Branka Petrić nije samo velika glumica: “Jedan njen gest mi je kao studentkinji promenio život zauvek”

Glumica Branka Petrić nedavno je zablistala u predstavu "Garderober", a tim povodom društvenim mrežama počela je da se širi ispovest jedne devojke koja je svojim iskustvom pokazala zašto ovu umetnicu publika ne poštuje samo zbog velikih uloga, već i zbog ljudskosti koju nosi van scene. U vremenu kada su empatija i razumevanje često potisnuti svakodnevnim brigama, priče poput ove podsećaju koliko jedan mali gest može zauvek promeniti nečiji život i ostati urezan kao uspomena koja se ne zaboravlja.

Jedna Marija na mreži X podelila je iskustvo iz studentskih dana, kada je kao mlada devojka došla u Beograd na studije i iznajmila garsonjeru koja je pripadala pokojnom glumcu Bekim Fehmiu, suprugu Branke Petrić.

Preporučujemo

„Kada sam ja bila student, čuvala sam jednog bebca čiji roditelji su se setili da se stan na istom spratu izdaje i da bih mogla tu da živim od oktobra kada krene fakultet. Taj stan, jedna garsonjera, pripadao je pokojnom glumcu Bekimu Fehmiuu i suprugu Branke Petrić. Moja mama se dogovorila sa njom oko iznajmljivanja, i cena je bila 200 evra, a do fakulteta sam mogla i peške. Tada je 200 evra vredelo mnogo više nego danas, i za nas je bilo mnogo, ali kao i svi studenti kada dođu u Beograd na fakultet, roditelji vam se žrtvuju i odriču svega da biste vi završili školu.”

Marija je potom opisala trenutak koji joj je, kako kaže, obeležio čitavo studiranje.

„Kada je trebalo da odnesem prvu kiriju, gospođa Branka me je pozvala u JDP da joj novac dam pre predstave i budem njen gost i istu pogledam. Kada sam došla, ona je sišla u kostimu na recepciju, pogledala me, tada smo se upoznale i kada sam krenula da joj dajem novac ona je pogledala u novčanice i rekla: "Molim, šta je to?" To me je zbunilo, nisam znala gde smo pogrešili. Kada je videla moj izraz lica rekla je: "Ne, ne, tvoja mama mene sigurno nije lepo razumela, pobogu ti si student, kakvih 200 evra, to je mnogo, ovo je dovoljno", i uzela je jednu novčanicu od 100, a drugu mi vratila.”

Njene reči, kako priznaje, ostale su joj među najdragocenijim uspomenama iz mladosti, ne samo zbog finansijskog olakšanja, već zbog osećaja da je neko razume i vidi njenu borbu.

„Pitala sam je da li je sigurna, ona je rekla: "Naravno da sam sigurna, ni slučajno, nemoj da mi se zahvaljuješ ništa, pozdravi mamu i samo uči." Ljudi moji, ja sam tada bila najsrećnija osoba na svetu. I sada sam kad se toga setim. Čuvala sam bebca za velikih 25.000 dinara, infostan je koštao 600 dinara, kablovsku sam pozajmljivala, a wifi sam iz kupatila hvatala od druga koji je živeo u zgradi iza moje.”

Na kraju je objasnila da joj je upravo taj gest omogućio da lakše pregura studentske dane, završi fakultet i razvije veliku ljubav prema pozorištu.

„Zahvaljujući njoj ja sam sa svojom platom i dodatnim radom preko omladinske uspevala da finansiram i stan i život i da minimalno opteretim moje, i osećala sam se kao najbogatija osoba na svetu. Učila sam, završila sve uglavnom na vreme, postala zaljubljenik u pozorište, i najveći poštovalac lika i dela velike, predivne gospođe Branke Petrić.”

Ova priča izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama, a mnogi su zaključili da se veličina jednog umetnika ne meri samo nagradama i aplauzima, već i načinom na koji utiče na živote ljudi van reflektora. Upravo zato ispovest ove devojke danas mnogi vide kao možda i najlepšu potvrdu zbog čega je Branka Petrić ostavila neizbrisiv trag, ne samo u domaćoj kulturi, već i u srcima ljudi koje je srela.

(Ona.rs)