U ovom plemenu rađaju se najlepše žene na svetu: Zube im vade na živo, a kosu mažu balegom

Daleko od velikih gradova, savremenih tehnologija i ubrzanog načina života, u jugozapadnom delu Angole i dalje postoje zajednice koje čuvaju tradicije stare vekovima. U prostranstvima pustinja i savana ljudi žive gotovo istim ritmom kao njihovi preci - uzgajaju stoku, poštuju drevne običaje i prenose priče koje su preživele generacije.

Za savremenog čoveka mnogi njihovi rituali mogu delovati neobično, pa čak i teško razumljivo, ali upravo ta autentičnost čini ova plemena predmetom interesovanja istraživača, antropologa i putnika iz celog sveta.

Preporučujemo

U ovom delu Afrike vreme kao da se kreće drugačijim tempom, a život je i dalje tesno povezan sa prirodom, klimom i običajima koji određuju gotovo svaki deo svakodnevice.

Kako su plemena jugozapadne Angole sačuvala drevni način života

Istorija ovog područja seže duboko u prošlost. Još pre nove ere, teritorije današnje Angole naselila su Bantu plemena koja su se doselila sa severa.

Oni su doneli razvijenije tehnike obrade metala, pravljenje glinenog posuđa i druga znanja koja su u to vreme predstavljala veliki napredak. Međutim, zajednice koje su se naselile na jugozapadu zemlje ostale su izolovane zbog surovih pustinjskih predela i udaljenosti od drugih naselja.

Upravo ta izolacija omogućila im je da sačuvaju brojne običaje koji su se u drugim delovima Afrike vremenom promenili ili nestali.

Mukubal - pleme Herero naroda sa neobičnim pravilima

Među najpoznatijim zajednicama ovog regiona su Mukubal, grupa koja pripada narodu Herero.

Tradicionalno se bave stočarstvom, ali meso ne predstavlja osnovu njihove ishrane. Umesto toga, češće koriste žitarice, kukuruz i jaja.

Jedan od najneobičnijih običaja jeste zabrana jedenja ribe. Prema njihovim predanjima, riba je nekada pomogla njihovom vođi da izbegne neprijatelje, zbog čega je vremenom postala deo snažnog tabua.

U njihovoj zajednici postoji poligamija, ali žene imaju važnu i ravnopravnu ulogu u društvu. Posebnu pažnju privlače rituali vezani za izgled i odrastanje mladih žena. U tradicionalnim obredima neke pripadnice prolazile su kroz bolne zahvate na zubima, poput uklanjanja donjih sekutića i oblikovanja gornjih zuba.

Među pravilima koja se prenose generacijama jeste i verovanje da muž i žena ne bi trebalo da razgovaraju pred strancima sve dok ne dobiju prvo dete.

Brakovi se tradicionalno povezuju sa stočnim bogatstvom, pa se za mladu daje određeni broj grla stoke. Prema običaju, mlađe devojke imale su veću "vrednost", odnosno za njih je budući suprug morao da izdvoji više stoke.

Himba žene i tajna crvene zaštitne paste

Iako se najveći broj pripadnika plemena Himba nalazi u susednoj Namibiji, pojedine zajednice žive i u Angoli.

Njihov način života posebno privlači pažnju zbog jedinstvenog odnosa prema telu, ukrasima i prirodi.

Tradicionalne kuće grade od mladih stabala koja oblikuju u kupaste konstrukcije, a zatim ih oblažu mešavinom zemlje i životinjskog izmeta kako bi bile stabilnije i otpornije na surove vremenske uslove.

Kod Himba naroda ukrasi nisu samo pitanje lepote - oni označavaju identitet, starost, društveni status i pripadnost zajednici.

Žene su poznate po crvenkastoj pasti kojom premazuju kožu i kosu. Pravi se od životinjske masti, pepela, crvenog okera i smole biljaka.

Ova smesa ima praktičnu ulogu: štiti kožu od jakog pustinjskog sunca, pomaže u očuvanju vlage i odbija insekte.

Zbog nedostatka vode, svakodnevna higijena izgleda potpuno drugačije nego u modernim društvima. Kupanje vodom uglavnom je rezervisano za muškarce, dok žene koriste posebne rituale čišćenja pomoću pare.

One zagrevaju aromatično lišće biljke komifore na užarenom uglju, prekrivaju se tkaninom i koriste paru kako bi očistile telo. Nakon toga ponovo nanose zaštitnu pastu koja je postala simbol njihovog izgleda.

Mvila - devojke koje nose glinene ogrlice do venčanja

Još jedna zanimljiva zajednica Angole jeste pleme Mvila, koje je ostalo na svojoj zemlji čak i tokom teških perioda građanskog rata.

Bave se pčelarstvom, stočarstvom i poljoprivredom, ali ono što najviše privlači pažnju jesu običaji vezani za izgled mladih žena.

Neudate devojke tradicionalno nose velike prstenove od slame premazane debelim slojem gline oko vrata. Ovaj ukras nosi se sve do venčanja, kada se tokom posebnog obreda skida i zamenjuje višerednim ogrlicama od perli.

Njihove frizure takođe predstavljaju pravi primer tradicionalne umetnosti. Kosa se oblikuje pomoću smese od kravlje balege, okera i životinjske masti, a zatim se ukrašava perlama, školjkama i metalnim detaljima.

Frizura nije samo ukras, već način da se pokaže pripadnost zajednici i porodično poreklo.

Izolovana plemena koja čuvaju tradiciju

U ovom delu Angole postoje i zajednice koje gotovo potpuno izbegavaju kontakt sa spoljnim svetom.

Jedno od njih je pleme Mukavana, čiji pripadnici nastoje da očuvaju izolovan način života i sopstvene običaje.

Njihove tradicionalne frizure, ukrasi i način oblačenja predstavljaju deo identiteta koji se prenosi generacijama.

Iako se svet oko njih brzo menja, ova plemena i dalje čuvaju tragove prošlosti - način života u kojem priroda određuje ritam dana, a običaji povezuju sadašnje generacije sa precima.

(Ona.rs)