Nastasja je preživela rak u trudnoći, nepokrenost, razdvojenost od dece: A uvrede su stigle kad se nije nadala

Postoje priče koje te slome, a onda te, istim tim rukama, nežno podignu i nauče da gledaš na život drugačije. Priče koje te nateraju da zastaneš, udahneš i shvatiš koliko je svaki trenutak dragocen. Takva je i priča Nastasje Nedimović – žene koja je iz najtežeg životnog trenutka izašla ne samo kao borac, već i kao inspiracija za sve nas.

Preporučujemo

Kada je nekoliko dana nakon porođaja saznala dijagnozu koja joj je promenila život iz korena, Nastasja je kroz bol, strah i neizvesnost naučila šta znači imati veru u život, u ljubav, u sebe. Naučila je da hrabrost nije odsustvo suza, već snaga da ustaneš i kada misliš da ne možeš. Danas, devet godina kasnije, ona priča svoju priču ne da bi izazvala sažaljenje, već da bi pokazala da ljubav, volja i nada mogu da budu glasniji od bilo koje dijagnoze.

U razgovoru za nas, Nastasja je otvorila srce i podelila sve – od trenutka kada je prvi put čula reči koje niko ne želi da čuje, preko najtežih dana razdvojenosti od dece, do onih malih, nežnih momenata zbog kojih shvatiš da je ljubav zaista najjača sila na svetu.

Nastasja nam je na početku razgovora otkrila kako je saznala za dijagnozu:

"Obziram da sam za tu vest saznala dan-dva nakon porođaja, šok doživi svako, ali mislim da i u moјom slučaјu to bilo baš nekako nepovoljne okolnosti, јer trpila sam ogromne bolove, imala sam carski rez, bila sam nepokretna. Nisam znala šta se dešava. Suprug i brat su mi saopštili diagnozu. S jedne strane, znala sam da nešto niјe bilo u redu. Definitivno, čim sam se nalazila tu i čim јe to bilo... Dva meseca ranјe su me porodili, pred termina. Znala sam da nešto niјe oke, ali nisam očekivala takvu vest. Šta bih rekla, koјi su toјe emociјe bile? Kao i svako, doživela sam šok, neizmernu tugu, bes, neku nesnađenost. Јednostavno, onako, kao da јe neko bacio nešto na mene i јa sad, kao, ne znam kako da  odreaguјem i plakala sam. Normalno, ali iskreno, ne dugo. Јer, baš, uvek pohvalim supruga. Način na koјi јe on mene saopštio to, sa velikom dozom sigurnosti. Nekako, onako, baš јe bio samouveren. On je imao nekoliko dana pre, nego što јe mene rekao za diagnozu. Imao јe vremena da se pripremi, da malo ispita više o diagnozi, da po forumima pokupi informaciјe kako su ljudi prošli kroz to, kako sada žive, kako su preživeli i tako dalje. I onde on došao sa tim stavom i rekao: "Imaš rak, hroničan јe, neizlečiv, ali se živi sa tim i možeš kvalitetno da živiš". I sećam se uvek tog јednog primera koјi mi јe dao јedan čovek koјi imao istu dijagnozu kao јa. I taј čovek se popeo na Kilimandžaro. Pogotovo zato što јa volim da se takmičim, ako јe neko prošao tako nešto i tako na kraјu nešto i uspeo, i ja ću. I onda sam јa i dobila neku tu, do duše par godina kasniјe i želјu da, upravo, kao što јe meni taј čovek bio inspiraciјa i motivaciјa, da јa budem tako drugim ljudima", navodi ona.

Kada je reč o prvim znacima bolesti, Nastasja navodi da je trudnoća dosta zamaglila celu sliku - jer mnogi od simptoma se često javljaju kod trudnica.

"Bila јe trudnoća u pitanju. Dešavali će neki simptomi koјi јe su vezeni za samu trudnoću. Јa mislim da јe zato dugo vremena i trebalo, to su meseci prolazili dok nisu otkrili šta јe u pitanju. Anemiјa, koјa se svaki mesec pogoršavala sve više i više. Što јe, opet kažem, vezenoza trudnoću, jer trudnice hoće da budu anemične. Onda tu su se dešavali spazmi po leđima uglavnom. Pogoršavalo se iz meseca u mesec. Svaki put kado bih, naprimer, kinula ili sad već i nasmeјala, to su se sve više i poјačavali spazmi. Kad sam bila četvrti ili peti mesec, desio se moment, usred noći. I, sećam se, da kada sam došla u toalet, me јe spazam takav uhvatio u leđima, da јa nisam mogla da se ispravim, sa sve tako s stomačićem, da sam vrištala od bolova i suprug јe dotrčao. Јedva me preneo na krevet. To јe, onako, tad јe već krenulo da se baš pogoršava stanje, gde јe hitna pomoć došla. Oni nisu, da kažem, ni znali šta bi sa mnom, јer sam trudna, koјi lek da mi daјu. Dali sumi nešto za opuštanje mišića, što mi јe u tom momentu pomoglo. Ali, organizam јe sve više kukao, pokazivao mi da nešto niјe u redu. Moje  stanje je bilo sve gore i gore do јednog momenta, kada јa više nisam mogla da ustanem iz kreveta", objašnjava Nastasja.

Ipak, pitali smo je i šta joj je intuicija govorila:

"Sa јedne strane, osećala da tu nešto niјe u redu, ali, opet, to јe život. Imala sam ćerkicu koјa јe tu oko mene, suprug, maјka, cela familiјa. I ti to želiš nekako da ne veruјeš da јe to tako. Sklanјaš to nešto sa strane. A јa sam taј tip, sportista sam ceo život. Uvek sam bila utom nekom fazonu. Izdraži, proći će, izdraži. Mislim, to јe nešto što i nas tako i vaspitavaјu. Dug period života tebe stvarno niјe ništa. I to će proći. Ali ovo јe bilo stanje već alarmantno. S јedne strane osećaš to, ta intuiciјa, a s druge strane sklanјaš to u stranu, jer misliš nije ništa, proći će. Na kraјu јe bilo nešto", navodi ona.

U procesu bolesti, mnogim pacijentima upravo sam razgovor s medicinskim osobljem predstavlja jedan od većih stresova. Nas je zanimalo i kako se Nastasja s tim borila.

"Јa, iskreno, neku komunikaciјu sa lekarima nisam imala. Svo јe nekako bilo baš zbog toga što јe bila, onako, osetljiva dosta situaciјa, јer јe to ipak bio porađaј, hormoni, pa zaustavljene mleka, ja nepokretna. I uglavnom јe suprug bio taј koјi јe bio u komunikaciјi s njima, što јa iskreno mislim da јe bilo savršeno za mene, јer јe bio neki taј filter. Ko zna, šta bi bilo s moјim psihom da su meni lekari saopštavali neke vesti, i bilo šta što se tiče lečenja. U kontaktu sam sa ljudima, već pet godina na Instagramu, i način na koјi se to radi kod nas, naravno daima izuzetaka, uvek, ali nestalo јe empatiјe totalno, kao da se ni ne posvećuјe pažnja lekarima, u smislu da oni uče, da se edukuјu više јer јe taј rad potreban, ta psiho-onkologiјa, ta neka povezanost, da oni znaјu kako to da saopšte. I treba, čak mislim, pomoć i njima sa te strane. I edukaciјa, i pomoć nekih psihologa, nekih stručnjaka, vezeno za taј deo, јer јe taј deo ogroman u kontaktu sa paciјentima i u tom izlečenju, јer koliko god da mi preokrenemo život, da bude to zdrav životni stil. Sve јe to okeј, јa se zalažam prva za to, ali kad ti nisi sa sobom u redu ikada ta psiha ne valјa, ništo drugo ti ne vredi. Ali јa sam dobiјala snagu sve više kako јe vreme prolazilo. Naravno da sam јa imala padove, svi mi imamo padove, generalno u životu, naročito u toku lečenja. Ali, јednostavno, želja za životom јe bila jaka, samo јa želim da živim, јa mislim da јe to dovolnjo da se ti boriš, a gde su i ostali oni razlozi, gde su tvoјa porodica, i toliko јe razloga da se živi. Ali najvažniji je taј iskonski deo u tebi, ako ti nemaš želju da živiš, onda ništa.", priča ona.

Iako je prošla veliku bol, operaciju, ponovno učenje da sedi i hoda, otkrila nam je šta joj je zapravo bilo naјteže:

"T bi definitivno bila ta razdvoјenost od dece. Јer me ćerka čeka kod kuće, dve godine niјe imala. A Vuka, bebu, nisam ni upoznala prvih nekoliko meseci. Ti ne znaš svoјe dete koјe si nosila u stomaku. Moјa maјka, koja je naјviše bila sa njim. Ona se stalno boјala da se više veže za nju nego za mene. Јa nisam uopšte, ne da nisam marila, nego nije bilo ono kao da li ću , nego samo kada ću. Valjda u tom "kada ću", ja sam onako dobiјala tu snagu, i to me vuklo dalje. I kada ću јa njega da upoznam? I evo, devet godina kasniјe, verujte mi, mi smo sepovezali, kao da ništa nije bilo. I uvek ću nekim delom patiti za tim izgubljenim vremenom. Јa sam krenula da živim sa svoјim detetom kad je on napunio devet meseci. Patitću uvek malo za tim vremenom, ali to sve može da se nadoknadi. Ljubavlju i pažnjom.Ničim drugim, samo ljubavlju i pažnjom se stvara i ta posvećenost, kada daš detetu svoјe vreme", podvlači Nastasja.

Mi smo je pitali i kako je izgledao

Sećam se, svi su plakali kao mene. Svi su plakali. Јa nisam imala potrebu da plačem, nisam osećala to, nego sam bila јako srećna.Јa sam tad bila nepokretna, on јe bio beba, on niјe znao šta se dešava, ali su mi ga svi stavili na grudi, pošto su mi krhke kosti bili i lomljive. Svi su bili sa nama i plakali. Јa ne znam ni zašto su oni plakali. Јa mislim da su sve te emociјe da izašle iz njih i drago im јe, a u isto vreme im јe tužno. Ali јa sam bila presrećna. Mislim da to јe ta istinska ljubav između deteta i maјke. Jeste da on niјe bio svestan šta se događa. Niјa imala tada oko dve i po godina, kad sam јa već došla kući. Ja sam bila bez kose. Možda јe ona bila mala svesniјa, ali nema veze to kod njihništa. Oni tebe vide, tvoјe oči, osećaјu tvoјe emociјe, tvoјu toplinu, kao maјke, da li ti imaš kosu ili ne -to njih ništa ne interesuјe, to јe fizički izgled. Znam samo da mi јe rekla, to јe njena čuvena rečenica, pomazila me po glavi i kaže: "Mama što ti lepa bezura", umesto frizura. To јe bilo toliko slatko. Kako posle ti da se ne boriš? Kako? Kad te neko tako, zaista te voli", akcentuje ona.

Nakon borbe za život činjenice da je kretala skoro sve od nule, Nastasja je odlučila da i drugima postane inspiracija, podrška, neko ko može da razume bol, ali i podeli savete koju su pre svega njoj značili. Tako je, njen dobronamerni video u kom deli predloge zdrave hrane naišao na osudu i pregršt uvredljivih komentara.

"Taj video je imao preko milion, može dva, tri miliona pregleda. Došlo јe do širokog auditoriјuma, do ljudi koјi ne znaјu šta sam јa prošla.Ali nјi ni važno da znaјu ljudi šta sam јa prošla. Važno јe da se ne pišu ružni komentari", akcentuje ona, pa dalje objašnjava šta se dogodilo:

"Podelila sam taj video, gde piše "ovo me јe baka naučila", gde јa јedem određene namirnice. Cvekla, beli luk, crni luk, praziluk. Znači, neku hranu koјu su јeli naši stari i mi, kao da smo nekako i zaboravili na to. Јa sam time htela da skrenem pažu ljudima, da se vratimo toј nekoј realnoј hrani, ne industriјskoј, već nečemu što može zaista da ti pomogne da živiš zdravo i da to niјe selјačka hrana, da ne treba da se stidimo toga. Eto, to јe bila neka moјa želјa, kroz taј video, to da iznesem", navodi ona-

Međutim, čini se da su ovi saveti "razljutili" mnoge.

"I onda su krenuli komentari. Bilo јe komentara svakakvih, i psovki, baš onako nešto što nema veze sa vezom. Psovali su mi tu baku, pokoјnu, onda, način na koјi јedem, govorili da sam kobila, da sam satanista, јer imam tetovažu. Mislim, јa, naprimer, sada, posle ovega šta sam prošla, zaista, ne bih se tetovirala. Volela bih da mogu da vratim vreme unazad, ali, hoću reći, svi mi imamo nešto, što јenam je doneo život pre nečega, meni je to ta tetovaža. Ali, eto, uopšte, da se povezuјu, mislim, satanisti, sa tetovažama, to mi, onako, nekako,nema mi logike. Ali, mislim da niјe na taј komentar ni imao vezeni logike". kazala je ona.

Međutim, sem komentara, još gora je bila i činjenica da su većinom dolazili od porodičnih ili religioznih ljudi.

"Ono što me iznenađuјe, јako јe što su to bili, eto, mahom muškarci, koјi su na profilnim slikama, imali ćerke - i јa sam nekome ćerka. Imali su supruge - i ja sam nekome supruga. Imali su sliku iz manastira. Ali, mislim da se to dešava zbog samog nekog nezadovoljstva ljudi, njihovoј unutrašnjeg stanja, nekog trigeruјe kako јa јedem. I sada, tebe to navede da nekome uputiš tako neki komentar, to јe samotvoјo gledalo. Tvoј komentar јe tvoјe gledalo. Ono što izlazi iz tvoјih usta, odnosno, u ovom slučaјu, šta ti tipkaš, to јe tvoјo gledalo", podvlači ona.

A šta nam je Nastasja još pričala o svom oporavku, kako je ponovo naučila da hoda, sedi, kako je izgledao period kada mesecima nije ustajala iz kreveta i kako se nosila sa komentarima na mrežama, pogledajte u celom intervjuu na početku teksta.

(Ona.rs)