Kristina je godinama živela sa jezivom pogrešnom dijagnozom: Ni sad nema olakšanja, simptomi su joj sve gori

Postoje vesti koje bi, makar na prvi pogled, morale da donesu olakšanje. Kada vam lekar kaže da nemate bolest sa kojom godinama mislite da živite, očekuje se radost. Međutim, za Kristinu Eplgejt te reči nisu značile da je ponovo zdrava, već da još nema objašnjenje za simptome koji joj sve više otežavaju život.

Glumica je u podkastu MeSsy, koji vodi sa koleginicom Džejmi Lin Sigler, otkrila da joj je doktorka saopštila da je dijagnoza multiple skleroze bila pogrešna. O bolesti je javno govorila još od 2021. godine, deleći iskustva o svakodnevici koja se drastično promenila.

Preporučujemo

Dok su ljudi oko nje novu informaciju doživeli kao razlog za slavlje, ona nije osetila isto. Simptomi nisu nestali zajedno sa dijagnozom, a potraga za njihovim uzrokom i dalje traje.

- Ušla je u moju sobu i rekla: "Čestitam, nemate multiplu sklerozu." Uopšte nisam bila srećna. Svi ostali su bili toliko srećni, ispričala je glumica, pokušavajući da zadrži suze.

Njena reakcija govori o onom delu bolesti koji se često ne vidi: koliko je teško živeti sa ozbiljnim tegobama, a onda ostati i bez odgovora zašto se one događaju. Saopštenje da nema multiplu sklerozu nije promenilo ono što oseća u svom telu, niti joj je vratilo mogućnost da svakodnevicu nastavi kao ranije.

Kada dijagnoza nestane, a simptomi ostanu

Priča Kristine Eplgejt otvorila je i pitanje koliko je teško postaviti tačnu dijagnozu multiple skleroze, bolesti čiji simptomi mogu da liče na tegobe koje prate druga stanja.

Multipla skleroza zahvata centralni nervni sistem, a može da se ispolji kroz trnjenje, slabost mišića, smetnje sa vidom, probleme sa ravnotežom i izražen umor. Ipak, nijedan od tih simptoma sam po sebi nije dovoljan da potvrdi bolest.

Dijagnoza se postavlja na osnovu celokupne kliničke slike, neurološkog pregleda, magnetne rezonance i, kada je potrebno, dodatnih analiza. Problem nastaje kada se pojedini nalazi protumače izvan tog konteksta ili se ne razmotre dovoljno druga moguća objašnjenja.

Sistematski pregled i metaanaliza iz 2024. godine pokazali su da je u obuhvaćenim istraživanjima približno 15 odsto osoba sa postavljenom dijagnozom multiple skleroze zapravo imalo drugo stanje. Procene su se razlikovale među studijama, pa ovaj podatak ne treba tumačiti kao pravilo koje jednako važi za sve pacijente i zdravstvene ustanove. Istraživanje je ukazalo i na veću učestalost pogrešne dijagnoze kod žena.

Slične tegobe ne znače i istu bolest

Među stanjima koja mogu da se zamene sa multiplom sklerozom nalaze se migrena, periferna neuropatija i fibromialgija. Migrena može da izazove smetnje sa vidom i osećajem u pojedinim delovima tela, dok oštećenje perifernih nerava može da dovede do trnjenja, utrnulosti i slabosti. Fibromialgiju, između ostalog, mogu pratiti rasprostranjeni bolovi, iscrpljenost i teškoće sa koncentracijom.

Dodatnu nedoumicu mogu da stvore promene na magnetnoj rezonanci koje liče na one karakteristične za multiplu sklerozu. Zbog toga sam snimak, bez odgovarajućih simptoma i drugih nalaza, nije dovoljan za zaključak.

Pogrešna dijagnoza može da znači nepotrebno lečenje, izlaganje neželjenim dejstvima terapije i odlaganje odgovora na pitanje šta zaista izaziva tegobe. Istraživanja o ovim slučajevima ukazuju upravo na značaj pravilnog tumačenja nalaza i pažljive primene dijagnostičkih kriterijuma.

Za Kristinu Eplgejt sada sledi nastavak ispitivanja. Uzrok njenih simptoma još nije javno saopšten, a njeno iskustvo pokazuje zašto rečenica da neko nema određenu bolest ne mora automatski da bude srećan završetak. Kada tegobe ostanu, pacijentu je i dalje potreban odgovor.

(Ona.rs / Healthline)