih. Od kojih nam se ježi koža koliko i hormoni koliko iznojne žlezde – u samo nekoliko minuta nakon što ste je obukli vrelog letnjeg dana – fotografija će možda biti prelepa, ali Vaš miris i endokrini sistem neće", navodi Marija-

Ona smatra da je moda kreativno polje i sve više dizajnera shvata kako da kreira zapanjujuće dizajne bez žrtvovanja održivosti.

"Znate li da se na polju održive mode pojavljuju materijali koji mogu promeniti modnu industriju zauvek – od vlakna narandže i vlakna banana koji su ekološka zamena poliesteru do polibiona (polybion), kao zamena životinjskoj koži. Bacite se i sami u istraživanje I bićete oduševljeni, u ovom slučaju mi već možete verovati na reč", otkriva Marija.

Ona veruje da bi upravo edukacija mogla da pokrene promene.

"Najčešće smo preokupirani svakodnevnicom koja ume biti vrlo teška, ekonomskim i ličnim pitanjima, stoga ako negde ne pročitamo, ako neko ne proba da nam prenese znanje ili makar skrene pažnju, problem će prosto kao vetar protutnjiti kraj nas, ostavljajući samo buku bez objašnjenja. Informisani potrošači postaju svesni svoje moći i svojim izborima mogu pokrenuti industrijske promene.Poznati kupci i influenseri koji shvataju svoj uticajmogu pokrenuti lavinu pozitivnih promena. Modni brendovi već počinju da se prilagođavaju zahtevima održivosti, a povećana svest može ubrzati ovaj proces i podstaći dalje inovacije", podvlači ona.

Osim što sintetička vlakna mogu da utiču na naše zdravlje, sve je jasnije da ona predstavljaju i ozbiljan ekološki problem. Kako onda istovremeno zaštititi i sebe i planetu?

"Sinergija! Možete smanjiti uticaj na životnu sredinu i izloženost opasnim hemikalijamaizborom prirodnih vlakana koja se proizvode na održiv način. Podstičite kompanije kojenaglašavaju metode proizvodnje zatvorenog ciklusa, etičke radne prakse i organskupoljoprivredu. Usvojite minimalistički način života donoseći mudre odluke i kupujućimanje artikala. Uz pravilno održavanje i popravku, možete produžiti vek trajanja svojeodeće. Naravno, nadamo se da će filteri za hvatanje mikroplastike prilikom pranja u vešmašini biti dostupni za upotrebu što pre", akcentuje Marija.

Jer, istina je da ogromne količine mikroplastike iz naše garderobe završavaju u vodi, zemljištu, pa čak i u hrani.

"Pranjem sintetičke odeće oslobađaju se mikročestice koje ulaze u reke i mora. Morski organizmi ih unose misleći da su hrana, a mi onda završimo jedući njih. Studije pokazuju da jedno pranje može da oslobodi i po nekoliko stotina hiljada mikrovlakana. Rešenje je u smanjenju broja pranja, korišćenju filtera i izboru prirodnih materijala kad god je to moguće". preporučuje Marija.

Održiva moda: Budućnost u kojoj estetika i zdravlje idu zajedno

A šta je s ljudima koji žele promene, ali nemaju mogućnost da odmah zamene sve što imaju u ormaru? Ona savetuje male, ali ciljane korake:

"Recimo: žene, za početak promenite brushalter. Ako otvorite svoje komode i izvučete vaše (prelepe, priznajem, ali užasno štetne), brushaltere – videćete da su potpuno sintetički. Sadrže PFAS iliti “besmrtne hemikalije”. Setite se da su vaše žlezde upravo tu, u prevoju se koža oznoji i besmrtne hemikalije tada imaju direktan pristup našoj unutrašnjosti, skoro pa ih dočekujemo sa crvenim tepihom i velikom dobrodošlicom", priča ona.

Sledeći savetuje da pređemo na pidžame.

"Znam da su one na kopčanje sa kragnicama preslatke, ali pustite vašu kožu da diše. Ako uspete da nađete organski pamuk, još sjajnije! Sada znate da će jednu trećinu dana vaša koža slobodno da diše. Naš najveći neprijatelj je normalizacija instant zadovoljstva, impulsivne kupovine i tog “sve i odmah” stava. Treba nam da promenimo tačku gledišta i da posedovanje odeće gledamo kao trajnu investiciju umesto kao trenutno zadovoljstvo", otkriva ona.

Evo praktičnog akcionog plana koji Marija predlaže:

• Dajte prednost prirodnim vlaknima za predmete koji su u direktnom kontaktu savašom kožom: donji veš, pidžame, sportska odeća – oni su prvi koji se bacaju.
• Ređe perite sintetičku odeću: Ovo smanjuje otpadanje mikrovlakana..
• Sušite odeću na vazduhu kad god je to moguće: Sušenje u mašini za sušenjeveša ubrzava otpadanje mikrovlakana.
• Razmislite o ulaganju u kvalitetnu mašinu za pranje veša sa filterom odmikrovlakana.
• Prihvatite slojevito nošenje: Nosite prirodnu barijeru od vlakana (kao što jepamučna majica) između kože i sintetičke gornje odeće.
• Tražite polovna prirodna vlakna: Kupovina polovne robe je fantastičan način danabavite odeću od prirodnih vlakana na održiv i pristupačan način.

Ipak, kako iskreno priznaje, ponekad će vam ipak trebati snažniji saradnici. „Moj stan je starije gradnje, tuš kabina, pločice, šporet – sve je to već u lošijem stanju. Nekada je neophodno i invazivnije sredstvo. Zato je rešenje u balansu. Nemojte dozvoliti da vas strah parališe i da pokušate da budete savršeno ekološki osvešćeni. To ne postoji, bar ne u ovom društvenom poretku. Umesto toga, birajte brendove koji imaju manje hemikalija – poput Frosh, Denk Mit, ECOEGG – i kombinujte ih s prirodnim receptima.“

Druga stvar: potpuno izbacite plastiku iz ishrane.

„Precrtajte je kao opciju. Znam da nije lako, pogotovo zbog cene, zato kupujte staklene posude postepeno, jednu po jednu. Život sa što manje toksina traži da unapred planirate, da budete organizovani i svesni svojih odluka. Napunite višekratnu flašicu pre nego što krenete u šetnju. Znate da ćete biti žedni – delujte unapred.“

Treća promena je učenje pravljenja osnovnih proizvoda kod kuće.

„Pasta za zube, deterdžent za veš, sredstva za prašinu – sve to možete da napravite sami. Na mom profilu već ima nekoliko recepata, a u budućnosti planiram da ih bude još. Želela sam da ih prvo testiram, da proverim šta najbolje radi, pa tek onda da ih podelim.“

A kada je reč o budućnosti tekstilne industrije, ona kaže da se polako, ali sigurno pomera ka održivijim rešenjima. „Prirodna vlakna poput organskog pamuka, konoplje, lana i recikliranih materijala sve više dobijaju na značaju. Verujem da će biotehnologija i inovacije uskoro omogućiti razvoj novih materijala koji neće biti toksični. Ipak, potpuno izbacivanje poliestera i sličnih vlakana zahtevaće i regulative i pritisak potrošača. Biće to kombinacija inovacija i sve veće svesti o održivosti.“

Balans između komfora, estetike i zdravlja, dodaje, nije nemoguć – samo traži promenu navika.

„Danas postoji širok spektar prirodnih i ekoloških vlakana koja su i lepa i udobna, a ne štete zdravlju. Ali ne možemo sve očekivati od industrije – mi kao potrošači moramo da tražimo transparentnost i sertifikate o poreklu i sastavu. I da prestanemo da kupujemo impulsivno, da nas online kupovina ne služi kao antistres terapija, da ne mislimo kako je imati istu stvar u četiri boje kul ili da je slikati se dvaput u istoj haljini sramota. Odeća mora da traje duže od jedne sezone.“

Na pitanje da li male promene mogu da dovedu do velikih rezultata, ona bez dileme kaže – mogu.

„Znate onu rečenicu ‘ma to je samo jedna plastična cevčica – reče 8 milijardi ljudi’? Ako svako od nas odluči da bar prosečnu majicu kupi od organskog ili recikliranog materijala, to bi već nateralo proizvođače da ulažu u inovacije i održivost. Promene ne dolaze preko noći, ali ako su masovne i dugotrajne – ne mogu se ignorisati.“

Zato savetuje: „Triftujte, čitajte etikete pre nego što gledate cenu. Kada obučete neki komad, osvestite ga – kako se oseća na koži, da li diše, da li vam je uopšte potreban i po kojoj ceni ga zapravo plaćate.“

I za kraj, želi da svako zna:

„Svaka stvar koju nosimo odraz je naših odluka i vrednosti. Odeća ne bi smela da bude teret po naše zdravlje i planetu, već naš saveznik. Nije poenta u savršenstvu. Počnite s 5% promena danas, sutra dodajte još 2%. Samo se čuvajte da ne počnete sebi da praštate toliko lako da loše navike zamene rast. U ovom betonom i mermerom odvojenom svetu, nije lako živeti u skladu s prirodom, ali zajednica koju gradimo uz Održivi glas može da pruži podršku, ideje i znanje koje nam je svima potrebno", zaključuje ona.

(Ona.rs)