Suprug joj je rekao "Ma daj, to svaka žena radi": Branka je od nule izgradila carstvo poslastica u Loznici

Postoji nešto magično u trenutku kada uzmete prvi zalogaj omiljenog kolača ili kada se prva kugla sladoleda prisloni na nepca. Sladoled nas vraća u letnja popodneva i iako ga danas možemo kupiti na svakom ćošku, ipak je onaj pravi, domaćinski i dalje na ceni.

Život piše romane, a u slučaju naše sagovornice Branke Živanović, scenario je počeo 2011. godine. Bolest supruga i dvoje studenata u kući primorali su je da potraži novi izvor prihoda. Bez prethodnog iskustva, ali sa diplomom tehnologa i jasnom vizijom, zakoračila je u svet preduzetništva u godinama koje mnogi smatraju "kasnim".

U moru industrijskih proizvoda, Branka Živanović je odlučila da tržištu ponudi nešto potpuno drugačije.

- Kada sam rekla suprugu da hoću da se bavim poslastičarstvom, on je rekao: 'Ma daj, molim te, pa znaš da svaka žena to radi, na banderi imaš bukvalno oglase da se rade torte, kolači, ponude i tako dalje'. Ja sam smatrala da to nije to, da ipak čovek negde mora da ima neku svoju priču - rekla nam je sagovornica odmah na početku.

Odmah nam je otkrila i po čemu se njeni proizvodi razlikuju od ostalih.

- Napravila sam divnu recepturu za taj mlečni sladoled koji je zaista izuzetnog kvaliteta, zato što se mleko direktno povlači koje je pomuženo. Tog momenta se mleko koristi, u pasterizator se stavlja i koristi se mleko visokog i proverenog kvaliteta. Dosta koristim sveže voće koje se isto povlači - maline, jagode... Sve što mogu u toj svežoj formi da koristim od sirovine, ja to koristim i stavljam u svoj proizvod. Samo ono, naravno, minimalno što ne mogu - čokolada, vanila ili tako neki ukusi koje sam prosto prinuđena da koristim za sladoled - kaže nam Branka.

Kako nam je rekla, oduvek je volela sladoled, još kao dete, pa ideja da otvori poslastičarnicu nije se rodila tek tako.

- Ideja je krenula davne, ali možda i ne tako davne 2011. godine, sticajem okolnosti i porodične situacije. Deca su bila studenti, suprug se razboleo i mi smo iz jednog privatnog posla, prosto morali da pronađemo neki drugi izvor prihoda kad se on razboleo. U meni je uvek bila želja da radim i da se bavim nekim privatnim poslom i tada je ta situacija bila pokretač da krenem bez obzira na moje godine, mada su to već bile kasne četrdesete godine - priznaje nam Branka da joj godine i nisu baš išle na ruku.

Međutim, ideja se proširila i dobila novu putanju.

- Ideja je bila da pokrenem svoju proizvodnju, ali samouslužnu. To znači da radim neki proizvod koji će biti plasiran na tržište za lokalne ugostitelje. Volela sam sladoled kao dete i to je onako kao prvi klik bio u glavi. I da sirovina kojom ću raditi bude sve pokrenuto sa lokalnog tržišta, gde ću možda pokrenuti i taj neki deo ženske populacije koja se nalazi u tim ruralnim sredinama - objašnjava početak.

Branka je verovala u svoje snove, zacrtani cilj koji je imala ispred sebe i onda je uspeh morao biti zagarantovan.

- Nisam ni mogla da shvatim da ću u tim godinama uspeti nešto da uradim, ali mislim da je negde jedna duboka vera to sve iznela. Jedna upornost, bez obzira na godine i na okolnosti. Ovo tržište nije tako malo. Ovde imate, već i tada je postojalo, dosta dobrih proizvođača koji su bili u toj oblasti poslastičarstva. Međutim, ja sam, kažem vam, sa tom verom nekom i upornošću uspela da izguram i da dođem ovde sad gde jesam. Imam poslastičarnicu, proširila sam asortiman, ne samo sa sladoledom, već sa poslasticama koje su čuvene ne samo u Loznici, već i malo šire - kaže nam sagovornica.

Ljubav je "dovukla" u Loznicu

- Ta ljubav nas svuda negde vodi. Ja sam rodom iz Brusa, sa padina Kopaonika, tamo sam rođena, studirala u Beogradu i na studijama sam se i upoznala sa suprugom. Njegova želja je bila da živimo ovde, tako sam se i ja preselila ovde i došla u sredinu koja mi je apsolutno bila nepoznata, gde nisam poznavala nikog. Vremenom se čovek prilagodi i adaptira na sredinu u kojoj živi. Da biste opstali, vi morate, gde god da vas, što kažu, Bog smesti da živite, vi morate da se prilagodite ako želite. Ja sam sad zahvalna što sam ovde. Upoznala sam divne ljude i prijatelje, čak sa nekima smo postali i kumovi - rekl nam je ova rođena Brusjanka.

Otkrila nam je, kako ona misli, da je prva osoba u Srbiji koja je napravila sladoled od bundeve.

- Prvi sladoled koji sam i napravila bio je od bundeve. U nekim časopisima su izašli članci, mislim da je prvi proizveden sladoled od bundeve bio upravo ovde u mojoj poslastičarnici, u mojoj radionici. Danas već vi imate na tržištu jako puno tih čuvenih sladoleda i nema šta nema u ponudi. Ali tog momenta kad sam ja radila, mislim da je to bilo jedinstveno u Srbiji, koliko se ja sećam - otvoreno nam je rekla sagovornica.

Pitali smo šta je najvažnije u pripremi domaćeg sladoleda.

- Tu je najbitnija dobra sirovina i morate taj tehnološki proces neki da imate koji ćete ispoštovati da biste dobili visok kvalitet. Ne možete tek tako napraviti nešto, to je na zanatskom nivou, to nije industrijski sladoled. On se potpuno razlikuje od industrijskog sladoleda. Mislim da većina ljudi nije dovoljno ni edukovana da bi mogli da razlikuju jer se rukovode cenom. To su dijametralne stvari između industrijskog i ovog, što se tiče i same sirovine i načina pripreme. Tako da, sladoledi na zanatskom nivou kada se rade, uvek su kvalitetniji i bolji nego industrijski. Ne potcenjujem nikog, nemojte ovo pogrešno da razumete i da neko shvati pogrešno. Jednostavno to jeste tako, činjenica je - kaže ona.

Put do uspeha nije bio lak. Bilo je potrebno određeno vreme da to uspe, da Branka bude zadovoljna svojim proizvodom i onim što će da plasira.

- Pa trebalo je sigurno nekih godinu dana upornih proba. I u tom periodu ja mislim da svi naši prijatelji, to mi je uvek mnogo simpatično, nikad u životu nisu pojeli više sladoleda nego u tom periodu. Oni su dolazili na degustaciju, isprobavali i sve to da bi meni dali podršku u svemu tome. Oni su kupovali, pa širili priču dalje, pa su dolazili. Negde ipak ima oko nas puno dobrih ljudi koji žele da vas podrže, da vam pomognu - priznaje nam ona.

Ipak, pomoć u svemu tome, u tom procesu, kao vetar u leđa bilo je i jedno posebno udruženje.

- Tada kada sam počinjala tu priču, tada se u Loznici osnovalo Udruženje žena preduzetnica "Kreativna vizija". To je udruženje koje je meni jako pomoglo da ja mogu da se snađem u tom privatnom poslu kad su u pitanju žene. Da se negde implementiram na tržište i da me ono prepozna. Bila su dešavanja koja su angažovali udruženje, to žensko preduzetništvo i između ostalog i moj rad koji je bio prikazan na tim manifestacijama. Tako da sam stvarno zahvalna udruženju "Kreativna vizija". I dan-danas sam član, kad je moja osnovana firma, tad je osnovana i "Kreativna vizija", tako da sam ja tu negde u celoj toj priči već dugo godina sa njima - objašnjava povezanost i posebnu vezu koju imaju.

Branka Živanović nam je rekla i da sve ovo, ceo uspeh ne bi bio moguć bez podrške okoline i najbližih.

- Vi morate imati podršku i kad pogrešite, potreban vam je neko da vam kaže: 'Pogrešila si, to ti nije dobro, daj probaj da ispraviš'. Meni je to jako bitno. Ja sam rekla prijateljima: 'Nemojte me samo hvaliti, morate da mi date malo i neki kritički osvrt na nešto što nije dobro, da biste vi znali u životu kako ćete ići, u kom pravcu ćete dalje da ispravite ono što nije dobro'. Bez obzira u kojoj oblasti se radi i gde se čovek nađe sa svojim poslom, mislim da je to pozitivno, ne treba da gledamo negativno - kaže Branka i dodaje da su se i njena deca žrtvovala zarad uspeha poslastičarnice.

- Imam sina i ćerku. Oni su, kad se sve to dešavalo, bili studenti. Suprug se razboleo, dva studenta, ne znate gde se nalazite. I oni su godinu dana žrtvovali na fakultetima, vratili se ovde i meni su pomagali da bismo mogli da pokrenemo posao i da zaživi poslastičarnica. Oni su sebe možda negde izgradili kroz to, jer su videli šta znači porodica, šta znači kad su svi posvećeni jednom cilju zbog problema jednog člana. Videli su da kad su svi tu skupa zajedno, da samo tako možemo da istrajemo. A već sam pričala i o prijateljima koliko su mi podršku dali. Pojeli su ne znam koliko sladoleda, možda i kad im se nije jelo, jeli su - kroz smeh nam priča Branka.

Zanimalo nas je da nam Branka, kao stručnjak u poslastičarstvu i konkretno u sladoledima, da savet kako da prepoznamo dobar, kvalitetan sladoled, odnosno da procenimo da li je "veštački".

- Po boji možete da prepoznate, kad imate preterano intenzivnu boju. Ako vam je jagoda jarko crvena, crvena, naravno da je tu dodata boja. Jer vi ako stavite da vam bude jagoda sveža u svom proizvodu, vi ćete dobiti neku pastelnu roze boju. To su te neke, da kažem, nijanse koje će razlikovati sam proizvod. Sve što vam je intenzivnija boja i jača boja, pričam o voćnim sladoledima, to vam je znak da je negde boja dodata - otkriva nam ona.

Kako je Branka po struci tehnolog, podrazumeva se da joj je to znanje i te kako pomoglo u poslu sa poslasticama.

- Pomoglo je svakako. Mislim, potrebno je ipak imati neko znanje. Sam tehnološki proces zahteva neko znanje. Ja nisam imala nikakav vid obuke ili bilo šta, ja sam samostalno sve odradila, sve te recepture, ne samo po pitanju sladoleda, već i nekih kolača. Ali zaista dosta toga ima po čemu bih bila prepoznatljiva, a da sam jedinstvena na tržištu, da nemate kod drugih proizvođača. Tako da mislim da mi je ta moja diploma pomogla, nisu me roditelji džabe školovali. I mislim da bi svakom tako pomoglo ako se nađe u svojoj oblasti. Ali bilo je tu, naravno, i dosta edukacije na koje sam išla, prosto morate da pratite sva savremena dešavanja u toj oblasti, tako da sam i ja sebe negde edukovala. I dosta mi je značilo. Ja sam licencirani konsultant za izradu dokumentacije i implementaciju HACCP-a za bezbednost hrane, tako da sam se i time bavila i radila i to mi je prilično pomoglo kako treba da organizujem i kako da funkcionišem u tom sistemu - odgovara nam Branka.

Za kraj, zanimalo nas je koje su to poslastice koje se najviše traže u njenoj poslastičarnici kao i koje poslastice možda treba da se vrate na velika vrata jer su nepravedno zapostavljene.

- Pa kada su poslastice u pitanju, to su većinom neke sad aktuelne Dubai kuglice, torta pistać-malina, pa ne znam šta još, to su trendovi. Ali naravno, ima i klasičnih torti, počev od reforme, od sitnih kolača koji se rade, neke karamel korpice... To su zaista prepoznatljivi neki kolači - kaže nam za kraj Branka Živanović.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.