Ko je Andrea Petković: Prelepa teniserka osvaja Australijan open bez reketa, o Novaku govori iskrenije od svih

Andrea Petković nikada nije bila tipična sportistkinja. Dok su druge brojale trofeje, ona je brojala knjige. Dok su druge učile kako da se predstave sponzorima, ona je učila kako da razume svet. A dok su mnoge karijeru završavale u tišini, Andrea je iz sporta izašla glasno, dostojanstveno i pametnije nego što je u njega ušla.

Rođena 9. septembra 1987. godine u Tuzli, u tadašnjoj Jugoslaviji, Andrea je već sa šest meseci sa roditeljima otišla u Nemačku. Odrasla je između dva identiteta - balkanskog temperamenta i nemačke discipline i upravo taj spoj učinio ju je drugačijom od samog početka.

Preporučujemo

Porodica kao temelj

Njen otac Zoran Petković bio je bivši jugoslovenski teniser i član Dejvis kup reprezentacije. Tenis joj nije nametnuo, već joj ga je predstavio. Andrea je prvi put uzela reket sa šest godina, ali nikada nije bila dete koje je gurano ka slavi. Završila je srednju školu, položila maturu (Abitur), i tek tada se potpuno posvetila profesionalnoj karijeri.

Majka Amira radila je kao stomatološka asistentkinja, mlađa sestra Anja studirala, a porodica je uvek insistirala na obrazovanju, a ne samo na sportu.

Andrea je odrasla u kući u kojoj se pričalo više jezika, čitalo mnogo knjiga i u kojoj se uspeh nije merio samo medaljama.

Devojka koja je čitala Getea između mečeva

Dok su druge teniserke slobodno vreme provodile u šopingu, Andrea je nosila knjige Getea, Oskara Vajlda i eseje o filozofiji. Upisala je političke nauke na daljinu, paralelno sa profesionalnim tenisom.

Kasnije je govorila:

„Tenis mi je dao telo, ali knjige su mi dale glavu.“

U svetu u kojem se sportistkinje često svode na izgled, Andrea je bila žena koja je želela da razume politiku, društvo, identitet, migracije i kulturu.

Karijera puna vrhova i padova

Bila je deveta na svetu. Igrala četvrtfinala i polufinala grend slemova. Osvojila sedam WTA titula. Pobedila najbolje igračice svog vremena. Ušla u istoriju nemačkog tenisa.

Ali njena karijera bila je obeležena i povredama koje bi mnoge slomile: kidanje ligamenata, povrede kičme, operacije, rehabilitacije koje su trajale mesecima. U jednom trenutku pala je ispod 200. mesta na svetu.

Tada je prvi put razmišljala da odustane.

Slala je mejlove redakcijama, političarima, časopisima – raspitivala se za prakse, za nove početke. Imala je plan B. I to joj je dalo snagu da se vrati.

I vratila se.

I ponovo ušla u top 20.

I ponovo osvajala turnire.

Njena druga karijera - ona medijska

Andrea je jedna od retkih sportistkinja koja je paralelno gradila medijski identitet. Vodila je YouTube vlog „Petkorazzi“, pisala kolumne, dnevnike sa turnira, eseje o sportu, strahu, identitetu i pritisku.

Nije se trudila da bude savršena. Bila je iskrena.

Pisala je o anksioznosti. O sumnjama. O tome kako je teško biti jaka kada svi misle da jesi.

Zato su je ljudi voleli.

„Ja sam Nemica, ali mi je duša srpska“

Andrea nikada nije bežala od svojih korena.

„Ja sam očigledno Nemica, ali moja duša je srpska. Ja sam emotivna, vatrena, impulsivna. To nisam naučila u Nemačkoj.“

Govorila je srpski, nemački, engleski i francuski. Nosila Balkan u temperamentu, a Evropu u razumu.

O Novaku - bez mita, ali sa poštovanjem

Kada danas govori o Novaku Đokoviću, Andrea to ne radi kao navijač, već kao neko ko ga razume iznutra.

"Nikada više neću reći da je Novak star."

Objasnila je da mi, obični ljudi, ne možemo da razumemo sportistu koji prevazilazi biologiju.

"On nije normalan čovek. On radi vanzemaljske stvari. I to mislim kao najveći kompliment."

Njena analiza nije senzacionalistička, već ljudska. Govori o telu, strahu, mišićima, biologiji, ali i o mentalnoj snazi.

"Ako ostane zdrav - može sve."

O kraju jedne ere

Ceremonija oproštaja Rafaela Nadala ju je rasplakala.

"Više mi je bilo tužno nego lepo. Trojica su već otišla. Ostao je samo Novak."

U toj rečenici je ceo sport.

Život posle tenisa

Andrea danas živi između pisanja, televizije, komentarisanja, putovanja i predavanja. Nema potrebu da se dokazuje. Nema potrebu da se vraća na teren. Nema potrebu da glumi večitu mladost.

Ona je žena koja je prihvatila vreme.

A zašto je Andrea Petković posebna?

Zato što je dokaz da sportistkinja može biti i intelektualka.Zato što je dokaz da snaga ne mora da bude glasna.Zato što je dokaz da karijera ne prestaje kada se reket spusti.

Andrea Petković danas ne osvaja trofeje.

Ona osvaja poštovanje.

I baš zato je njena priča mnogo veća od tenisa.

(Ona.rs)