“Ustajale smo u tri ujutru, a opet smo bile srećne”: Baka Ljubica imala je 110 potomaka i priču koju pamtimo

U vremenu kada su velike porodice postale prava retkost, priča bake Ljubice Vuković iz travničkog naselja Brankovac vraća nas u jedno potpuno drugačije doba - vreme kada su kuće bile pune dece, kada su se generacije okupljale za istim stolom i kada se život merio drugačijim vrednostima.

Baka Ljubica je pre nekoliko godina privukla pažnju javnosti neverovatnim podatkom - imala je čak 110 unučadi, praunučadi i čukununučadi. Njena porodica bila je jedna od najbrojnijih u centralnoj Bosni, a iza tog broja krila se životna priča žene koja je prošla kroz decenije velikih promena.

Preporučujemo

U intervjuu koji je tada dala za „Dnevni avaz“, Ljubica je otkrila da ima 40 unučadi, 66 praunučadi i četvoro čukununučadi.

"Imam 40 unučadi, 66 praunučadi i četvoro čukununučadi", rekla je tada sa ponosom.

Njena životna priča počela je još davne 1949. godine, kada se udala za svog supruga Marka. Zajedno su gradili porodicu u vremenu koje je bilo mnogo skromnije nego danas, kada se živelo od rada, odricanja i velike međusobne povezanosti.

Kada je njen suprug preminuo, Ljubica je mislila da ni ona neće dugo bez njega.

"Mislila sam, kad moj Marko ode, brzo ću i ja otići, ali evo me, produžila sam boravak za 28 godina. I nisam se molila Bogu da on prvi ode niti da ja ostanem", ispričala je tada.

Njene reči nisu bile samo priča o dugovečnosti, već i o jednom načinu života koji je gotovo nestao. Žene njene generacije često su nosile teret čitave porodice - brinule o deci, kući, poslu i domaćinstvu, a za sebe su retko imale vremena.

“Ustajale smo u tri ujutru, a opet smo bile srećne”

Govoreći o razlikama između života žena nekada i danas, baka Ljubica nije skrivala da veruje da su današnje žene u mnogo boljem položaju.

"Sada gospodari spavaju, ležu kad hoće, ustaju kad hoće, a mi smo morali da ustanemo u tri ujutru, idemo na posao, pa kasnije opet idemo na posao za životnu platu. I opet smo bili srećni", rekla je.

Prisjećajući se prošlih vremena, govorila je i o tome da žene nekada nisu imale mogućnost izbora kakvu imaju danas.

"Ženama je ranije bilo gore. Svi su bili tutori, udarali bi, pravili bi buku, a sada, ako udariš ženu, ona bi otišla, ne bi te ni slušala. S jedne strane, sada je bolje. Muževi bolje brinu o svojim ženama", rekla je.

Za nju se promenio čitav odnos prema braku i porodici. Nekada se, kako je objasnila, živelo drugačije - ljudi nisu mnogo pričali o emocijama, ali su zajedno prolazili kroz sve životne teškoće.

“Bila sam vezana za svoju decu”

Baka Ljubica osvrnula se i na promene u roditeljstvu. Dok je njena generacija odrastala uz mnogočlane porodice, danas se sve više ljudi odlučuje za drugačiji život.

"Nemaju decu jer žele da budu svoji gospodari, a ja sam bila vezana za svoju decu. Zato nema mnogo dece. Ranije ih je bilo manje, ali su ljudi bili zadovoljni. Danas je sve sređeno, a svet je nezadovoljan", govorila je.

Iako je razumela da se vremena menjaju, priznala je da svoj život ne bi menjala za današnji.

Za nju porodica nije bila samo broj članova, već svakodnevna bliskost, pomoć i osećaj pripadanja. Sa tolikim brojem potomaka, iza njenog imena ostala je priča o generacijama koje su odrasle uz njene vrednosti.

“Kakva proslava, nije se ni znalo za 8. mart”

Posebno su pažnju privukle njene reči o Međunarodnom danu žena.

Danas je 8. mart prilika da se ženama pokloni pažnja, cveće ili mali znak zahvalnosti, ali u mladosti bake Ljubice taj praznik nije imao mesto u svakodnevnom životu.

"Kakva proslava, nije se ni znalo. Letelo se, radilo, niste imali vremena ni da se nedeljom kako treba odmorite", prisetila se.

Na pitanje šta bi poručila ženama za 8. mart, odgovorila je jednostavno i sa dozom humora:

"Šta ću im reći kada budu pametnije od mene. One će slaviti, a ja sam samo čula za 8. mart."

Njene reči danas možda zvuče neverovatno, ali upravo zbog toga podsećaju na jednu generaciju žena čiji su životi bili ispunjeni radom, porodicom i odricanjem.

Intervju sa bakom Ljubicom nastao je pre nekoliko godina, pa danas nema potvrđenih novih informacija o njenom životu. Ipak, njena priča ostala je zabeležena kao sećanje na jedno vreme i žene koje su često bile stubovi čitavih porodica, iako se o njihovim pričama mnogo manje govorilo.

(Ona.rs)