Imam 29 godina, ne želim da imam decu: Komentar moje najbolje prijateljice me je povredio više nego išta ikada

Neke priče nas podsećaju koliko duboko društvo i dalje povezuje ženstvenost s materinstvom. Jedna čitateljka portala BrightAide je bolan trenutak sa svojom prijateljicom — i kako ju je samo jedna rečenica naterala da posumnja u sopstvenu vrednost.

Pismo:

Preporučujemo

„Imam 29 godina i rekla sam svojoj najboljoj prijateljici da ne želim decu. Umesto da poštuje moju odluku, planula je: ‘Ti nisi žena onda". Ostala sam bez reči. Podsetila sam je da sam uvek bila uz nju — čuvala sam joj dete, organizovala baby shower, bodrila je kao majku. Samo se podrugljivo nasmejala i rekla: ‘To je drugačije — materinstvo je prava žrtva.’

Rekla sam joj da svi znaju da je rodila samo zato što ju je njena majka pritiskala. Nastala je tišina.

Mesec dana kasnije pojavila se na mojim vratima — ne da se izvini, već da mi uruči pozivnicu za rođendan svog deteta. Na poleđini, njenim rukopisom: ‘Možda ćeš promeniti mišljenje kad vidiš šta propuštaš.’”

Stručnjaci iz Bright Side tima su joj odgovorili:

"Hvala ti na pismu.

Potrebna je hrabrost da se podeli nešto toliko lično — posebno kada se radi o izborima koji dovode u pitanje tradicionalna očekivanja. Tvoje iskustvo nije samo istinito i validno, već i iskustvo koje mnoge žene tiho proživljavaju.

Psihološki uvidi i saveti

1. Redefiniši ženstvenost izvan materinstva

Važno je zapamtiti da odluka da nemaš decu ne znači da si „manje žena“. Naprotiv, istraživanja pokazuju da mnogi odrasli koji su svesno odlučili da ne postanu roditelji prijavljuju jednak, a ponekad i viši nivo životnog zadovoljstva u poređenju s roditeljima. Jedan sistematski pregled studija utvrdio je da je život bez dece često povezan sa snažnim osećajem blagostanja i slobodom da se prate lični ciljevi. To dokazuje da ispunjenost ima mnogo oblika — a materinstvo je samo jedan od njih.

2. Prepoznaj da stigma potiče iz društva, a ne iz tebe

Pritisak koji osećaš nije odraz tebe — već društvenih normi. Američko udruženje psihologa (APA) navodi da, iako je sve više odraslih koji ne žele decu, oni i dalje često trpe nepravdu i osudu, ukorenjenu u zastarele rodne uloge. Ako kritike posmatraš kao odraz kulturnih očekivanja, a ne svoje vrednosti, lakše ćeš odvojiti svoj identitet od tuđih presuda.

3. Osloni se na zajednicu koja deli tvoj pogled

Kada se suočavaš sa osudom, povezivanje sa ljudima koji razumeju tvoj izbor može biti lekovito. Pokazalo se da podrška vršnjaka značajno poboljšava sposobnost suočavanja i smanjuje stres kod onih koji trpe društvenu stigmu. Bilo online ili uživo, pronalaženje zajednice istomišljenika može ti pomoći da potvrdiš svoj izbor i shvatiš da u tome nisi sama.

4. Izazovi unutrašnju stigmu novim narativima

Ponekad se spoljašnja osuda uvuče u nas i počnemo da sumnjamo u sebe. Ali istraživanja pokazuju da deljenje ličnih priča i pozitivnih narativa može pomoći u razgradnji samoprezira i obnovi samopouzdanja. Pokušaj da svoju odluku da nemaš decu posmatraš kao svesnu, osnažujuću odluku koja odražava tvoje vrednosti i viziju života — ne kao nedostatak.

Evo šta treba da zapamtiš

Odluka da nemaš decu često izaziva beskrajne rasprave — i, nažalost, nepravedne osude. Ali ne imati decu jeste upravo to: izbor.

Nekoliko blagih podsetnika za trenutke kada svet pokuša da te ubedi da si „manje“ zbog toga:

Nema ništa pogrešno u tebi.

Želeti decu je u redu. Ne želeti decu je u redu. Obe odluke su validne. Važno je samo ono što je ispravno za tebe.

Tvoj život — tvoj izbor.

Ljudi biraju karijere, domove, načine života — odluka da nemaš decu nije ništa drugačija.

Nisi sama.

Gotovo jedna od pet odraslih osoba u SAD-u ne želi decu. Postoje čitave zajednice ljudi koji osećaju isto što i ti.

Nikome ne „duguješ“ dete.

Ne roditeljima, ne partneru, ne društvu. Ne postoji obaveza da ispuniš tuđu predstavu o roditeljstvu.

To nije sebično.

Naprotiv, biti svestan izazova sveta i doneti odluku koja je iskrena prema sebi — zahteva hrabrost.

Biologija nije sudbina.

To što možeš da imaš decu ne znači da moraš. Ti si više od svojih godina, plodnosti ili rodne uloge.

To što bi bila „dobra u tome“ nije razlog.

Možda imaš osobine koje bi te učinile divnom majkom — ali ako ne želiš tu ulogu, to je dovoljan razlog.

Nasleđe nije samo u deci.

Tvoja dobrota, tvoj rad, tvoje stvaralaštvo — sve to ostavlja trag. Postoji mnogo oblika nasleđa.

Ne duguješ objašnjenja.

Pitanje „Zašto ne želiš decu?“ nije ničije pravo, osim ako sama ne želiš da govoriš o tome. Jednostavno „Nije za mene“ sasvim je dovoljno.

Njihove sumnje govore o njima.

Ljudi koji osporavaju tvoj izbor to čine iz svojih uverenja — ne zato što si ti u krivu. Empatija prema njima, ali i prema sebi, vodi mnogo dalje od rasprave.

Na kraju dana, biti žena ne znači biti majka — znači živeti autentično, praviti izbore koji odražavaju ko si i ne dozvoliti nikome da napiše tvoju priču umesto tebe.

(Ona.rs)