Stalni umor nije uvek bezazlen: Koji simptomi ukazuju na ozbiljnije zdravstvene probleme

Da li ste se ikada zapitali: „Zašto sam stalno umorna?“ Znajte da niste jedini. Čini se da su danas svi dodatno iscrpljeni i to je više od običnog „odraslog života“.

Lako je odbaciti umor kao nešto normalno, ali dolazi trenutak kada to više nije tako jednostavno. Ako se stalno osećate iscrpljeno, to može značiti da vaše telo pokušava nešto da vam poruči. Iako iscrpljenost ne mora nužno ukazivati na neko zdravstveno stanje, vredi se obratiti lekaru ako umor počne da vas sprečava da živite onako kako želite.

Stručnjaci izdvajaju nekoliko mogućih uzroka umora, kao i načine da ga prevaziđete.

1. Ne spavate dovoljno

Nedostatak sna je verovatno najočigledniji (i najčešći) razlog zašto se osećamo iscrpljeno. Preporuka je da odrasli spavaju između sedam i devet sati svake noći, ali većina ljudi ne uspeva da obezbedi kvalitetan san.

Rešenje? Jednostavno: spavajte više. Naravno, to je lakše reći nego učiniti. Važno je prvo utvrditi šta vas drži budnima - stres, previše vremena pred ekranom ili loše navike spavanja i zatim se pozabaviti tim uzrokom. Ako ste probali sve, a i dalje imate problema sa snom, vreme je da se obratite stručnjaku.

2. Nedostaje vam energije

Ovo se razlikuje od osećaja pospanosti. „Umor nastaje kada vam ozbiljno nedostaje energije“, kaže neurolog i istraživač sna dr Vilijam Kristofer Vinter. „Normalan“ umor prolazi nakon odmora.

Zamislite to ovako: ruka vam se umori nakon mnogo vežbi za biceps, ali se oporavi deset minuta kasnije. U većini slučajeva, umor je signal tela da usporite i trebalo bi da ga poslušate. Ali ako vas redovno sprečava da radite stvari koje želite, to postaje problem. Na primer: imate poteškoće da se penjete uz stepenice ili vas šetnja od parkinga do kancelarije potpuno iscrpi.

Rešenje? Odmorite se. Sklonite se od ekrana i distrakcija i jednostavno predahnite. Ako se ni nakon dremke ili pauze ne osećate bolje, obratite se lekaru kako biste isključili eventualne zdravstvene probleme.

3. Postoji neko osnovno zdravstveno stanje

Kada pacijenti kažu da su umorni, lekari pokušavaju da utvrde da li su pospani ili iscrpljeni. Pospanost je lakše definisati, ali uzroci umora mogu biti brojni: nedostatak vitamina B12 ili D, multipla skleroza, dijabetes tipa 2 ili Parkinsonova bolest.

Druga stanja povezana sa umorom uključuju anemiju, probleme sa štitnom žlezdom, pa čak i leukemiju - sve to može učiniti da se osećate potpuno iscrpljeno.

Rešenje? Ako se iscrpljenost pojavi iznenada ili ne prolazi ni nakon odmora, trebalo bi da posetite lekara.

4. Pod velikim ste stresom

Mnogi zdravstveni problemi mogu dovesti do umora, ali isto važi i za dugotrajnu preopterećenost ili velike životne promene koje utiču na san i nivo stresa. Pod stresom proizvodimo više hormona kortizola. On pomaže u akciji, ali pred spavanje povećava budnost baš kada bi trebalo da se opustimo.

Stres može dovesti do stanja pojačane budnosti - mozgu i telu treba duže da zaspe, san je plići, pa se lakše budimo zbog buke, pokreta ili promene temperature.

Rešenje? Ponekad je moguće smanjiti stres rešavanjem njegovog uzroka - na primer, razgovorom sa nadređenima o obimu posla. U drugim slučajevima, važno je naučiti tehnike opuštanja poput kontrolisanog disanja, vođenja dnevnika spavanja ili joge.

5. Okruženje za spavanje nije adekvatno

Udobno okruženje za spavanje ključno je za kvalitetan san. Ako teško zaspite ili se često budite, možda su uslovi u kojima spavate loši. Uredna soba, bez previše svetla i buke, kao i udoban krevet, od presudnog su značaja.

Rešenje? Razmislite o novom dušeku ako vam je krevet neudoban. Ako vam smetaju svetlo i buka, maska za oči ili čepići za uši mogu pomoći. Takođe, hladnija soba može olakšati uspavljivanje.

6. Depresija

Mentalna stanja, uključujući depresiju, takođe mogu izazvati umor, ali se ne mogu otkriti analizom krvi. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali često uključuju osećaj beznađa, tuge, gubitak interesovanja za stvari koje su vas ranije činile srećnim, kao i fizičke simptome poput manjka energije i poremećaja sna.

Rešenje? Depresija se može lečiti psihoterapijom i/ili lekovima. Ako sumnjate da je uzrok vašeg umora depresija, obratite se lekaru.

7. Hormonski disbalans

Umor može biti posledica hormonskih promena, naročito tokom PMS-a, perimenopauze ili menopauze. Dovoljan san je ključan za regulaciju hormona poput kortizola, estrogena, progesterona, insulina, leptina, grelina, melatonina i hormona štitne žlezde.

Progesteron, hormon koji pomaže spavanju, nizak je pre menstruacije, može varirati tokom perimenopauze i često je nizak u menopauzi.

Rešenje? Određeni suplementi, poput magnezijuma (magnezijum citrat ili glicinat), mogu pomoći da brže zaspite, duže spavate i ređe se budite tokom noći. Ašvaganda, adaptogena biljka, takođe može pomoći telu da se bolje nosi sa stresom i reguliše hormone stresa.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.