Za najobrazovaniju slikarku nije bilo mesta u rodnoj zemlji: Umrla je prerano, a ostavila večni trag

Milena Pavlović Barili rođena je 5. novembra 1909. u Požarevcu, kao jedino dete Danice Pavlović i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika. Njena majka bila je potomkinja loze Karađorđevića, a otac ugledni Italijan sa bogatim muzičkim obrazovanjem. Oboje su želeli da Milena dobije najbolju moguću umetničku i obrazovnu podlogu.

Preporučujemo

Od najranijeg detinjstva pokazivala je izuzetne sposobnosti. Već sa pet godina čitala je novine i učila italijanski i francuski jezik, sa sedam pisala stihove o smrti, a sa deset godina savladala nemački u Gracu. Njena majka, Danica, imala je odlučujući uticaj na njen razvoj, vodeći je na dvor Karađorđevića kako bi pohađala Umetničku školu Bete i Riste Vukanovića u Beogradu. Tu je, pod mentorstvom pionirke crtanja karikatura Bete Vukanović, razvila svoj umetnički talenat, a sa samo 14 godina nacrtala je karikaturu kraljice Marije.

Obrazovanje i rani umetnički razvoj

Milena je svoje školovanje nastavila na umetničkoj akademiji u Minhenu u klasi profesora Štuka, gde je postala prva žena koja je pohađala njegovu klasu. Već tada je počela da menja stilove i istražuje različite umetničke pravce, dok je njeno interesovanje išlo dalje od slikarstva – Milena je razvijala i osećaj za modni dizajn.

Prvu samostalnu izložbu imala je u Beogradu, a potom su usledile izložbe u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku. Pored slikarstva, pisala je i stihove, prvi put objavljene 1934. godine u italijanskom listu Quadrino.

Borba za mesto u rodnoj zemlji

U Kraljevini Jugoslaviji, uprkos svom izuzetnom talentu i obrazovanju stečenom u Beogradu i Minhenu, Milena Pavlović Barili nije imala mesto u umetničkom životu zemlje. Nijedna varoš nije želela da je primi za nastavnicu crtanja, a lokalne institucije nisu prepoznale njenu vrednost, što je odražavalo malograđansku, birokratski zatvorenu i tradicionalnu sredinu koja nije bila spremna da prihvati umetnicu sa međunarodnim ambicijama i inovativnim pristupom. Njena kombinacija intelektualnog nasleđa, internacionalnog obrazovanja i eksperimentalnog izraza bila je ispred svog vremena, dok je tržište umetnosti i modnog dizajna u zemlji bilo nedovoljno razvijeno da podrži karijeru kao što je njena. Tek u inostranstvu – u Parizu i Njujorku – Milena je pronašla prostor u kojem su njena umetnička i modna inovativnost, ličnost i talenat mogli da budu prepoznati i vrednovani.

"Srpska Frida Kalo"

U Americi, gde je od 1939. godine pronašla svoj mir, Milena je doživela vrhunac karijere. Počela je da se bavi modnim dizajnom i ilustracijom, radeći za kozmetičke kompanije i modne magazine. Njena ilustracija večernje haljine našla se na naslovnoj strani magazina Vog 1940. godine, a Milena je ubrzo postala stalna ilustratorka ovog prestižnog časopisa. Njeni radovi, ali i ličnost, bili su ispred vremena – spoj umetnosti, mode i ličnog stila.

Ameriku je doživljavala i kao prostor oslobađanja od roditelja čije su snažne ličnosti uticale na njen razvoj. U svojim pismima roditeljima iz Njujorka sve češće se posvećivala sebi i umetničkom izrazu, pokazujući želju za samostalnošću i odrastanjem.

Ličnost i umetnički izraz

Milena je u svemu što je radila predavala svoje celo biće. Njeno slikarstvo ispunjeno je lutanjima, susretima, rastancima, tugama i pritajenim traumama, dok je poštovala tradiciju, ali je uvek bila inovativna i modernistički orijentisana.

Njena majka, Danica Pavlović, kasnije je oblikovala i idealizovanu sliku Milene, prikazujući je kao čudo od deteta koje je putovalo po svetu, družilo se sa poznatim ličnostima, srećno se udalo za Amerikanca i prerano umrlo od posledica pada s konja.

Završetak života

Milena Pavlović Barili preminula je 1945. godine u Njujorku, u 36. godini života.

Prema jednom od najpouzdanijih izvora, imala je urođenu srčanu manu i već je godinama bila u lošem zdravstvenom stanju; tadašnji medicinski zapis navodi "najverovatnije srčani udar" kao uzrok smrti. Međutim, drugi izvori dodaju kontekst: godinu dana pre smrti pala je s konja i ozbiljno povredila kičmu, provela mnogo vremena u gipsu, te neki smatraju da je ta povreda indirektno doprinela slabljenju organizma i srčanog stanja.

Iako je njen život bio kratak, ostavila je neizbrisiv trag u umetničkoj Evropi između dva svetska rata, a njena dela i danas inspirišu umetnike i ljubitelje umetnosti širom sveta.

(Ona.rs)